* * *14.08.2006.*
KONFERENCIJA ZA NOVINARE *SUŠTINSKA AUTONOMIJA KIM JEDINO KOMPROMISNO I PRIHVATLjIVO REŠENjE* *Svima onima kojima pada na pamet nametnuto rešenje, Srbija već danas može da odgovori da takvo rešenje nije prihvatljivo i da će skupština jasno odgovoriti na svako nametnuto rešnje* Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović istakao je da podaci o broju napada na Srbe i nealbance na Kosovu govore o realnom stanju, onakvom kakvo je, a sve to zločinci u delu albanskih separatista čine znajući da neće biti kažnjeni i da UNMIK, KFOR i posebno privremene institucije, neće nijednog od njih kazniti". Mladenović je, na konferencija za novinare upozorio i na činjenicu da se svi koji budu privedeni zbog nekog zločina ili napada ubrzo puštaju na slobodu, ali da to nije ni čudo kad se predsednik vlade Kosova mora naći iz redova onih koji su optuženi za ratne zločine. To je postalo pravilo, pa tako oni koji su činili ratne zločine bivaju nagrađeni dobijanjem najviših funkcija u privremenim kosovskim institucijama, ocenio je Mladenović. Portparol DSS izjavio je danas da je jedino prihvatljivo rešenje za budući status Kosova i Metohije (KiM) suštinska autonomija pokrajine u sastavu Srbije. Mladenović je na konferenciji za novinare izjavio da su sve državne institucija uključene u pregovore o budućem statusu KiM jednoglasno na poziciji da bi jedino takvo rešenje predstavljalo kompromis. Predsednica Koordinacionog tela za KiM Sanda Rašković Ivić nije nagovestila u intervjuu britanskom Bi-Bi-Siju (BBC) da bi Srbija pristala na podelu Kosova, već je njena izjava pogrešno interpretirana i istrgnuta i konteksta. "Ono što je sigurno pogrešno protumačeno u tom njenom intervjuu vezano je za dve vrste autonomije na KiM: jedna se odnosi na autonomiju KiM u okviru Srbije, a druga se odnosi na autonomiju Srba i drugih nacionalnih zajednica na KiM", kazao je Mladenović. On je objasnio da se druga vrsta autonomije odnosi na Srbe i druge nacionalne zajednice, koja bi bila autonomija vezana za lokalnu samoupravu i decentralizaciju. "Svima onima kojima pada na pamet nametnuto rešenje, Srbija već danas može da odgovori da takvo rešenje nije prihvatljivo i da će skupština jasno odgovoriti na svako nametnuto rešnje time što će definisati Kosovo i Metohiju u svom ustavno-pravnom okviru kao sastavni deo Srbije i tako nešto se neće moći promeniti", rekao je Mladenović Govoreći o predstojećoj poseti ministra finansija Mlađana Dinkića sedištu EU u Briselu, Mladenović je rekao da je ta poseta deo jake diplomatske inicijative Srbije koja za cilj ima nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. "Uvereni smo da ćemo, u skladu sa onim što Akcioni plan predviđa, ispuniti obavezu prema Haškom tribunalu i otkloniti sve što je bilo kočnica u procesu pridruživanja i stabilizacije, i da ćemo taj sporazum zaključiti do kraja godine", kazao je Mladenović. Portparol DSS izjavio je i da, u skladu sa akcionim planom za završetak saradnje sa Haškim tribunalom, treba "vrlo brzo" očekivati konkretne rezultate. Mladenović je izrazio uverenje da će time biti ispunjena i obaveza prema Haškom tribunalu. "Ono što je najvažnije je da se otkloni svaka prepreka u nastavku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju... da na taj način pitanje Haga bude privedeno kraju, odnosno da problem