Спор Русије и Запада избио у јавност

УН без решења о Косову 

Због става Москве Запад размишља да ни Контакт група ни Савет безбедности не 
решавају коначни статус покрајине 

        
Тешко до сагласности: Савет безбедности УН
(Фотодокументација ,,Политике”)
        

Због оштрог става Русије против независности Косова и Метохије може се десити 
да ни Контакт група ни Савет безбедности Уједињених нација не одлучују о 
коначном статусу покрајине, сазнаје „Политика” у дипломатским круговима. Тако 
би једини документ о будућем положају Косова могао да буде предлог који ће 
шесточланој Контакт групи (САД, Русија, Велика Британија, Француска, Немачка и 
Италија) поднети специјални изасланик за преговоре о статусу Марти Ахтисари. О 
предлогу бившег финског председника можда у том случају не би ни било гласања, 
већ би га шесторка, унутар које постоје поделе, само „примила к знању”. 

Тиме, међутим, не би била отклоњена опасност да неке земље билатерално ипак 
признају самосталност Косова, иако таква „независност” не би била званично 
призната кроз органе Уједињених нација. Тако би се са српском покрајином десило 
нешто слично као са Кипром, подељеним медитеранским острвом чији је северни, 
турски део, као независну државу признала само Турска. Занимљиво је да се у 
последње време, у круговима дипломата земаља Контакт групе, незванично све 
чешће чује како треба проучавати „кипарски модел”, што домаћи саговорници 
схватају као алузију на оно што би могло да се деси с Косовом.

У међувремену, руска агенција Росбалт из Санкт Петербурга тврди да је имала 
увид у предлог статуса који је написао Ахтисари. Како наводи новинарка ове 
агенције Јулија Нетесова, Финац је пожурио да напише предлог како би избегао 
све жешће критике на рачун својих изјава о „колективној кривици Срба” и како би 
спречио да време помогне Београду да стекне више симпатија у међународној 
јавности. Ахтисари ће, тврди Росбалт (а информације ове агенције по свему 
судећи долазе из руских дипломатских извора), ускоро представити резултате свог 
рада о статусно неутралним питањима. „То ће бити нове српске општине, заштита 
цркава и слично, што би било и потврда сарадње Приштине и некаква „коска” 
(уступак) бачена Београду”, објашњава се у вести из Петербурга. Потом ће бити 
представљен и план о политичком статусу Косова, чија ће главна особина бити да 
свако може да га тумачи како хоће. Од назнака независности ту ће бити право на 
место у међународним организацијама и неопходност изградње добросуседских 
односа са Србијом. Занимљиво је да руска агенција у објашњењу права на место у 
међународним организацијама подсећа да су и Украјинска Совјетска Социјалистичка 
Република и Белоруска Совјетска Социјалистичка Република имале посебна места у 
Уједињеним нацијама за време Совјетског Савеза, али као део велике државе. 
„Али, то је друга прича, а у причи о Косову може се десити да у коначном 
документу његов статус уопште не буде одређен”, пише Росбалт. „Политика” је још 
пролетос писала о томе да се западним земљама нарочито жури да Косово добије 
чланство у Светској банци и ММФ-у, како би добило приступ великим средствима 
тих међународних институција. Косово се сада финансира донацијама богатих 
земаља, код којих је наступио одређени степен „замора” кад је даље издржавање 
српске покрајине у питању.

Како сазнајемо, новинарка агенције Росбалт присуствовала је у септембру 
заседању Генералне скупштине УН. Тада је одржан и састанак министара спољних 
послова земаља Контакт групе, на којем је Марти Ахтисари поднео извештај о току 
преговора Београда и Приштине. Росбалт тврди да је руски министар Сергеј Лавров 
изузетно оштро разговарао с Финцем о његовој изјави да су Срби колективно криви 
за политику Слободана Милошевића на Косову. Русима та Ахтисаријева изјава звучи 
цинично познато, јер, наводи агенција, „Русија до данас мора да се у сваком 
углу источне Европе и Прибалтика извињава за дела совјетског руководства”.

Бивши фински председник, ипак, неће бити смењен с места међународног 
посредника, објашњава руска агенција, јер има велики ауторитет међу 
дипломатама. Тај ауторитет могао би додатно да се повећа ако Ахтисари у петак 
добије Нобелову награду за мир за своје мировно посредовање у индонежанској 
покрајини Аче. Шансе му, према многим изворима, квари то што је сада ангажован 
у још једном преговарачком процесу и што тај процес још траје. 

