------------------------------
U prilogu vam dostavljamo cirilicnu verziju.
Posetite zvanicnu intrenet prezentaciju Eparhije rasko-prizrenske
www.eparhija-prizren.com
------------------------------
A R T E M I J E
Po milosti Bozijoj Pravoslavni Episkop
Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske
Svemu svestenstvu, monastvu i vernoj deci duhovnoj
Radosni Bozicni pozdrav
MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!
„Hristos se radja, slavite Ga;
Hristos (dolazi) s neba, sretnite Ga;
Hristos je na zemlji, uzvisite se..."
(Irmos prve pesme).
Ovim recima, braco i sestre, Sveta Crkva poziva svu decu svoju, ali i sav
rod ljudski na duhovno slavlje i radost jer nam se danas „Mladenac rodi,
Sin nam se dade" kome je ime Emanuil – sto znaci: s nama je Bog. Kakva
milost Bozija,kakav dar neba gresnoj zemlji, kakva blagovest suznjima u
tamnici, jer gle do rodjenja Bogomladenca Hrista rod ljudski gde se nalazio,
sa kim je bio? Nalazio se u tami i senci smrti, u kandzama troglave nemani:
greha, smrti i djavola. Bog je bio daleko od nas i mi od Boga, jer smo Boga
svojim gresima proterali iz svoje duse, iz svoga bica, jer smo bili tuci i
strani Bogu.
A danas? Danas Bog pohodi narod svoj, dade nam Sina svoga Jedinorodnog da
nas preko njega ponovo vrati k sebi, da nas usini i da nam daruje
dostojanstvo carskih sinova. Dolazak Hrista Spasitelja u svet u korenu je
izmenio zivo ljudi i samu nasu prirodu. Dosao je Sin Bozji i javio se na
zemlji kao covek da ljude osobodi one troglave azdaje, da vise ne budu
robovi grehu, vec da postanu slobodne sluge Bozije. Dosao je da ljude spasi
od burnih stihija ovoga sveta i da nas privede u tiho pristaniste Carstva
Bozijeg. Dosao je k nama Bog da nam pruzi svoju ruku pomoci i privede nas k
sebi.
Bozic – je praznik koji je pred nas postavljen kao ogledalo u kome jasno
sagledavamo pravoga Boga i pravoga coveka. Do rodjenja Bogomladenca Hrista
ljudi nisu znali pravoga Boga, zbog cega su bili okruzili sebe mnogim laznim
bogovima i idolima. Sta sve covek, pomracen grehom, nije proglasavao za
boga, cemu se sve nije klanjao: prirodne pojave, mrtve predmete, zverova i
zivotinje, naprave ruku svojih, pa i samoga coveka u licu rimskih careva.
Ali do rodjenja Gospoda Hrista, ljudi nisu znali ni pravoga coveka.Covek je
kroz greh unakazio svoju prirodu, pomracio lik Bozji u sebi i zaboravio
kakav je pravi covek. Tek u Gospodu Hristu ljudi su shvatili i saznali da je
pravi covek, ustvari, novi covek, savrsen covek, covek bez greha, covek
sjedinjen sa Bogom i ispunjen Bogom. A takav bese upravo Bogocovek Isus
Hristos, jer u Njemu, kao sto kaze Sveto Pismo „zivi sva punoca Bozanstva
telesno" (Kol. 2, 9). Otuda je Bozic praznik koji postavlja program pred
svakog coveka, dajuci mu obrazac kakav treba da bude, „da bi svi dostigli u
coveka savrsena, u meru rasta visine Hristove" (Ef. 4, 11-13). Gospod
Hristos je Bogocovek po prirodi, a covek, svaki covek, treba to da postane
po blagodati. Taj cilj covek postize i ostvaruje iskljucivo u
bogocovecanskom telu Hristovom – Crkvi Pravoslavnoj, ziveci u zajednici sa
svima svetima, na celu sa Svetom Bogorodicom, koja se udostojila da nam iz
svoje preciste utrobe rodi Spasitelja nasega.
Zbog obilnih duhovnih darova, zbog uzvisenosti poruke koju nam Bozic donosi,
mi ga docekujemo i proslavljamo sa takvom duhovnom radoscu bez obzira u
kavim uslovima zivimo. Vase prisustvo u takvom broju u nasim hramovima sirom
nase Eparhije, kako na Kosovu i Metohiji, tako u Raskoj Oblasti, radost koja
se cita na vasim licima, svedoci da bozicnu radost nisu mogle da pomute sve
nevolje i nedace u zadnjih sedam godina koje prezivljavamo liseni spoljasnje
slobode, osnovnih ljudskih prava, i svega onoga sto odlikuje normalan zivot
coveka.