Haga više ne predstavlja bilo kakvu prepreku evropskim i svim drugim integracijama", naglasio je on. Prema mišljenju Mladenovića, može se očekivati da će rezultati provođenja akcionog plana biti povoljni i da će se "na kraju imati pozitivno rešenje i zatvaranje pitanja Haga". Predstavnici DSS uvek će razgovarati sa svim onim koji mogu da doprinesu boljem životu građana, a posebno kada se radi o strankama nacionalnih manjina, istakao je Mladenović. "Izuzetno je važno da DSS kao vladajuća na republičkom nivou održava dobre, kvalitetne odnose sa strankama nacionalnih manjina, da postoje ti razgovori, da se u njima iznose predlozi, mišljenja, analize trenutnog stanja i da na taj način dođemo do kvalitetnijih rešenja", istakao je Mladenović. On je rekao da je upravo takav bio razgovor predstavnika DSS sa liderom Saveza Vojvođanskih Mađara Jožefom Kasom, najavljujući da će se ti razgovori i dalje voditi, "kao što se vode u nekim drugim delovima Srbije gde su zastupljene nacionalne manjine". Mladenovića ističe da, kada je u pitanju vlast u Vojvodini, najbolje bi bilo da Liga socijaldemokrata Vojvodine nikad u njoj nije bila, jer "ta stranka nema kapaciteta za rešavanje bilo kog problema" u pokrajini. On je dodao da DSS očekuje narednu sednicu Skupštine Vojvodine, da se vidi da li će vladajuća koalicija imati većinu i da će onda proceniti kako se stvari odvijaju, kuda ide pokrajina i kuda će ići u narednom periodu. * * *13.08.2006.* SAOPŠTENjE KOORDINACIONOG CENTRA POVODOM GODIŠNjICE ZLOČINA U GORAŽDEVCU *ZLOČINCI SU JOŠ NA SLOBODI* *Implementacija principa, načela i konkretnih rešenja iz Plana srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije ostaje jedini put za rešavanje zastrašujuće situacije u Pokrajini* Na tužnoj godišnjici zločina u Goraždevcu još jednom naglašavamo razmere nesreće u kojoj se našao srpski i nealbanski živalj na Kosmetu. Ovaj monstruozni zločin, koji se desio 13. avgusta 2003, osudili su najviši evropski i svetski zvaničnici, ali do danas zločinci ne samo da nisu osuđeni, nego nisu ni identifikovani. Hladnokrvno su ispalili rafale na decu od sedam do petnaest godina koja su se kupala u reci i ostali su na slobodi. S tugom se sećamo i da su krajem 1998. godine dvojica nepoznatih terorista upali u kafić «Panda» u Peći i rafalima masakrirali, takođe, srpsku decu. Poginuli su šestorica mladića, teško su ranjeni mladić i tridesetpetogodišnjak, a lakše je ranjen jedan sedamnaestogodišnjak. Među ubijenima, najmlađi je imao 15, trojica po 17, a dvojica po 25 godina. Dakle, albanska teroristička i zločinačka aktivnost u vidu napada na decu nije retkost. Štaviše, smišljena je. Reč je o zločinačkom izumu albanskih terorista koji to čine ne bi li maksimalno zastrašili Srbe, naterali ih da se isele, a one prognane i izbegle koji hoće da se vrate, da od povratka odustanu. Dolaskom međunarodnih snaga u Pokrajinu, spirala nasilja nije zaustavljena. Naprotiv. Kfor i Unmik trebalo je da, kako piše u Rezoluciji 1244, uspostave bezbedno okruženje za sve i omoguće povratak izbeglim i raseljenim licima, da stvore uslove za razvoj multietničkog i multikulturnog društva. Međutim, u hiljadama incidenata, za vreme njihovog mandata, stradalo je više od hiljadu Srba, a Srbi su pred očima Kfor i Unmik, u martovskom pogromu 2004, bili žrtve neizrecivog teror i etničkog čišćenja