Ипак, Финац је самоуверено изјавио да је сада ближи освајању најбитније светске 
награде него прошле године. У исто време је, крајње неуобичајено за једног 
дипломату, напао званичну Москву. Русија отеже решавање статуса Косова, рекао 
је. „Можда би они волели да се статус реши кад Хрватска буде председавала ЕУ. 
Хрватска још није чланица ЕУ”, нашао је за сходно да нагласи Ахтисари, а његов 
коментар изазвао је чуђење широм Европе. „Русија је као члан Савета безбедности 
и Контакт групе ипак његов послодавац, а нигде у цивилизованом свету не говори 
се тако ниподаштавајуће о послодавцу”, објашњава један дипломата.

Марти Ахтисари се на став Русије жалио практично од када му је почео мандат. 
Још у јануару, како је писала „Политика”, он се генералном секретару УН Кофију 
Анану поверио да му Руси сметају. Обострано незадовољство кулминирало је, бар 
иза затворених врата, крајем јуна. Тада су, како је објавила „Политика”, Руси 
на састанку Контакт групе предали такозвани non-paper, документ који није 
званично заведен и нема заглавље аутора. Москва је у њему критиковала 
Ахтисарија због пристрасности и одбацивања српских предлога децентрализације 
покрајине и тражила да се, кад му истекне мандат, изабере нови изасланик. Финац 
је све до сада ипак ћутао о руском ставу и јавно хвалио допринос Русије 
преговорима, наглашавајући да Москва пристаје на све што је договорено на 
састанцима Контакт групе. Сада је изгледа изгубио стрпљење и својом нервозном 
изјавом против Русије показао да неће бити брзе независности Косова, којој се 
вероватно надао.

В. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Плус за Драшковића

Односе Београда и Москве могао је да угрози извоз нашег оружја у Грузију, бившу 
совјетску републику у којој и даље има руских војника и која се очигледно 
спрема за нове војне акције против проруских отцепљених области Абхазије и 
Јужне Осетије. Тај извоз је заустављен, а Русија је, тврде дипломатски извори, 
веома добро примила изјаву министра спољних послова Вука Драшковића да се „не 
сме дозволити да српско оружје убија Русе”. Формално говорећи, ипак, извоз 
српских пушака није ишао преко Србије, већ преко једне фирме регистроване у 
Црној Гори. 

-----------------------------------------------------------

Први светски рат

Без обзира на сва размишљања о томе да Србија није потребна Русији и да смо ми 
због ње ушли у Први светски рат, који је значио крај Руске империје, руска 
дипломатија наставља да подржава свог словенског сабрата. У Контакт групи за 
Косово осим Русије има још пет земаља и свих пет држе проалбанску позицију. Код 
неких је она веома јака, као код Енглеске, код неких много мекша, као код 
Италије, али је Русија сама на просрпској линији, и то ради веома ефикасно.

Почетком прошлог века, Енглеска и САД биле су први савезници Србије после 
Русије. У време Првог светског рата у Енглеској су прикупљали прилоге за 
Србију, отварали српске продавнице и библиотеке, приказивали српске представе, 
а у САД су били прављени плакати с натписом: „Спасићемо Србију, нашег 
савезника”. Срби се тога сећају с великим задовољством и наглашавају да на 
Балкану никад није сигурно како ће се нешто окончати и да ће се, можда, за 
неколико година све опет променити њима у корист.

Јулија Нетесова,
агенција Росбалт

-----------------------------------------------------------

Косово руши Ирак

Русија стално упозорава да ће се жестоко осветити ако Косово добије независност 
супротно вољи Србије, њеног историјског савезника. Руски председник Владимир 
Путин затражио је да се косовски критеријуми примене на сепаратистичке енклаве 
у бившем Совјетском Савезу, укључујући Придњестровље (део Молдавије), Абхазију, 
Јужну Осетију и Нагорно-Карабах. Том политиком, Русија би признала референдуме 
на овим територијама и прихватила њихову независност, отварајући врата њиховом 
уласку у Руску Федерацију. Овај приступ створио би опасан преседан за Крим, где 
је већина становништва проруски настројена, за источну Украјину где се говори 
руски и за углавном словенски северни Казахстан.

Кршења и мењања садашњих граница бившег Совјетског Савеза могла би да створе 
озбиљне тензије у Европи и да отворе Пандорину кутију територијалних захтева и 
етнички заснованих права на границе и тамо и на другим местима као што су Ирак 
и Курдистан.

Аријел Коен, 
Фондација Херитиџ



http://www.politika.co.yu/






[Non-text portions of this message have been removed]



===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] 
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net 
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
 
Yahoo! Groups Links

<*> To visit your group on the web, go to:
    http://groups.yahoo.com/group/sorabia/

<*> Your email settings:
    Individual Email | Traditional

<*> To change settings online go to:
    http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
    (Yahoo! ID required)

<*> To change settings via email:
    mailto:[EMAIL PROTECTED] 
    mailto:[EMAIL PROTECTED]

<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
    [EMAIL PROTECTED]

<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
    http://docs.yahoo.com/info/terms/
 

Одговори путем е-поште