http://www.nspm.org.yu/koment2006/2007_tanasic1.htm

 

Nova srpska politichka misao (NSPM)

 



  <http://www.nspm.org.yu/Slike/trougao.gif>
<http://www.nspm.org.yu/Intervjui/kulturna_politika.htm> KULTURNA POLITIKA 

Kulturna politika 

 

 


 

Nikola Tanasic 

Welcome to Serbia – ausweis bitte!

Kojim se jezikom govori u Srbiji? 

Ovo pitanje, trivijalno za jednog osnovoškolca s peticom iz geografije,
otvara niz istorijsko-ideoloških ponora nastalih tokom druge polovine XX
veka. Dok se dobar deo stanovništva ove centralnobalkanske zemlje i dalje
raspravlja oko toga da li se tokom same te prepirke koriste srpskohrvatskim
ili srpskim jezikom, danas postoje i nimalo beznacajne društvene skupine
koje su sklone tvrdnji da se taj isti jezik naziva bosanski/bošnjacki ,
odnosno hrvatski , dok nas je otcepljenje Crne Gore lišilo zastupnika teze
da je taj jezik zapravo crnogorski , te i (bar) jednog pobornika ideje da se
isti oznaci kao jezik tolerancije . Prisustvo ovolikog broja jezika na tako
malom geografskom prostoru svakako je zamorno i zbunjujuce svakom strancu
koji se makar ovlaš interesuje za ovdašnje prostore, te je za njega
olakšanje vest da ce se makar licna dokumenta ovih raznoraznih naroda i
jezicnosti štampati i na engleskom jeziku, valjda (podrazumevano i po
definiciji) razumljivom svima, a takode (slucajno) i jeziku tolerancije. I
na toj bi se okolnosti sve srecno završilo solomonovskim rešenjem iz
indijskog iskustva da nije one zackoljice koja je trn u oku svima a izvor
dodatne glavobolje dobronamernim strancima – navedeni jezici predstavljaju,
zapravo, isti jezik . Ako strani sagovornik slegne ramenima uz opasku
„zovite ga, onda, kako hocete“, izlaže se dalje citavom nizu argumenata u
prilog tvrdnji da to nikako nije stvar htenja i afiniteta, vec je pre u
pitanju koloplet istorijsko-politickih faktora koji su gradane „zapadnog
Balkana“ doveli do lingvisticke dileme u kojoj ni najmanje „nije svejedno“
kome ce se jezickom carstvu prikloniti. 

Da se ne bismo na samom pocetku izgubili u ovom pojmovno-ideološkom haosu,
prihvaticemo se, poput onog stranca, nekog merodavnog dokumenta ciji ce nam
autoritet omoguciti da se iz nedoumice oko imena iskobeljamo i nastavimo
otkrivati jezicku realnost Srbije. A koji bi dokument mogao biti merodavniji
od Ustava Srbije , nedavno usvojenog na narodnom referendumu, uz ubedljivu
podršku gradana. U njegovom 10. clanu navodi se : 

U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i cirilicko pismo. 

Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na osnovu
Ustava. 

Jezicka i pismena realnost Srbije 

Službeni jezik službeno se, dakle, naziva „srpskim“, koji ima tu osobinu da
se, takode službeno, piše cirilicnim pismom. Nekog lingvistu ova odredba
svakako bi mogla iznenaditi, pogotovo ako zna da je SANU , po svoj prilici
najmerodavnija institucija za pitanja jezika, kroz usta svojih clanova
(posebno odabranih da se bave takvim pitanjima) u poslednjih petnaestak
godina nebrojeno puta istakla da je unutrašnja osobina lingvistickog sistema
koji se naziva srpskim jezikom to da je njegovo pismo cirilicno, te da se on
ne može pisati grckim alfabetom upravo onoliko koliko se kineski ne može
pisati hebrejskim. Štaviše, neki filolog-bukvalista mogao bi zakljuciti (da
nije one spasonosne druge recenice 10. clana) da se svi ostali jezici koji
eventualno postoje na teritoriji Srbije u službenoj upotrebi moraju pisati
upravo cirilicnim pismom. Buduci da ovakva zakonska odredba postoji u RF, te
su korisnici tatarskog, cuvaškog, kalmickog i drugih jezika koji su u
službenoj upotrebi u nekim federalnim republikama obavezni da se koriste
cirilicnim pismom, bez prava da, ako požele, predu na neki drugi alfabet,
ova odredba mogla bi znacajno obespokojiti madarsku, albansku ili hrvatsku
nacionalnu manjinu – i prilikom sudskog procesa protiv Slobodana Miloševica
u Haškom tribunalu tužilaštvo se upravo pozvalo na slican clan starog ustava
kao na primer diskriminacije albanskog naroda na KiM. Ova bojazan se
otklanja clanovima 75. i 79. novog ustava, cime se, u svetlosti gornjeg
odredenja srpskog jezika, postavlja pitanje zašto se uopšte istice da je
službeno pismo cirilicno kada srpski jezik, po definiciji, i nema drugo
pismo? Odgovor je jednostavan – prošetajte Srbijom i videcete zašto! Zaista,
gradanstvo Srbije, koje je natpolovicnom vecinom izglasalo pomenuti ustav,
po pitanju njegovog desetog clana jo š živi u vremenu nekog od
jugoslovenskih ustava koji je za jezik proklamovao srpskohrvatski, a za
pisma cirilicu (vukovicu) i latinicu (gajevicu). Najzad, pomenuto latinicno
pismo se cak obavezno uci u školama Srbije, shodno zvanicnom planu i
programu. 