širokih razmera. Unmik, pre svih, ne može biti amnestiran od odgovornosti za sistematski, sedmogodišnji teror Albanaca nad Srbima. Unmik, a ni Kfor, očevidno nemaju ni primerenu ni delotvornu protivmeru za okoreli terorizam. Međunarodna zajednica mora da se suoči sa činjenicom da ne sme ohrabrivati albanski secesionizam, jer je upravo to „motor" i uzrok svih zločina. Implementacija principa, načela i konkretnih rešenja iz Plana srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije ostaje jedini put za rešavanje zastrašujuće situacije u Pokrajini. Međunarodna zajednica mora, napokon, i delima da pokaže da želi stabilan i bezbedan region. To može da se postigne samo koracima ka uspostavljanju vladavine prava, hapšenju svih zločinaca i terorista, njihovom privođenju pravdi, stvaranju bezbednosnih i svih drugih uslova za normalan život. A politički koraci odnose se ubeđivanje albanske strane da odustane od ekstremnih, iskučivih zahteva i prihvati racionalno i kompromisno rešenje koje je definisao srpski prgovarački tim. * * *10.08.2006.* IZ PISMA SANDE RAŠKOVIĆ – IVIĆ ŠEFU UNMIKA *DVADESET NAJMONSTRUOZNIJIH, NERASVETLjENIH ZLOČINA OD DOLASKA MEĐUNARODNIH SNAGA KOSOVO I METOHIJU* *Spisak zločina prosleđen je Unmiku, od koga je još jednom zatraženo da zločince, uhapsi i privede pravdi* Pokušaj etničkog čišćenja Srba 17. - 19. marta 2004. godine: - ubijeno osam - povređeno i ranjeno 143 - prognano, isterano iz svojih kuća 5000 Srba - spaljeno 935 srpskih kuća i stanova - uništeno deset zdravstvenih i obrazovnih objekata - dodatno etnički očišćeno 6 gradova i 9 sela - spaljeno 35 srpskih verskih objekata - oskrnavljena 3 srpska groblja U nasilju je učestvovalo oko 50.000 Albanaca. Samo je zanemarljiv broj kažnjen zbog remećenja javnog reda i mira, najblaže prekršajne kazne. 1999. godina 1. 22. jula 1999. godine 14 srpskih seljaka ubijeno je u polju kod sela Staro Gracko, opština Lipljan. Meštani ovog sela potvrdili su da su nađena tela žetelaca izmasakrirana. Ubijeni su : Andrija Odalović, braća Radovan i Jovica Živić, Novica Janićijević i njegov otac Momčilo, stric Mile i rođak Slobodan Janićijević, Božidar i Stanimir Đekić, Saša Cvejić, Ljubiša Cvejić, Miodrag Tepić, Nikola Stojanović i Milovan Jovanović. Međunarodni istražni organi priveli su 4 osumnjičena lica albanske nacionalnosti, ali su oni nakon izvesnog vremena pušteni. 2000. godina 2. 3. februar 2000. U blizini sela Čubrelj, 15 kilometara jugozapadno od Kosovske Mitrovice, ispaljena je antitenkovska raketa na autobus koji je nosio jasnu oznaku UNHCR-a, u kojem se nalazilo 49 lica srpske nacionalnosti. U ovom terorističkom napadu poginuli su Plana Rajković iz sela Banje i Budimir Jovanović iz sela Rudnik Poginula, a pet ih je teško ranjeno. U vozilu je u trenutku napada bilo mnogo žena i dece. Autobus je saobraćao od severne Kosovske Mitrovice prema selima Banje i Suvo Grlo i tom linijom prevoze se isključivo Srbi. Napadnuto vozilo kretalo se u pratnji KFOR-a. 3. 3. februar 2000. Od eksplozije bombe ranjeno je desetak mladića srpske nacionalnosti u Kosovskoj Mitrovici koji su odmah prebačeni u bolnicu. Napad se dogodio oko 21 čas, kada je bačena eksplozivna naprava na ugostiteljski objekat «Belami» u severnom delu Kosovske Mitrovice u kome se nalazila veća grupa mladih. Napadači su, kao i u ranijim bombaškim akcijama, pobegli sa lica mesta. Ovaj teroristički čin izazvao je revolt građana koji su se u velikom broju okupili, najpre na ulazu u bolnicu, a potom i u bolničkom krugu. 