13.10.2006. VOJISLAV KO©TUNICA, LIST "POLITIKA"
SPREMAN SAM DA IZGUBIM VLADU, A DA SRBIJA DOBIJE USTAV Nijedna vlada u celom regionu nema takav rezultat u saradnji sa Ha¹kim tribunalom kao ova vlada Srbije - Srbiji je potreban ustav, jer je ono ¹to èini identitet jedne dr¾ave upravo je ustav. Cvet obièno identitet neke dr¾ave vidi u simbolima: zastavi, grbu i himni. Prihvatanje tih simbola pre dve godine u Narodnoj skup¹tini Srbije primljeno je veoma dobro. Ali, u identitetu dr¾ave nedostajao je taj najva¾niji, èetvrti stub - ustav. To pitanje postaje vi¹e nego aktuelno onog trenutka kada postojeæi ustav Srbije vi¹e nije odgovarao njenom novom karakteru samostalne dr¾ave. Èinjenica je i da je jedan od uslova prikljuèivanju EU da usvojimo novi ustav. Sa ubrzanjem pregovora o buduæem statusu Kosova i Metohije bilo je veoma va¾no da Srbija kroz ustav istakne svoju privr¾enost po¹tovanju meðunarodnog prava i to potvrdi svojim unutra¹njim pravom, unoseæi jasnu ustavnu odredbu da je Kosovo sastavni deo Srbije i da u njenom okviru treba da ima su¹tinsku, dakle veoma visoku autonomiju - rekao je predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko¹tunica u intervjuu za "Politiku", odgovarajuæi na pitanje kako bi graðanima, kada bi se pojavio u referendumskom te-ve-spotu, za 15 sekundi obrazlo¾io za¹to treba da glasaju za ustav. Ministar spoljnih poslova Vuk Dra¹koviæ tvrdi da novi ustav predstavlja kontinuitet sa Milo¹eviæevim, a potpredsednik vlade Ivana Duliæ-Markoviæ je predlagala bojkot. Ne zvuèi ba¹ kao jedinstvo vlade. - Vremenski gledano, pravi momenat za diskontinuitet bio je pre ¹est godina. Posle ¹est godina otvarati pitanje kontinuiteta i diskontinuiteta, po¹to je niz dobrih zakona u meðuvremenu donet, po¹to su izgraðene stabilne demokratske institucije, po¹to je bilo toliko izbora u Srbiji - èini mi se da ne predstavlja dobar put. Ovog puta to æe biti ustav iza kojeg je stala cela skup¹tina i zato æe se ovaj postupak dono¹enja novog ustava pokazati blagotvornim. Pokazalo se da su svi poslanici u Narodnoj skup¹tini Srbije glasali za taj ustav, a pokazaæe se, ubeðen sam, da æe mu na referendumu graðani dati ¹iroku i nedvosmislenu podr¹ku. Kakve su uslove tokom pregovora o ustavu postavljale stranke da bi ga podr¾ale? - Stranke su tra¾ile razlièita re¹enja u ustavu, pristupile ustavu naèelno i, na kraju krajeva, do¹li smo do saglasnosti svih. Najkraæe reèeno, formula te saglasnosti po meni je sledeæa: veoma istaknute demokratske institucije i ljudska i manjinska prava u ustavu kao korektiv ogranièenja svake vlasti, s jedne strane, i, s druge strane, oèuvanje dr¾avne celine. Deo javnosti vam zamera ¹to nije bilo javne rasprave pre izglasavanja ustava u skup¹tini? - Ovo je treæa javna rasprava koja se vodi o ovom ustavu u Srbiji. Prva je poèela 2000. godine, obeæanjem da æe ustav biti vrlo brzo donet, za ¹est meseci. To se nije desilo. A onda su poèeli da se ni¾u predlozi, projekti ustava (vi¹e od deset) koji su potekli od razlièitih nevladinih organizacija i politièkih stranaka. Mislim da nije bilo ustava kojem je prethodio toliko veliki broj ustavnih projekata. Osobenost celom procesu daje to ¹to imate pojedine struènjake za ustavno pravo koji su uèestvovali èak u nekoliko projekata, pa su katkad predlagali razlièita re¹enja. Druga rasprava zapoèela je 30. marta 2004. godine, kad je skup¹tina proglasila pristupanje promeni ustava i kada su skup¹tinski odbor i pododbor u tom pogledu bili obavezani da se u ovaj posao ukljuèe. A onda je Vlada Srbije u junu iste godine podnela svoj nacrt ustava. Poèetkom 2005. pridru¾io se svojim nacrtom i predsednik republike, i od tada u ustavnom odboru i pododboru traje rasprava o ustavu na osnovu mnogih sugestija, predloga i mi¹ljenja. Podsetio bih i na jo¹ jednu stranu javne rasprave. U na¹oj pro¹losti javna rasprava