Istina, pismo koje se pojavljuje na natpisima prodavnica i preduzeca, pa cak
i u naslovima knjiga, u stvari nije ta latinica koja se uci u školama; još
manje njen pravopis odgovara pravopisu srpskog jezika. Ova latinica poseduje
znakove koji se u školama ne uce, kao što su x , y i w , a oni služe za
pisanje reci stranog porekla koje se, suprotno svom poreklu, konjuguju i
dekliniraju shodno gramatickim pravilima srpskog jezika. Tako nam jedna
reklama tvrdi da se dobro vozi samo u Chevroletu , politicki plakati
upozoravaju na rast extremizma , dok se Srbi u svojim blogovima i live
journalima masovno vracaju iz New Yorka , Cannesa i Sydneya . Da ne govorimo
o novom internet pravopisu koji ne priznaje dijakriticke oznake za usere
koji se kache na net u nameri da nešto downloaduju dok chatuju , pažljivo
vodeci racuna da pri tome ne offtopichare . 

Zakljucno, odredba Ustava o pismu nije analiticka tvrdnja o nedvojbenoj
osobini srpskog jezika, vec sinteticka teza koja svim korisnicima ovog
jezika koji se o njegovom pismu dvoume nalaže da se, u njegovoj službenoj
upotrebi (koja jedina može potpasti pod nadležnost države), koristi i
njegovo (službeno, samo službeno?) pismo. S obzirom na to da jednom Srbinu
nije nezamislivo da piše latinicom koliko je jednom Cehu nezamislivo da piše
cirilicom, autoritet filoloških institucija morao je ustuknuti pred
autoritetom države, koja je, izgleda, više od svojih sopstvenih škola i
fakulteta, više od svojih knjižara i štampara, pa više i od svoje Akademije
nauka i umetnosti, sposobna da svoj narod opismenjava. 

Da li se time razjašnjavaju nedoumice vezane za srpsko (službeno) pismo?
Izgleda da ne, buduci da državne institucije uporno, vec godinama, ignorišu
ovu odredbu Ustava i njegovih prethodnika. Tako smo svedoci zanimljivog
„dupliranja“ natpisa na saobracajnim znakovima i javnim zgradama, pri cemu
se, pored natpisa na službenom jeziku i pismu, pojavljuju natpisi na jeziku
i pismu koje prisvajaju hrvatska i bošnjacka nacionalna manjina. U pitanju
je, mora se reci, zanimljiv izbor, s obzirom na to da u Srbiji
(„jedinstvenoj i nedeljivoj“, 8. clan Ustava ) živi daleko veci broj Madara
i Albanaca, ciji jezik, istina, nije zapostavljen u njihovim sredinama, ali
se može reci da je cak diskriminisan kad se utvrdi da se, na primer, na
zvanicnom novcu RS nalaze natpisi na srpskom i
bosanskom/bošnjackom/hrvatskom, pri cemu se i ovi narodi diskriminišu, jer
iako se koristi njihovo pismo, dijalekat kojim su natpisi postavljeni
upucuje iskljucivo na srpski umesto na njihove narode (dvesta dinara umesto
dvjesta dinara, hiljadu dinara umesto tisucu i sl.). Nedavna žalba grupe
filologa Ustavnom sudu RS o neuskladenosti službene valute sa službenim
jezikom (i pismom) odbacena je, kako se Ustavni sud proglasio nenadležnim u
slucaju službenog akta kojim NBS, zakonom osnovana službena institucija RS,
odreduje izgled službene valute RS. 