4. 8. mart 2000. U seriji terorističkih napada u naselju Bošnjačka mahala, u severnom delu Kosovske Mitrovice teže su i lakše povređena 22 Srbina i 14 pripadnika francuskih snaga KFOR-a, među kojima i jedan oficir. Napadi su počeli tokom prepodneva i trajali su gotovo 2 sata. Tom prilikom bačeno je više bombi i pucano iz lakog i teškog naoružanja na grupu Srba, mahom srednješkolskog uzrasta. Napad je započeo Albanac Ljuan Miftari, koji je metalnom šipkom, bez ikakvog povoda nasrnuo na srpske mladiće. Nakon toga, iz obližnje albanske kuće otvorena je na Srbe vatra iz tzv. Krateža. Napad je nastavljen bacanjem bombi. Sve ovo dešavalo se naočigled pripadnika nemačkog kontigenta KFOR-a, koji nisu ništa preduzeli. Srbe su pokušali da zaštite francuski vojnici, formirajući kordon, ali su i na njih bačene 2 bombe. Kasnije je saopšteno da su uhapšena 4 Albanca zbog osnovane sumnje da su učestvovali u ovim terorističkim napadima, ali nema podataka da su zbog toga i osuđeni. 2001. godina 5. 17. februara 2001. kod sela Livadice, opština Podujevo, podmetnutim eksplozivom, raznesen je autobus Niš-ekspresa u kome je 11 Srba poginulo (dvoje od njih su deca) i 40 ranjeno. Autobus registarskih oznaka NI 117-61 kretao se u pratnji KFOR-a u konvoju vozila, u kome je 250 Srba krenulo ka Gračanici. Iako je nakon istrage uhapšeno nekoliko osumnjičenih lica, svi su pušteni na slobodu osim Florima Ejupija za koga se našlo da je direktno povezan sa albanskim organizovanim kriminalom i krugovima bivše OVK. Ejupi je "radi bezbednosti" prebačen u američku vojnu bazu «Bondstil» odakle je nakon izvesnog vremena uspeo da pobegne. Tragični dan za Srbe na Kosovu mogao je da bude još tragičniji. Na drugoj strani Kosova ukrajinski vojnici Kfora zaustavili su kod Rudara konvoj Srba koji su putovali za Štrpce. Zaustavili su ga i vratili, jer su na putu otkrili i demontirali šest teledirigovanih eksplozivnih naprava. 2003. godina 6. 4. juna 2003. u Obiliću je ubijena tročlana porodica Stolić iz ovog mesta. Ubijeni su Slobodan i Radmila Stolić (oboje oko 80 godina) i njihov sin Ljubinko (50). Napadači su ih nakon ubistva masakrirali i podmetnuli požar u kući. Iako je tadašnji šef UNMIK-a Mihael Štajner ponudio 50.000 EUR za informaciju koja bi omogućila hapšenje počinilaca, istraga još nije dala nikakve rezultate. 7. 11. avgusta 2003. Dragan Tonić (45) iz Skulaneva u opštini Lipljan, preminuo je danas od posledica ranjavanja u glavu. Toniću su dva neidentifikovana napadača 1 u večernjim časovima pucali u usta, dok je na reci Sitnici pecao ribu. Toniću je prva medicinska pomoć pružena u Kosovskoj Mitrovici gde je i operisan, ali je zbog kriticnog stanja 13. avgusta prebačen na lečenje u Beograd gde je i pored svih napora lekara podlegao povredama. Od dolaska međunarodnih snaga u Skulanevo, kod Lipljana, gde zivi 350 Srba, Dragan Tonić je treća žrtva, dok je pet osoba ranjeno od kojih je troje dece. Ni jedan od počinioča tih ubistava nije pronađen. 8. 