R A D I O M I L E V A Broj 465 godina XIV - vek II Beograd 4. septembar 2006.
Imam i ja dusu. Bili smo malo na odmoru, pa se vratili, pa malo krecili po kuci, a ceka nas sada... Mile ---------------------------------------------------------------------------- ---- [EMAIL PROTECTED] http://host.sezampro.yu/radiomileva/ (1998-2005) http://www.yurope.com/news/mileva/ (1993-1998) Uvodnik Kad god se vracam s odmora ja se setim kako je to bilo kad sam se kao dete vracao s letovanja. Iz voza bih posmatrao ima li neceg novog i uzbudljivog na beogradskim ulicama, dok voz polako klizi ka Zeleznickoj stanici. Nakon tih prvih uzbudjenja, trcanja po kuci, dvoristu, basti... suocavao sam se sa surovom cinjenicom da skola pocinje uskoro i da cu morati da pisem domaci zadatak na temu: "Koje godisnje doba najvise volim". Naravno, svi smo to znali, da se ocekivalo za pozitivnu ocenu da se napise da volimo sva cetiri. Sada se sve nekako meteoroloski razmestilo, pa ce sada deca verovatno tu temu izbeci. Obaska, od pre nekoliko dana deca u skoli ce biti olaksana da uce napamet jednu planetu manje. Pluton je "najuren" iz druzine planeta. Koja bi strahota za decu bila da je nadjacala grupa koja se bori da se prizna skupina od dvanaest planeta, ili sta! Putovanje u CG i nazad Brodom je komlikovano, zeleznicom je rizicno, autobusom opet ne vredi jer tamo u Gornjem polju, od Niksica 8 kilomera udaljenom (gde nam je kuca), bez kola biva nezgodno da se covek dokopa grada radi svakodnevnog snabdevanja. Seli smo u "Golf" 28 godina star, Vesa, Duda, Neda i ja. Nove gume, kocnice uredne, karburator servis, reglaza trapa, sirena ispravna, brisaci stakla ispravnni, sajla za vucu, trougao, rezervne sijalice, rezervna guma, psihodelicni fluorescentni prsluci (komada dva u slucaju nekog kvara) ... Do Ljiga smo stigli rutinski, a na onoj uzbrdici kada se izlazi na Rudnik bese usporeno jer se jedna traka radi. Vozim i pazim, pa smo tako u ispravnom stanju stigli do Nove Varosi uz par kratkih zastoja izmedju Cacka i Uzica i na Zlatiboru gde se na par mesta "peglanjem" premoscuju one uzasne krivine na pravcu ka Kokinom Brodu. Kod Prijepolja smo skrenuli na pravac za Pljevlja. U mestu Jabuka je granica izmedju Srbije i Crne Gore. Sve je isto kao i prethodnih godina kada sam tuda prolazio, a razlika je sto sam ove godine morao da pokazem licnu kartu i saobracajnu dozvolu za kola. Vesi i deci nisu trazili dokumenta. Tu smo se zadrzali tri-cetiri minuta i nastavili dalje. Prethodne godine sluzbenik na granici me je samo pitao da li muvam nesto, a na moj odrecan odgovor, rekao mi je, odmahnuvsi rukom, "onda cheraj". U povratku istim putem bese jos jednostavnije. Bez zaustavljanja i kontrole, iz Crne Gore stigli smo u Srbiju. Naravno da po tom pitanju nije bilo nikakve panike jer nista nismo ni svercovali, osim tegle meda koju smo kupili u jednom selu iznad Savnika. Da, bilo je uznemirene aktivnosti kada sam Dudi i Nedi rekao da sam ugledao antenu koja hvata mobilnu 064 mrezu u Srbiji. Momentalno su rasklopile svoje mobilne telefone, ubacile 064 kartice i poslale poruke u Beograd. Na drumovima od policije nigde ni traga, osim u zasedama u naseljenim mestima sa ogranicenjem brzine. Tu naravno, oni vozaci koji dolaze iz suprotnog pravca, ablenduju i upozoravaju na "zasedu", pa tako nekaznjeno ostaju i oni normali koji su samo malo prekorcili brzinu , a i oni manijaci koji za "par sati" od Beograda stignu do CG mora. To sve a propo svakodnevnih izginuca na nasim drumovima. Odmor u nasem visegodisnjem stanistu u Gornjem polju kraj Niksica bio je uglavnom radni. Vec prvog dana smo krenuli u akciju da prijavimo novi strujomer u kuci. Komplikovano je objasnjavati zasto, al nakon sto su nam objasnili koje sve papire bi trebalo da pribavimo, krenuli smo prvo u Mesnu zajednicu Vidrovan. Tamo je trebalo da dobijemo nekakvu potvrdu sa kojom bi dalje isli u proceduru. Zatekli smo Mesnu zajednicu zakljucanu, ali se raspitali kod lokalnih ljudi koji su u hladu zgrade poste pili pivo i bistrili politiku. Rekose nam da je Milorad otisao da preuzme gradjevinski materijal, a posto su prozori MZ zatvoreni, oni cene da se nece tog dana ni vracati. Dali nam broj njegovog mobilnog, a jedan od njih nas pozvao na kafu u kucu. Naravno da smo morali tada i da se identifikujemo. Licne karte nisu bile potrebne. Vesa je objasnila iz koje je familije poreklom - otac, djed, pradjed... Milorad nam je objasnio da on sa tim nema veze vec nam dao telefon kolege koji u svojoj kuci obavlja te administrativne poslove. Kod Miloradovog kolege sam