Do you speak Serbian? 

Kontroverze vezane za odnos srpskog jezika (i pisma) prema manjinskim
jezicima (i pismima), medutim, kao da ustupaju mesto jednoj novoj
kontroverzi, sve dominantnijoj na srpskoj sceni od tzv. Oktobarske
revolucije naovamo. U pitanju je sve veci prodor engleskog jezika u javni (i
službeni) život Srbije. Pored saobracajnih i turistickih putokaza namenjenih
strancima i posetiocima, za koje je izbor ovog „svetskog jezika“
samorazumljiv (mada na srpskim/medunarodnim putnim pravcima engleski i dalje
cesto ustupa mesto hrvatskom/bosanskom/bošnjackom), iako je on razumljiv i
na predstavništvima medunarodnih organizacija u Srbiji – premda nije jasno
zašto se pored engleskog ne koristi paralelno i natpis na službenom jeziku
(i pismu) – više je nego problematican izbor srpskih javnih institucija koje
rade iskljucivo s gradanima Srbije da svoje službene natpise (koji ionako
najcešce nisu na službenom jeziku i pismu) obogacuju i natpisima na
engleskom jeziku. Da stvar bude gora, ovi engleski prevodi cesto nisu
prevodi, vec „prepevi“ srpskih originala, te je tako Jugoslovenski
aerotransport postao Jat Airways (u povratnom prevodu na srpski, pod uslovom
da ono Jat i dalje nešto oznacava – Jugoslovenski aerotransport
aerotransport). Medijski javni servis Srbije, koji se i dalje (mada retko)
odaziva na ime Radio-televizija Srbije, ovaj naziv zvanicno je preveo sa
Serbian Broadcasting Corporation (ili Srpsko preduzece za emitovanje , uz
jasnu aluziju na slavni BBC ), a Skupština opštine Valjevo ispisala je u
svojoj sali za zasedanja krupnim slovima Town Hall of Valjevo (ili Gradska
vecnica Valjeva , iako Valjevo, zapravo, nema gradsku vecnicu jer zvanicno
još uvek nije grad). 

Sve bi to i moglo ostati unutar okvira narodne „videla žaba da se konj
potkiva“ da jedan novi društveni dogadaj od javnog znacaja nije problem
digao na sasvim drugi nivo. Naime, kako je iz Službenog glasnika prenela
Politika od 2. februara 2007, u RS se uvode nove licne karte „u cijem ce
središnjem delu, na srpskom cirilicom i na engleskom “ biti ispisani svi
podaci znacajni za identifikaciju gradanina pred službenim licem. Nacionalne
manjine mogu da odahnu, u slucaju da se pozovu na 79. clan Ustava – na novoj
licnoj karti ima mesta i za njihov jezik, cime ovaj mali dokument (malo
manji od kreditne kartice) postaje trojezican! 

Postavlja se prirodno pitanje – šta traži engleski jezik na srpskoj licnoj
karti? Da li se to vracamo na pocetak ovog teksta, gde nesrecne srpske
vlasti, u nedoumici kako da omoguce sporazumevanje medu gradanima koji
govore srpski, hrvatski, bosanski, bošnjacki, crnogorski, jezik tolerancije
i još povrh svega jezike nacionalnih manjina, posežu za iskustvima Indijske
Federacije? Ili to, možda, u Srbiji postoji znacajan broj gradana kojima je
engleski jezik maternji (u smislu jezika koji govore primarno, shodno
poreklu i obicajima, a ne u smislu crnogorskog jezika)? Da li se to, u
sedmoj godini ekonomske tranzicije Srbije, ponavljaju zlatni dani kralja
Uroša, pa gastarbajteri iz krizom i nemaštinom pogodenih Britanije, Irske,
Kanade i SAD, u potrazi za srecom i boljim životom, masovno naseljavaju
Srbiju tražeci, prirodno, prava koja imaju i sve ostale manjine? Ili je
posredi nešto drugo? Da li je to srpskim policajcima, koje bije glas da ne
stoje najbolje sa srpskim jezikom i pismenošcu, neko „odozgo“ izašao u
susret i omogucio im da dokumenta ubuduce citaju na jeziku na kome govore i
njihovi veliki uzori s ulica Njujorka, Los Andelesa i San Franciska, a od
kojih su u poslednjih desetak godina usvojili manire, držanje, oblacenje, pa
zašto ne i jezik? Ali to bi vec bilo cinicno i zlonamerno prema Javnom
servisu koji nije medijski. Bice da je ipak presudilo to što se sa srpskom
licnom kartom može slobodno putovati ono ne po celom svetu, ali bar do
toliko nam naklonjenih Velike Britanije i SAD, pa je suocena s nevoljama
njihovih pogranicnih službenika koji ne stoje baš najbolje sa srpskim naša
vlada odlucila da im malo izade u susret?! Po svoj prilici, nema drugog
objašnjenja. Jer, zašto bi, inace, naši cinovnici na službeni dokument, koji
služi iskljucivo za legitimaciju unutar zemlje, stavljali jezik koji niko u
toj zemlji ne koristi kao maternji? Možda da bi nas lakše legitimisali
službenici americke ambasade, bez oznaka i s tamnim naocarama, ako nas kojim
slucajem zateknu kako fotografišemo zakržljalo cvece u njihovim žardinjerama
od armiranog betona? 