13. avgust 2003. nepoznata lica otvorila su vatru iz automatskog oružja na srpsku decu koja su se kupala na reci Bistrici u selu Gorazdevac kod Peći. U napadu su ubijeni Pantelija Dakić (10) i Ivan Jovović (19), a ranjeni su: Bogdan Bukumirić (15), Dragana Srbljak (14), Đorđe Ugrenović (20) i Marko Bogićević (15). Kao i u prethodnim slučajevima kada su žrtve Srbi, istraga nije dala nikakve rezultate i počinioci ovog terorističkog zločina nisu otkriveni. 9. 31. avgust 2003. - U bombaškom napadu na prodavnicu, čiji je vlasnik Srbin, u mestu Cernica kod Gnjilana, poginuo je Miomir Savić, a lakše ranjeni Boško Dinicć Miloš Petrović, Novica Trifunović i Ljubiša Simić. Poginuli Savić i povređeni meštani Cernice sedeli su ispred seoske prodavnice u srpskom delu ovog sela, kada je na njih bačena bomba. 2004. godina 10. 9. februara 2004. – U terorističkom napadu, blizini Lipljana ubijeni su Zlatomir Kostić (36) iz Kosova Polja i Milijana Marković (24) iz Starog Grackog. Tela ubijenih pronađena su u blizini Vatrogasnog doma, na izlazu iz grada. Prema navodima istražnih organa, oni su ubijeni na tranzitnom putu dok su bili u automobilu Kostića. Na njih je pucano iz zasede u blizini Vatrogasnog doma u Lipljanu. 11. 17. marta 2004. na pragu kuće u selu Drajkovce, opština Štrpce, u kojoj su živeli nakon progonstva iz Uroševca, ubijeni su otac i sin Stolić. Stolić Dobrivoje (1955.) i Stolić Borko (1984.) živeli su u selu koje se graniči sa susednim albanskim selima. 2005. godina 12. 27. avgust 2005. u terorističkom napadu na autobus na liniji Beograd–Štrpce, u blizini albanskih sela Firaja i Brod, hicema iz vatrenog oružja ubijen je Staja Ilić iz Štrpca. U rafalnoj vatri koja je otvorena na autobus ko teže su ranjeni Radoslav Dabić, izbeglica iz Uroševca, Dragan Veljković iz Štrpca i još jedna osoba. 13. 29. avgust 2005. Mladići Ivan Dejanović i Aleksandar Stanković iz Novog Naselja kod Lipljana ubijeni su, a Aleksandar Janićijević i Nikola Dukić ranjeni, u oružanom napadu, kod mesta Banjica, na putu Uroševac - Štrpce, na Kosovu koji se desio kasno u subotu uveče. Četvorica mladića, krenula su oko 21 čas vozilom marke "golf", prištinskih registarskih oznaka, iz Lipljana ka Štrpcu. Primetili su da ih na putu prati vozilo marke "mercedes". Kod sela Banjica, četvorica Srba čula su pucanj i osetili da im je guma na jednom točku probušena. Kada su se zaustavili da točak zamene, iz "mercedesa" koji nije prestao da ih prati, još jednom je otvorena vatra. Ubijeni su na licu mesta Ivan Dejanović i Aleksandar Stanković a ranjeni Janićijević i Dukić. Napadači su pobegli sa lica mesta. 14. 26. oktobar 2005. Na vozilo Kosovske policijske službe pucano je iz vatrenog oružja kod mesta Doganovic, na putu Uroševac-Štrpce. Vatra je otvorena oko 20 časova, a od trojice policajaca koji su se nalazili u vozilu, niko nije povređen. Iako je vozilo pogođeno sa nekoliko hitaca, vozač je uspeo da nastavi put do Štrpca, gde je obavljen uviđaj. U službenom vozilu bili su policajci srpske nacionalnosti, koji su se vraćali sa dužnosti na graničnom prelazu Đeneral Janković, prema Makedoniji. To je drugi napad na policajce srpske nacionalnosti u poslednjih mesec i po dana na putu koji od Uroševca vodi ka Štrpcu. U prethodnom napadu kod sela Brod u opštini Štrpce ranjen je jedan policajac Srbin 15. 