KAPITALIZAM BEZ GRANICA Izvor: Danas, 13.10.2006; Strana: 12 Od oktobra 2000. do oktobra 2006 - sa ekonomske tačke gledišta
Prof. dr Ljubodrag Savić Lični stav Prema najnovijoj rang-listi poljskog ekonomskog časopisa Vprost, među sto najbogatijih u regionu Srednje i Istočne Evrope nalazi se 48 Rusa, 15 Ukrajinaca, ali i četiri Srbina (Milan Janković - Cepter, Miroslav Mišković, Bogoljub Karić i Cane Subotić). Veći deo njihove imovine je stečen u poslednjih petnaest godina, za vreme tranzicije, odnosno prelaza iz socijalističkog u kapitalističko društvo liberalnog tipa. Ako bismo uspešnost razvoja kapitalizma na prostorima bivših socijalističkih zemalja merili količinom ličnog bogatstva najbogatijih pojedinaca i tempom njihovog bogaćenja, moglo bi se zaključiti da se kapitalizam najbolje razvijao upravo u zemljama koje su više decenija izgrađivale komunizam. Ukupna imovina 100 najbogatijih, među kojima pedeset petorica raspolažu imovinom od najmanje milijardu dolara, procenjena je na 257 milijardi dolara, što je za preko 70 odsto više nego prethodne godine. Da ne bi bilo nesporazuma, niko nema ništa protiv ničijeg bogatstva, jer bez bogatih Srba nema ni bogate Srbije. Ali, naši građani imaju pravo da dobiju odgovor na neka pitanja vezana za brzinu i način bogaćenja danas najbogatijih Srba. Verujem da većinu naših ljudi zanima da li je sa enormnim porastom ličnog bogatstva izabranih pojedinaca raslo i blagostanje građana Srbije. Ako to nije slučaj - a po svoj prilici nije - da li bi građani Srbije, ako bi ih neko kojim slučajem pitao, ponovo izabrali put koji nam se desio pre šest godina? Petooktobarska dešavanja su probudila nadu miliona građana Srbije da će novi, pre svega ekonomski, sistem u kratkom vremenskom periodu Srbiju približiti Evropi, povećati zaposlenost i radikalno popraviti neprihvatljivo nizak životni standard. Nešto se uradilo, u nekim segmentima više, u nekim manje, ali je Srbija posle šest godina tranzicije daleko iza Evrope. Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku od oko 3 hiljade dolara znatno zaostaje u odnosu na ostale zemlje u tranziciji. Ako se nastavi sa ovakvim tempom rasta (5 odsto godišnje), Srbija će tek za 14 godina biti na nivou razvoja iz 1990. Gde će tada biti ostale zemlje u tranziciji? Stopa nezaposlenosti od 33 odsto je među najvišim, a stopa inflacije od 13,6 odsto u 2004. i 17,7 odsto u 2005. je bila najviša u Evropi. Spoljni dug je krajem 2005. bio preko 15 milijardi dolara, a sredinom 2006. je već prešao cifru od 17 milijardi dolara. Spoljnotrgovinski deficit je hronično visok i kreće se između 6 i 7 milijardi dolara. On je posledica neverovatno visokog uvoza (iznad 10 milijardi dolara) i skromnog izvoza (ispod 5 milijardi dolara). I pored razvoja privatnog sektora, otvaranjem malih i srednjih preduzeća, nije ostvaren ozbiljniji oporavak industrijske proizvodnje, jer nisu revitalizovani raniji industrijski giganti, nosioci razvoja u prethodnom periodu. Iako se od privatizacije očekivalo čudo, ono se nije desilo. Do kraja 2005. skoro dve hiljade najboljih preduzeća je prodato za svega 1,8 milijardi dolara. Proces privatizacije nije doveo do očekivanog porasta efikasnosti privrede, zaposlenosti i izvoza. U odnosu na ostale zemlje u tranziciji, skroman priliv SDI od oko 1,5 milijardi dolara je uglavnom ostvarivan prodajom preduzeća i banaka, dok su najkvalitetnije grinfild investicije skoro u potpunosti izostale. Priliv SDI je povećan u 2006. godini, ali to nije realna slika, jer su ove godine prodati Mobtel, Vojvođanska i Panonska banka. Kada se rasprodaju i preostala javna preduzeća, godišnji priliv SDI će ponovo biti između 1,5 i 2 milijarde dolara, što je znatno niže od stvarne potrebe Srbije za stranim kapitalom, koja se procenjuje