je bila karakteristièna za onaj najgori komunistièki period u razvoju Jugoslavije, kada je slu¾ila kao pokriæe za nametnuta zakonska i ustavna re¹enja. To je ustav iz 1974. godine ili amandmani koji su mu prethodili. Gde oèekujete da æe biti najmanji odziv na referendum? Da li u Vojvodini, Sand¾aku...? - Te¹ko je to reæi. Ja sam krenuo sa kampanjom od severa, od Subotica i Beèeja, zatim sam bio sam u Novom Pazaru, Tutinu, Ra¹koj... Zapravo sam i po¹ao logikom: hajde da vidimo i da razgovaramo sa svim nacionalnim zajednicama koja je prednost ovog ustava. Ako nacionalnim manjinama ovaj ustav odgovara, ako se oseæaju dobro u njemu, ako oseæaju Srbiju kao svoju kuæu, onda smo ostvarili zajednièki cilj. Oko ¹ezdesetak odredbi o ljudskim i manjinskim pravima daju re¹enja koja su vrlo dobra i koja su najveæim delom preuzeta iz male povelje koja je pratila Ustavnu povelju. Ima re¹enja koja su na neki naèin i revolucionarna - recimo, postignuti nivo prava nacionalnih manjina se ne mo¾e smanjivati, ne mo¾e se ve¹taèki menjati sastav vi¹enacionalnih zajednica koji bi doveo do smanjenja broja pripadnika odreðenih nacionalnih manjina, tu su i odredbe o pozitivnoj diskriminaciji itd. Referendum se tretira i kao izja¹njavanje o Kosovu. Britanski analitièar D¾onatan Ajl je pro¹le nedelje rekao da je zapadna strategija o dono¹enju odluke o nezavisnosti Kosova do kraja godine - "spektakularno propala". Da li za sve oèiglednije neslaganje u Kontakt grupi treba da zahvalimo anga¾ovanju lobistièke agencije i srpskoj diplomatskoj ofanzivi? - Sve se tu steklo, a, na kraju krajeva, ne¹to ¹to nije dobro mora da propadne. I najava premijera Kosova Agima Èekua da kreæu u diplomatsku ofanzivu po evropskim i svetskim centrima izgleda kao potvrda da se preokret zaista dogodio. Do sada oni nisu morali da obilaze diplomatske centre. - Svakako, i to pokazuje da su se prilike promenile. Mi ni 24. jula u Beèu, na razgovorima sa samim vrhom kosovskih Albanaca, nismo èuli ni jedan jedini razlog u prilog nezavisnosti. Tako da je to jedna neobrazlo¾ena ¾elja ili ¾elja bez utemeljenog pokriæa. Pla¹ite li se nasilja na Kosovu, po¹to se iz Pri¹tine èuju pretnje da æe uslediti posledice ako re¹enje ne bude nezavisnost? - U rukovodeæim principima Kontakt grupe iskljuèuje se svaka moguænost nasilnog re¹avanja i nametnutog re¹enja. To je veoma va¾no istaæi, zato ¹to specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari malo-malo pa relativizuje potrebu za kompromisom i nagove¹tava nam da, ako se ne mo¾e do re¹enja doæi pregovorima, onda do njega mora doæi na neki drugi naèin. Treba podsetiti na èinjenicu da je njegov mandat bio da obezbedi razgovore i kompromis, a ne da nameæe re¹enje. U razoroèavanju odluke o statusu Kosmeta pominju se dve stvari: da Srbija usvoji ustav i da raspi¹e izbore. Kada æe da budu ti izbori? - Za nas je licitiranje na¹im unutra¹njim pitanjima potpuno neprihvatljivo. To je unutra¹nja stvar Srbije i nas jednostavno ta navodna blagonaklonost Ahtisarija ili bilo kog meðunarodnog zvaniènika - ne interesuje. Mi se zala¾emo za odr¾ivo re¹enje za Kosovo i Metohiju, re¹enje koje æe doneti stabilnost regionu. Izbore opredeljuju koraci koji su do sada preduzeti: za nama je usvajanje ustava u skup¹tini, zatim dolazi referendum, a posle, uz ustavni zakon o sprovoðenju ustava, treba odrediti vreme za izbore. To vreme treba da bude ¹to pre, prosto da bismo u kontinuitetu imali ceo proces. Da li æe se oni odr¾ati pre nove godine? - Saèekajmo da ustav bude usvojen i da se jo¹ jedanput naðu svi oni koji su doprineli da on bude usvojen u skup¹tini, da se dogovore i usaglase oko tih rokova. Ponavljam jo¹ jedanput: ¹to pre - to bolje. Kakva su Va¹a razmi¹ljanja o koaliciji sa Novom Srbijom i nekim narodnjaèkim partijama? - Naravno da smo mi dobro saraðivali sa vi¹e politièkih stranaka i to se