11.novembra.2005. u 01,25 sati, u selu Suvi Do – opština K. Mitrovica,od strane NN lica albanske nacionalnosti pucano je iz vatrenog oružja na Petronijević Iliju. Oko 01,20 sati, Petronijević je čuo kretanje ljudi oko kuće, da bi zatim upalio svetlo u dvorištu, izašao i tom prilikom ugledao nepoznatog Albanca, koje je videvši Petronijevića povikao nešto na albanskom jeziku i počeo da beži prema reci Ibar. Nakon toga više NN lica u pravcu Petronijevića ispalili je iz automatske puške oko 15 metaka u kraćim rafalima i 5-6 metaka iz pištolja, da bi se zatim udaljila u pravcu reke Ibar, prema susednom albanskom selu 16. 26. decembra 2005. oko 01,30 sati, u Kosovskoj Mitrovici – severnom delu grada, u ul. Džona Kenedija, u dvorištu O.Š. "Branko Radičević", gde su smešteni kontejneri i mehanizacija JP "Vodovod", od strane nepoznatih lica izvršen je oružani napad, na Antović Branislava, od oca Ratomira, iz Kosovske Mitrovice(radnik fizičkog obezbeđenja). Prilikom napada nepoznati izvršilac je ispalio 4 hica iz vatrenog oružja – pištolja kal. 7,62 mm, od kojih su dva pogodila Antovića u predelu stomaka. On je prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, gde su od strane lekara konstatovane povrede u predelu jetre i debelog creva. Nad Antovićem je izvršen hiruški zahvat, i nanete povrede dovele su mu život u opasnost. Na licu mesta pronađene su 4 čaure kal. 7,62 mm. 17. 2.12.2005. oko 19,00 sati, u selu Malo Rudare – opština Zvečan, od strane nepoznatih lica bačena je eksplozivna naprava (najverovatnije ručna bomba) na kuće, vlasništva Vlada Antanasijevića i Đure Markovića. Napadači su prišli kućama sa magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Zvečan, koji je udaljen od kuća 40 metara, odakle su bacili eksplozivnu napravu, koja je pala u dvorište kuće, vlasništvo Antanasijević Vlade, gde je eksplodirala i pritom napravila manji krater, dok su geleri polomili jedan prozor sa prednje strane kuće i tom prilokom pričinili više oštećenja na fasadi kuće. Vlasnici kuća primetili su vozilo koje se nakon napada udaljilo u pravcu sela Lipa – opština Zvečan, koje je nastanjeno albanskim stanovništvom. 2006. godina 18. 12. mart 2006. oko 20,45 časova, u Klini u ul. Drini Bardh, došlo je do eksplozije u dvorište prazne kuće vlasništvo Mazić M. Branka. U vreme eksplozije oštećeni je bio u spavaćoj sobi u drugoj kući. Događaj je prijavljen UNMIK policiji 13.03.2006. Prema izjavama svedoka, od eksplozije su polomljena dva prozora na kući u kojoj niko ne živi. Na lice mesta izašla je policijska patrola s forenzičkom jedinicom. U dvorištu, na mestu eksplozije, pronađena je detonatorska igla obmotana lepljivom trakom. 19. 01. juna 2006. oko 02,30 sati, na lokalnom putu Zvečane – Žitkovac, ubijen je Srbin Vesković Miljan iz sela Žitkovac. Nepoznati izvršioci su na lokalnom putu napravli improvizovanu barikadu od polomljenih grana, i u trenutku zaustavljanja vozila Veskovića, otvorena paljba iz automatskog oružja. 20. 27. jula 2006. oko 23,45 sati u Dragašu- opština Gora, od strane nepoznatih lica postavljena je i aktivirana eksplozivna naprava ispred ulaznih vrata porodične kuće goranca Rustemi Aguša, od oca Ramiza, rođ. 13.12.1955.godine, u Dragašu, sa prebivalištem u Beogradu. U vreme aktiviranja eksplozivne naprave, Rustem se sa porodicom nalazio u kući. Tom prilikom povređenih lica nije bilo, dok je na kući pričinjena velika materijalna šteta. U kući Aguši Rustema od strane nepoznatih izvršioca bila je podmetnuta eksplozivna naprava i pre dve godine. * * *10.08.2006.