na najmanje 4 milijarde dolara godišnje. Devizne rezerve od preko 11 milijardi dolara - kako ističe guverner NBS - nikada nisu bile veće. Ali, šta od toga ima narod Srbije, ako svaki peti građanin živi ispod granice siromaštava, definisane kao 2 dolara po stanovniku dnevno i ako svaki treći radno sposoban stanovnik Srbije nema posao. Kako sada stvari stoje u Srbiji je, kao rezultat sprovođenih reformi u poslednjih šest godina, uspostavljen sistem u kome vlada divlji - predatorski kapitalizam - gde je grabljenje profita najvažniji cilj. Izvesnu, rekao bih manju odgovornost, imaju vlasnici kapitala, jer oni jedini snose ogroman rizik, pošto svaka investicija ima podjednake šanse da uspe ili da propadne. Istovremeno, hteli to ili ne, oni moraju poštovati "pravila" koja uređuje i sprovodi Vlada. Zbog toga, najveću odgovornost za neograničenu tajkunizaciju Srbije, protkanu krupnim aferama i korupcijom snosi država, odnosno Vlada, jer nije - kao u razvijenom svetu - uredila jasna pravila kojima se, osim podsticajnog poslovnog ambijenta za privatnu inicijativu, stvaraju i uslovi za normalan život građana. Umesto toga, Srbija danas ima kapitalizam bez granica u kome je sve dozvoljeno. Zbog takvog neobuzdanog i ničim kontrolisanog kapitalizma, na jednoj strani se ubrzano formira malobrojna ali prebogata i nestvarno moćna srpska poslovna elita, koja finansira i ( možda kontroliše) političku elitu, dok se na drugoj strani nalazi ogromna većina obespravljenog i neverovatno siromašnog srpskog naroda. S obzirom na to da Vlada ima zakone i instrumente prinude kojima može kontrolisati ogromnu finansijsku moć tajkuna, postavlja se pitanje ko suštinski koga kontroliše: Vlada tajkune, ili tajkuni Vladu? Izgleda da je uspostavljena veoma efikasna kohabitacija, na dobrobit i bogataša (izabranih) i Vlade, ali na štetu građana Srbije. Narasla ekonomska moć ima potrebu da obezbedi i veliki društveni uticaj. To se, između ostalog, postiže i kontrolom štampanih i elektronskih medija. Ovih dana se špekuliše sa tim ko je kupio akcije Novosti, jednih od najtiražnijih i najuticajnijih srpskih dnevnih novina. Opet se pominju vodeći srpski tajkuni. Pre nekoliko meseci jedan broj vodećih srpskih biznismena okupljenih u poslovnom klubu "Privrednik" je konkurisao i dobio nacionalnu frekvenciju za TV Avala. Ovaj i slični primeri pokazuje da srpski oligarsi ubrzano zaokružuju svoje imperije, proširujući svoj uticaj i na šire balkanske prostore. Jačanje privatnog biznisa i gomilanje ličnog bogatstva je nužan uslov izvlačenja Srbije iz ekonomske krize u kojoj se nalazi skoro dve decenije. Ali, tajkunizacija Srbije mora biti pod snažnom i neprestanom kontrolom. Jer, i najrazvijenije zemlje Zapada imaju veoma bogate i brojne pojedince, čija ekonomska moć prevazilazi snagu pojedinih evropskih država. Za razliku od naše, njihove vlade sprovode odgovornu i balansiranu politiku stvaranja efikasnog poslovnog ambijenta za razvoj krupnog i sitnog biznisa, uz istovremenu neprestanu brigu za obezbeđenje dovoljno posla i socijalno poželjnog i prihvatljivog životnog standarda njihovih građana. Ako želimo u Evropu - a želimo - krajnje vreme je da se i vlade sa ovog prostora dozovu pameti i da počnu da sprovode politiku razvoja "kapitaliznma sa humanim ljudskim likom". U suprotnom, ne treba se čuditi zašto narod Srbije već duže ima ozbiljnu rezervu preme onima koji se predstavljaju kao evropski reformatori. Promene su nužne i neophodne, ali one ne mogu ići samo preko leđa osiromašenog naroda. Autor je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu www.yumediacenter.com [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: mailto:[EMAIL PROTECTED] mailto:[EMAIL PROTECTED] <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