Naša javnost neprekidno se upozorava na štetne uticaje engleskog jezika na
savremeni srpski govor, ali bez velikog uspeha. Cak i „Srpsko preduzece za
emitovanje“, cije britanske kolege vec decenijama postavljaju svojevrsni
standard za engleski jezik, pocinje u svojim (lektorisanim) saopštenjima da
govori kako se sve manji broj gradana u svom „biznisu“ služi „kešom“, iako i
„biznis“ i „keš“ potpadaju pod ulicni govor jednako koliko i „šljaka“ i
„lova“. Nije potrebno napominjati da su ovakvi ispadi bili nezamislivi na
JRT-u pre cetrdesetak godina, i to ne zato što je ondašnja Jugoslavija
predstavljala zatvoreno i totalitarno društvo, vec zbog toga što je njena
televizija program gradila po uzoru na najbolje svetske televizije, nije
pokušavala da gledaoca prevari da umesto radio-televizije gleda „korporaciju
za brodkasting“. 

O problemima neselektivne upotrebe (pozajmljenica) engleskog jezika dovoljno
govore sposobniji i pozvaniji ljudi i nema potrebe da se na to iznova
osvrcemo. Ali uvodenje inostranog jezika u unutrašnja dokumenta države
Srbije predstavlja skandal bez presedana, koji, kad se dopuni cinjenicom da
medunarodne organizacije osnivaju „kancelarije“ unutar javnih institucija
Srbije, dovodi do toga da cela stvar pocinje neprijatno da miriše na
kolonijalnu upravu, u merama kakve još nisu videne na Balkanu (BiH se nalazi
formalno pod medunarodnim patronatom, pa su im unutrašnja dokumenta ipak
samo trojezicna – na srpskom, hrvatskom i bosanskom/bošnjackom), a takve
licne karte na „ausvajse“ koje je izdavala kvislinška vlast pod nemackom
okupacijom. 

U Beogradu, 3. februara 2007. godine 

 

 


  <http://www.nspm.org.yu/uputstvo%20za%20rukopise.htm> 

          <http://www.nspm.org.yu/uputstvo%20za%20rukopise.htm> 

  <http://www.nspm.org.yu/uputstvo%20za%20rukopise.htm> 

 


 

        

 



[Non-text portions of this message have been removed]



------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> 
Great things are happening at Yahoo! Groups.  See the new email design.
http://us.click.yahoo.com/lOt0.A/hOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM
--------------------------------------------------------------------~-> 

===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] 
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net 
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
 
Yahoo! Groups - Join or create groups, clubs, forums &amp; communities. Links

<*> To visit your group on the web, go to:
    http://groups.yahoo.com/group/sorabia/

<*> Your email settings:
    Individual Email | Traditional

<*> To change settings online go to:
    http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join
    (Yahoo! ID required)

<*> To change settings via email:
    mailto:[EMAIL PROTECTED] 
    mailto:[EMAIL PROTECTED]

<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
    [EMAIL PROTECTED]

<*> Your use of Yahoo! Groups - Join or create groups, clubs, forums &amp; 
communities. is subject to:
    http://docs.yahoo.com/info/terms/
 

Одговори путем е-поште