(Evro)dirigovani izbori su završeni, ali je pitanje šta sledi Adut u špilu NATO alijanse
Većina političkih kameleona pritiska Koštunicu da potegne navodno jedinu jaku kartu - "spasonosnu" koaliciju sa Tadićem Pošto su karte u ovom izbornom "ajncu" obelodanjene, neizvesnost oko mogućih dobitnih kombinacija u procesu koalicionih "pakovanja", "jedino prihvatljive (evro)vlade", raste. A sa njima i nametljivost plaćenih kibicera, unapređenih i na ovim prostorima u profesiju "spin doktora" tranzicione demokrature. To su oni brojni proizvođači prognoza i statističkih klopki za politički naivne. Većina tih političkih kameleona pritiska Koštunicu da u predstojećem koalicionom "sečenju" špila potegne, navodno, jedinu jaku kartu. Po njima "spasonosnu" koaliciju sa Borisom i tako, po ko zna koji put, obnovi fatamorganu "demokratskog bloka" bez ikakve armature. Ubeđuju ga da tim korisnim blefom, političkog braka bez ljubavi, poverenja i samopoštovanja "pokupi talon" i tako ostane ne mestu šefa vlade. Ako izbegne već dokazanu nastranost i jalovost (ne)demokratskog braka na silu, za koji se nametljivo založio politički establišment SAD, Nemačke, Velike Britanije, Austrije i Brisel, i "eksperti" prete Koštunici vladom bez njegovog DSS-a. To bi, prema njihovim ekspertima, bilo idealno uklanjanje aduta iz špila evroatlantskog pakta. DS, G17, čedisti. Time bi, konačno, skinuli sa srpske političke scene nužno zlo. Onu demokratiju koja se tvrdoglavo u svom programskom opredeljenju drži nacionalnog predznaka. Pristalice "demokratskog bloka" veruju da bi savet Boris - Voja, sa gardom eksperata tipa Đelić, Vlahović u pozadini Đunić, Nikitović, bio vunovlačarenje dovoljno dugo da se obave preostali poslovi po Srbiju. Uključujuću tu najmasnije tranzicije EPS i NIS. U tom periodu i Mladić će se nekako (samo)isporučiti. U celom tom zamešateljstvu Koštunica uspeva da stvori utisak Miloševe pritvorene ali uspešne taktike starog čekalice, koji vreba šansu na milimetarskom prostoru. I nastoji da posle koraka nazad napravi bar dva napred. Kada treba, on je iznenađen, kad je neophodno, uvređen (na Ahtisarija), a kada je u nedoumici istura ispred sebe narod "koji najbolje zna". On, za razliku od Tadića, ne odaje utisak ležernosti prema priznanju secesije Kosova i Metohije. Naprotiv. Glasno je protiv stvaranja probnog poligona, na kome bi se u fazi nekakve kontrolisane političke disperzije srpskih teritorija isprobali noviteti međunarodnog poretka. U toj politici, makar ona ne bila potpuno iskrena i potpuno ubedljiva, ponuđeno je teško povređenom dostojanstvu jednog malog naroda, žrtvovanog u svim dosadašnjim ratovima, samouvažavanje, koje ne ustupa pred čudovišnim optužbama o srpskom navodnom nacizmu. Ako bi srpsko biračko telo na ovim izborima odbilo da uđe u klopku navodne ponude Kosovo za ulazak u Evropu, i prihvatilo slogane šećerleme partija, koje teritorije svojih predaka menjaju za apstraktna obećanja briselske gerijatrije, onda bi to bio tragičan nacionalni poraz. Ali i trijumf bezočne floskule o "životu koji ne čeka", inače sloganu pustahijske elite, koja lukulovski krcka blagodeti pljačkaške tranzicije. Danas je savršeno jasno da je Broz titule disidenata i to lažnih antikomunista, a danas lažnih demokrata, podelio najtvrđim vernicima, boljševicima, danas pripadnicima i ove elite. Dragan Milosavljević, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