vidi po rezultatima koji su postignuti na lokalnim izborima. Ta saradnja æe u jednom ili drugom obliku biti nastavljena. Ali nije ovo trenutak da se ona precizira. U ovom trenutku je interes svih stranaka da referendum uspe. Velimir Iliæ Vam se nudi preko medija. ©ta æete mu odgovoriti? - Mi smo veoma dobro saraðivali sa Novom Srbijom i to ukazuje u kom pravcu æe stvari iæi. Da li su ministri G17 plus u ostavci ili nisu? - Sada je jedna stvar va¾na, a to je da uspe¹no preðemo referendum. Sve drugo prepustimo da se re¹i posle referenduma. Da li vas optereæuje to ¹to pored ministara iz G17 plus imate jo¹ i nepotvrðene ministre Dra¹koviæa i Zorana Stankoviæa? -Jo¹ manje... Kako jo¹ manje, imate isuvi¹e ministara èiji je status sporan? - Ali imamo referendum o ustavu i moguænost da Srbija posle dugo vremena prvi put dobije jedan dobar ustav iza kojeg stoje graðani, naj¹ira javnost i politièke stranke. To je samo po sebi velika stvar. Na korak smo do novog ustava. Da li to znaèi da ste spremni da zbog referenduma izgubite vladu? - Jesam, spreman sam da izgubim, a da Srbija dobije ustav. Mislim da æe sve doæi na svoje, Srbija æe dobiti ustav, pa æe doæi izbori, nova skup¹tina i nova vlada, kao i nov sistem institucija u skladu sa novim ustavom i onda æemo videti kako ta vlada izgleda. A kako vama izgleda rad skup¹tine? - Skup¹tina je mnogo uradila u proteklom periodu, donela je niz dobrih i va¾nih zakona. Ali, situacija posle tih ostavki je vrlo konfuzna. - Nije konfuzna. Dr¾imo se utvrðenog redosleda, skup¹tina je usvojila ustav, ide referendum i potom izbori. Ipak, ima i onih kojima je bitno da li je vlada pala ili nije pala. - Sve teme koje pokreæe javnost su legitimne, kao i ovo pitanje, i odgovor æemo dobiti posle referenduma. I odmah mogu da ka¾em kakav æe biti odgovor, zato ¹to æe biti raspisani izbori. Ta stvar je skinuta sa dnevnog reda do referenduma, posle njega i usvajanja ustavnog zakona dolazi do raspisivanja izbora. Mi prirodno privodimo kraju jedan mandat, a ja bih voleo da je on bio jo¹ kraæi i da smo ranije doneli ustav. Za to sam se zalagao, i to najbolje govori o tome koliko mi je stalo do kalkulacije sa vla¹æu i njenog produ¾enja. Sprovoðenje Akcionog plana ne ide ba¹ sjajno. Karla del Ponte je oti¹la nezadovoljna. ©ta oèekujete, kako æe izgledati njen izve¹taj? - Ja sam zadovoljan onim ¹to je uraðeno. To je veoma mnogo posla, na kojem rade ljudi koji u¾ivaju poverenje i Srbije, i Brisela, i Haga. Specijalni tu¾ilac za ratne zloèine Vladimir Vukèeviæ i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Ha¹kim tribunalom Rasim Ljajiæ su uradili mnogo i nastavljaju danonoæno da rade. Sporan je rad naèelnika VBA i BIA. - U najdemokratskijoj dr¾avi je uvek neko sporan u jednom trenutku. Tu ocenu nisu dali koordinatori. Oni su jednostavno pratili akcije koje su preduzete. Radilo se i radi vrlo ozbiljno i vrlo odgovorno. Èuo sam pre izvesnog vremena jednu od najotrcanijih fraza o Akcionom planu: "Potrebne su nam akcije, a ne reèi". A ja sam rekao: akcije su upravo i bile i to je u svim razgovorima istaknuto. Izostao je jo¹ krajnji rezultat. I u ¾ivotu pojedinca, kao i u ¾ivotu dr¾ava, ne¹to ¹to se ¾eli ne ostvari se u trenutku koji bismo najvi¹e voleli, jer nikada ne zavisi sve samo od nas. Vi ste joj rekli: "Vi nama treba da verujete". Kako da vam veruje? - ©to se vlade tièe, stvar je jednostavna - ovde se radi o èinjenicama i o jasnoj politièkoj re¹enosti. Mnogo je uraðeno, propisi su menjani, preduzete su akcije, a ¹to je najva¾nije - nijedna vlada u celom regionu nema takav rezultat u saradnji sa Ha¹kim tribunalom kao ova vlada Srbije. Novinar: Biljana Mitrinoviæ Informativna slu¾ba DSS [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: mailto:[EMAIL PROTECTED] mailto:[EMAIL PROTECTED] <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