* PISMO PREDSEDNICE KOORDINACIONOG CENTRA ŠEFU UNMIKA *TEROR ALBANACA JE NAPRESTAN I NEKAŽNjEN* *Pismo je prosleđeno i ambasadorima zemalja Kontakt grupe* Poštovani gospodine Šuk, Vama je dobro poznato da se navršilo sedam godina od kada je Rezolucijom 1244 Misiji UN povereno da obezbedi mir, sigurnost i poštovanje ljudskih prava pripadnicima svih zajednica na Kosovu i Metohiji. Takođe, Vama je dobro poznato i da je 230.000 Srba prognano iz Pokrajine i da se i dalje punih sedam godina onemogućava njihov povratak kućama. Ali ono što je svakako najgore, i što je Vama bez sumnje u potpunosti poznato, jeste činjenica da albanski separatisti sprovode neprestani i nekažnjeni teror nad Srbima. Kada se zločini nekažnjavaju, a to je u poslednjih sedam godina postalo pravilo u Pokrajini, onda izvršioci zločina, albanski separtisti, žive u uverenju da je činjenje zločina nad Srbima najprirodnija moguća stvar. Vi biste morali da znate da je svaki nekažnjeni zločin u stvari dvostruki zločin, i da je međunarodna zajednica najodgovornija za ovakvo jadno i tragično stanje na Kosovu. Nažalost, na Srbe su albanski separatisti izvršili stotine i stotine napada, a da niko još nije odgovarao za ove zločine. Počinioci ovih zlodela su na slobodi i oni to tumače kao najbolji podstrek za činjenje novih zločina. Podsetiću Vas da su još 22. jula 1999. albanski separatisti u selu Staro Gracko, opština Lipljan, pobili i masakrirali 14 srpskih seljaka, žetelaca, a da zločinci nisu nikada privedeni pravdi. U Podujevu 16. februara 2001. godine albanski separatisti podmetnuli su bombu pod autobus "Nišekspres". Četvoro ljudi je ubijeno, a ovi zlikovci su i dalje na slobodi. Još suroviji zločin je počinjen u Obiliću 23. juna 2003. godine, kada su albanski sepratisti masakrirali porodicu Stolić. Vi dobro znate da je i ovaj strašni zločin do danas ostao nekažnjen. Znate i da nisu otkriveni albanski teroristi koji su granatom ubili dva Srbina 3. februara 2000. godine kada je u blizini sela Čubrelj pogođen autobus koji je prevozio Srbe. Mnogo je reči i bezvrednih obećanja dato da će biti rasvetljen najteži zločin koji je počinjen u Goraždevcu 13. avgusta 2003. godine. Tada su, Vi svakako znate sve detalje, zlikovci ubili dva srpska dečaka, a četvoro ranili. U prilogu Vam šaljem detaljno navedene zločine albanskih separatista koji su do današnjeg dana ostali nekažnjeni. Gospodine Šuk, krajnje je vreme da se daju jasni odgovori za svaki počinjeni zločin albanskih separatista. Vaša je obaveza da obezbedite da se ovi zlikovci nađu u zatvorima. Vaša je i obaveza da ako nisu u zatvoru u potpunosti objasnite zašto nisu. Moja je obaveza da Vas, ako ste zaboravili, na to stalno podsećam, i to ću ubuduće i raditi. Zamolila bi Vas da veoma pažljivo pogledate spisak najtežih počinjenih i nekažnjenih zločina albanskih separatista nad Srbima i da u najkraćem roku preduzmete sve da se zločinci otkriju i kazne. Na kraju posebno ističem da je danas jedan od najvažnih zadataka međunarodne misije u Pokrajini to da albanske separatiste na delu privedu saznanju da zločin nad Srbima nije normalna stvar i da će svaki zločin kad-tad biti kažnjen. S poštovanjem, Sanda Rašković – Ivić, Predsednica Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju * * *Informativna služba DSS* [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