Sacuvati pak hrabrost i optimizam u bolju buducnost u takvim teskim
uslovima, nije moguce bez jake vere u Promisao Bozji koji vodi svakoga
coveka i citave narode ka spasenju. Otuda, radosno predavanje Bozanskom
Promislu svoga zivota, neprekidna blagodarnost Bogu u svim zivotnim
prilikama i vatrena molitva koja izvire iz dubine duse, jesu darovi koje mi,
poput istocnih Mudraca, mozemo i trebamo da prinesemo vitlejemskom
Bogomladencu umesto skupocenih darova zlata, livana i smirne. Tako cemo
uciniti sebe da budemo i ostanemo primer prave i istinite vere, nepokolebive
nade i i vatrene ljubavi kako svojoj deci i omladini, tako i svima onima sa
kojima u zivotu dolazimo u dodir: u domu, na putu, na poslu i na bilo kojem
mestu vladavine Bozije.
Ne mozemo a da i ovoga puta ne naglasimo da je Bozic programski praznik,
ciji je program sazet i izrazen u pemi Andjela koju slusahu prosti pastiri u
vitlejemskoj noci: „Slava Bogu na Visini, i na zemlji mir, medju ljudima
dobra volja" (Lk. 2, 14). To je od posebnog znacaja za nas koji se nalazimo
u iscekivanju pravednog i odrzivog resenja pitanja buduceg statusa Kosova i
Metohije. Bilo da prosto pasivno iscekujemo to resenje, bilo da aktivno
ucestvujemo u njegovom iznalazenju i kreiranju, mi ikada ne smemo zaboraviti
na poredak ove andjelske pesme. Ona nam govori da uvek i svuda na prvo mesto
dolazi proslavljanje Boga na visini, ne nekog i bilo kakvog zemaljskog boga
i idola, kojih je i danas prepun svet, nego onog Boga, koji je tako zavoleo
svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao za spasenje sveta. Proslavljanje
Boga bio je i ostao jedini uslov i uzrok mira na zemlji, toliko potrebnog
svima ljudima i svima narodima u ovo nase smutno vreme. Tek to dvoje dovodi
do dobre volje medju ljudima, koja opet, na neki nacin, omogucava i mir na
zemlji i proslavljanje Boga. Sve je Bogomudro medjusobno povezano i
protkano. Zato je Bozic nepresusni izvor uzvisenog nadahnuca i neiscrpne
radosti za ljudsko bice, za svakog coveka. Tu radost mi pravoslavni hriscani
projavljujemo od Bozica do bogojavljenja pozdravljajuci jedan drugoga
sveradosnim pozdravom: „Hristos se rodi" i otpozdravom: „Vaistinu se rodi".
Zeleci da nas pripremi da u punoci dozivimo ovu duhovnu radost Bozica, Sveta
Crkva je odredila da tokom bozicnjeg posta sebe pripremamo postom i
molitvom, svetom tajnom pokajanja i ispovesti, pricescivanjem svetim Telom i
Krvlju Gospoda Hrista, cinjenjem dobrih dela bliznjima, a osobito
milostinjom prema potrebitima, te da tako pripremljeni docekamo i primimo
Bogomladenca Hrista u svoje duse i svoja srca, kako bi mu boravak u nama bio
prijatniji i ugodniji od hladne vitlejemske pecine. Stoga i nasa molitvena
zelja danas na Bozic: Neka bi se blagi Gospod Hristos rodio danas i u nasim
dusama, kroz nasu smirenu veru, kroz nasu evandjelsku ljubav, kroz nase
molitve, kroz nas post, kroz nase milostinje, kroz nase evandjelske vrline.
Neka bi se sa Bogomladencem Hristom u nama rodilo i zazivelo sve sto je
Hristovo, sve sto je vecno i bogocovecno.
Proslavljajuci rodjenoga na zemlji Spasitelja sveta, treba da znamo da
Gospod uvek prebiva sa Crkvom Svojom i u Crkvi Svojoj, darujuci nam sve sto
je potrebno za nase spasenje. Mi to gledamo i dozivljavamo iz godine u
godinu. Sve je vise naroda u crkvama, narocito mladih i dece, koji osecaju
da je Bozic po preimucstvu deciji praznik, jer je novorodjeni Bogomladenac
njima najblizi, a i oni Njemu najdrazi. Bozic – praznik zivota, praznik
radjanja i obnavljanja kako pojedinca, tako i nacije. Otuda je Bozic i
opomena onima koji pomraceni grehom ubijaju nerodjenu decu svoju, i time
postajemo najveci neprijatelji sebi i svome narodu. Neka bi Vitlejemski
Bogomladenac prosvetio sve nas da ostanemo i budemo u sluzbi zivota, a ne u
sluzbi i vlasti smrti.
U ovoj duhovnoj radosti, braco i sestre, zelimo da vam cestitamo nastupajucu
novu 2007. godinu, sa molitvenom zeljom da nam ona bude blagoslovena, da
donese vise mira, slobode i pravde medju ljude na zemlji, kako bi se tokom
cele godine trudili samo u oniome sto je Bogu milo i drago a izbegavali sve
ono sto od Boga udaljuje i od Boga odvodi.
Prizivajuci blagoslov Bozji na sve vas, deco nasa duhovna, pozdravljamo Vas
pozdravom vecne radosti
MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!
Vas molitvenik pred Vitlejemskim Bogomladencem
+Episkop ARTEMIJE
O Bozicu
2006. godine
[Non-text portions of this message have been removed]