otisao u kucu gde sam sa njim na terasi popio lozu i dobio neophodnu potvrdu Mesne zajednice da se ide dalje. Otisli smo tada u Elektrodistribuciju u Niksicu gde nam je jedna ljubazna sluzbenica Mileva objasnila da idemo kod Zorice u Opstinu na osmom spratu (rece fina jedna zena). Zorica sa osmog sprata nam je objasnila da je posedovni list stariji od sest meseci, pa da moramo da odemo na sedmi sprat da ga "osvezimo". Na sedmom spratu nam rekose da posedovni list moramo da overimo u prizemlju u prostoriji koja se zove "Gradjansko", a da istovremeno u "SDK" koja se nalazi u zgradi preko puta uplatimo taksu. U istom "Gradjanskom" rekose da pored ovih papira mora da se dobije i potvrda da su izmirene sve obaveze prema Opstini Niksic. Ja rekoh Vesi, ajde da ja platim te takse u SDK, a ti furaj na cetvrti sprat Opstine po tu potvrdu. Kada sam stigao u SDK, shavtio sam da ne znam broj ziro racuna. Kako sam Vesu izgubio, morao sam liftom opet da idem na sedmi sprat da se dokopam ziro racuna, pa nazad u SDK. Usput sam sreo Vesu koja je stajala s nekim papirom u ruci i potpuno sludjena nije znala sta da radi. Vise se ne razdvajamo, od sada radimo timski, rekoh ja. Elem, u "Gradjanskom" su joj objasnili da tu, odmah pored, uplati taksu i sa tim papirima da ide na cetvrti sprat. Prvo smo otisli u SDK i, naravno, pogresno popunili uplatnice. Sluzbenica je bila ljubazna i ispisala nam nove. Tada smo otisli u Opstinu na cetvrti sprat gde smo dobili potvrdu koju je trebalo overiti u "Gradjanskom" u prizemlju, pa zatim na sedmi sprat sa uplatnicama za... Konacno smo sa svim neophodnim papirima otisli na osmi sprat gde nam rekose da sve to sada nosimo u prizemlje u "Gradjansko" da nam overe. Tamo su nam tada objasnjavali sta bi jos trebalo da uradimo, a mi vec na pragu nervnog rastrojstva pocesmo da se smejemo. Sluzbenica se malo unorvozila, al' sacuvavsi prisustvo duha razlozno nam je objasnila da moramo da uplatimo jos jednu taksu za...? Taksu smo uplatili, pa opet otisli kod iste sluzbenice koja se izbecila na nas ugledavsi da nismo popunili formular! Mi slegli ramenima i rekosmo da se plasimo da ga popunjavamo jer nista ne razumemo. Sta ako nesto pogresimo, pa dobijemo grdnju? Tu je sluzbenica Vesi objasnila sta treba da se popuni, al' Vesa poce da smeje i rece da vise nista ne razume. Sluzbenica vec pomalo ljuta, misli dosli smo da se zezamo, dohvatila je onaj papir i sama popunila, pa dade Vesi da upise datum. Misli, valjda, umece bar to Vesa da popuni. Vesa je datum uspesno popunila, pa smo u istoj prostoriji na salteru broj 1 sve overili. Tada su nam saopstili da ce kurir sve neophodne papire odneti na osmi sprat , a mi da dodjemo za dva dana da preuzmemo svu overenu dokumentaciju. Nakon dva dana, kada smo se pojavili u Opstini, oni iz "Gradjanskog" su nam mahali radosno da nas pozdrave i verovatno mislili - hvala Bogu da smo s ovim ludacima zavrsili. Napokon dva dana kasnije, sve neophodne papire smo odneli u Elektrodistribucuju. To nije kraj. Nakon nekoliko dana dosao je njihov covek da vidi kako je to prikljucenje uradjeno. Gledao je, vrteo glavom, napisao zapisnik, pa otisao. Posle je dosla jos jedna ekipa od troje ljudi, pogledali i rekli da je sada sve u redu. Uh, konacno imamo svoj strujomer u kuci. Burek Taman smo se vratili u Beograd, pa ispade da Neda putuje u Banja Luku na par dana kod svoje drugarice. Mi je ispratili sabajle u sest sati na autobus i usput kupili burek, jogurt i hleb. Seli tako za sto da doruckujemo, a Vesa rece: "Nikad te do sada nisam videla tako izbezumljenog da jedes". Nikad me nisi sigurno videla nakon cetiri-pet sati sna kako jedem burek nakon, bice, godinu dana apstinencije, uzvratih ja. Bese i jogurt pride, pa je seansa bila potpuna. Pijaca Sta bi drugo, nego da se u ovo doba godine na pijaci posmatra kvalitet i cena paprika, jer vreme je da Beograd zamirise na pecene paprike. Skupe su bre, al' manje kolicine dobro je priustiti za dnevne potrebe. Tako sam juce ugledao na Vozdovackoj pijaci jednu tezgu s paprikama koja mi je privukla paznju. Kupio sam izvesnu kolicinu. Ajde da kazem, samo kilo i po. Bacio ih na vrelu plotnu i sta da kazem, taj miris pecenih paprika je nesto posebno sto meni pricinjava neobjasnjivo zadovoljstvo predosecajuci da dolaze jesen i zima. To opet na temu koje godisnje doba najvise volim. Elem, te ispecene paprike sam udavio u jabukovom sircetu i ulju. Isprobali smo danas. Odlicne su, a ostalo je i za sutra Mile http://host.sezampro.yu/radiomileva/?id=153 =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
