Politika Natprosečne temperature za ovo doba godine
Srbija u staklenoj bašti Smanjenje količina padavina do 2020. godine može dovesti do stvaranja polusušne oblasti koja bi bila omeđena linijom Negotin, Majdanpek, Kragujevac, Prokuplje, Jošanička Banja, Tutin, Preševo *TEMA DANA *Posledice globalnog zagrevanja atmosfere sa efektom staklene bašte mogu u Srbiji da dovedu do intenzivnih vremenskih klimatskih ekstrema. U narednom periodu se očekuje dalje smanjenje broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem, zatim smanjenje padavina u toploj polovini godine, praćeno smanjenjem vlažnosti zemljišta i raspoloživosti vodnih resursa. Zbog nepovoljnih efekata na proizvodnju hrane i energije, vodosnabdevanje i biološku raznovrsnost i zdravlje ljudi, region jugoistočne Evrope, u koji se svrstava i Srbija, spada u izuzetno osetljive na klimatske promene. Jasminka Smailagić, rukovodilac grupe za klimatologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije, ukazuje – na osnovu klimatoloških analiza našeg područja, koje uključuju i klimatske indikatore propisane od Svetske meteorološke organizacije – da su sve učestaliji ekstremi temperatura vazduha – na mesečnom, sezonskom i godišnjem nivou. Naime, postoji trend rasta broja tropskih dana (s maksimalnom dnevnom temperaturom iznad 30 stepeni Celzijusa, a toplotni talasi su učestaliji i duži). Toplotnim talasom se naziva pojava kada je – više od pet dana u kontinuitetu – maksimalna dnevna temperatura vazduha za pet i više stepeni Celzijusa iznad prosečne vrednosti za taj dan. Pojedini autori, objašnjava profesor Geografskog fakulteta Vladan Ducić, predviđaju da u naredne tri godine, do 2010, može doći do širenja polusušnih oblasti prema jugozapadu Srbije. Možda se pojave dve nove polusušne oblasti i to jedna u istočnoj, a druga u južnoj Srbiji. Do 2020. godine polusušne oblasti bi se širile dalje istim smerom kao i u prethodnoj deceniji, tako da bi u istočnom i jugoistočnom delu zemlje veliki prostori poprimili odlike polusušnih oblasti. Ta oblast bi bila omeđena linijom Negotin, Majdanpek, Kragujevac, Prokuplje, Jošanička Banja, Tutin, Preševo. Stručnjaci procenjuju da se u naredne tri decenije može očekivati dalji rast srednjih godišnjih temperatura vazduha u našoj zemlji i to za 0,1 stepen Celzijusa po deceniji, što se podudara s procenama na osnovu modela globalne cirkulacije atmosfere. U pojedinim oblastima se mogu očekivati razlike u brzini rasta i trendu srednje godišnje temperature – od plus 0,3 stepena Celzijusa po deceniji na severu zemlje, do minus 0,2 stepena po deceniji na prostoru jugoistočne Srbije. Što se tiče količine padavina, očekuje se dalje smanjenje koje će do 2020. godine iznositi oko 40 odsto u Negotinskoj krajini, 30 odsto u istočnom, jugoistočnom i južnom delu Srbije, a u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju od 20 do 30 odsto. Smailagić kao indikator promene klime na našem području navodi da su poslednjih godina sve učestaliji ekstremi i temperature i padavina. „Ovi ekstremi se javljaju i u toku meseca, i u toku sezone, i u toku godine, ali se u klasičnoj klimatološkoj analizi oni ne iskazuju, pošto i u pozitivnom i u negativnom smislu odstupaju otprilike za isti procenat, te svaka analiza na nivou meseca, sezone ili godine daje na kraju vrednosti u okvirima normalnih”, kaže ona. Preciznije analize pokazuju da je u okviru tog normalnog perioda bilo potperioda sa ekstremnim vrednostima. Primer su prošlogodišnji april i maj koji u proseku za Srbiju nisu mnogo odskakali od normale, ali ako se na poplavljenom području kumulativno posmatraju poslednje dve dekade aprila i prve dve dekade maja dobija se slika ekstremno visokih padavina za ovaj vremenski interval. *Nada Kovačević* ----------------------------------------------------------- *Najtoplija 2000.* Na godišnjem nivou, najtoplija godina na području Srbije je bila 2000, a najtoplije leto 2003, ali to se ne poklapa s najtoplijom godinom i letom na globalnom nivou. Godina sa najvećom količinom padavina u Srbiji bila je 1999, a sledeća 2000. bila je godina sa ekstremno malim količinama padavina. ----------------------------------------------------------- *Najhladniji 26. januar prošle godine * Otkako se u Srbiji prati temperatura, najtopliji dan bio je 22. jul 1939. u Kraljevu - 44,3 stepena Celzijusa, a najhladniji 26. januar 2006. u Karajukića Bunarima gde je izmereno minus 39 stepeni Celzijusa. Prosečne temperature u svim većim gradovima u Srbiji pokazuju trend rasta, ali je tu teško razdvojiti šta je posledica globalnog otopljenja, a šta industrijalizacije. Na primeru Beograda treba uzeti u obzir i činjenicu da se Meteorološka opservatorija u Karađorđevom parku, podignuta 1887. godine, tada nalazila na periferiji grada, u kukuruzištu, a sada je u samom centru, okružena asfaltom i betonom. ----------------------------------------------------------- *Voće u opasnosti * Natprosečne temperature za ovo godišnje doba, ukoliko se nastave još 10 dana, mogle bi da dovedu rod voća u opasnost. Ipak, prema rečima Milana Prostrana, sekretara Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, za sada takva opasnost ne postoji. - Voće je još u fazi mirovanja, ali bi još nedelju do deset dana toplote moglo da izazove buđenje voća i kretanje voćnih sokova i podstakne razvoj pupoljaka, što bi bilo opasno budući da je najavljeno da će februar i mart biti hladniji. Ukoliko ovi procesi krenu, a nakon toga dođe do zahlađenja i mrazeva, svakako bi bilo oštećenja - rekao je Prostran. On je izrazio nadu da će uskoro doći hladniji dani, koji bi trebalo da spreče procese daljeg razvoja voća, što podrazumeva dnevne temperature niže od pet stepeni. Prostran je ukazao da su trenutni toplotni uslovi povoljni za ostale kulture, pre svega za kasno zasejanu pšenicu, ali i za ozime useve uopšte - pšenicu, ječam i krmno bilje. *Mi. D.* ** [objavljeno: 11.01.2007.]
