http://www.nspm.org.yu/koment2006/2007_tanasic1.htm
Nova srpska politichka misao (NSPM) <http://www.nspm.org.yu/Slike/trougao.gif> <http://www.nspm.org.yu/Intervjui/kulturna_politika.htm> KULTURNA POLITIKA Kulturna politika Nikola Tanasic Welcome to Serbia ausweis bitte! Kojim se jezikom govori u Srbiji? Ovo pitanje, trivijalno za jednog osnovokolca s peticom iz geografije, otvara niz istorijsko-ideolokih ponora nastalih tokom druge polovine XX veka. Dok se dobar deo stanovnitva ove centralnobalkanske zemlje i dalje raspravlja oko toga da li se tokom same te prepirke koriste srpskohrvatskim ili srpskim jezikom, danas postoje i nimalo beznacajne drutvene skupine koje su sklone tvrdnji da se taj isti jezik naziva bosanski/bonjacki , odnosno hrvatski , dok nas je otcepljenje Crne Gore liilo zastupnika teze da je taj jezik zapravo crnogorski , te i (bar) jednog pobornika ideje da se isti oznaci kao jezik tolerancije . Prisustvo ovolikog broja jezika na tako malom geografskom prostoru svakako je zamorno i zbunjujuce svakom strancu koji se makar ovla interesuje za ovdanje prostore, te je za njega olakanje vest da ce se makar licna dokumenta ovih raznoraznih naroda i jezicnosti tampati i na engleskom jeziku, valjda (podrazumevano i po definiciji) razumljivom svima, a takode (slucajno) i jeziku tolerancije. I na toj bi se okolnosti sve srecno zavrilo solomonovskim reenjem iz indijskog iskustva da nije one zackoljice koja je trn u oku svima a izvor dodatne glavobolje dobronamernim strancima navedeni jezici predstavljaju, zapravo, isti jezik . Ako strani sagovornik slegne ramenima uz opasku zovite ga, onda, kako hocete, izlae se dalje citavom nizu argumenata u prilog tvrdnji da to nikako nije stvar htenja i afiniteta, vec je pre u pitanju koloplet istorijsko-politickih faktora koji su gradane zapadnog Balkana doveli do lingvisticke dileme u kojoj ni najmanje nije svejedno kome ce se jezickom carstvu prikloniti. Da se ne bismo na samom pocetku izgubili u ovom pojmovno-ideolokom haosu, prihvaticemo se, poput onog stranca, nekog merodavnog dokumenta ciji ce nam autoritet omoguciti da se iz nedoumice oko imena iskobeljamo i nastavimo otkrivati jezicku realnost Srbije. A koji bi dokument mogao biti merodavniji od Ustava Srbije , nedavno usvojenog na narodnom referendumu, uz ubedljivu podrku gradana. U njegovom 10. clanu navodi se : U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i cirilicko pismo. Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na osnovu Ustava. Jezicka i pismena realnost Srbije Slubeni jezik slubeno se, dakle, naziva srpskim, koji ima tu osobinu da se, takode slubeno, pie cirilicnim pismom. Nekog lingvistu ova odredba svakako bi mogla iznenaditi, pogotovo ako zna da je SANU , po svoj prilici najmerodavnija institucija za pitanja jezika, kroz usta svojih clanova (posebno odabranih da se bave takvim pitanjima) u poslednjih petnaestak godina nebrojeno puta istakla da je unutranja osobina lingvistickog sistema koji se naziva srpskim jezikom to da je njegovo pismo cirilicno, te da se on ne moe pisati grckim alfabetom upravo onoliko koliko se kineski ne moe pisati hebrejskim. tavie, neki filolog-bukvalista mogao bi zakljuciti (da nije one spasonosne druge recenice 10. clana) da se svi ostali jezici koji eventualno postoje na teritoriji Srbije u slubenoj upotrebi moraju pisati upravo cirilicnim pismom. Buduci da ovakva zakonska odredba postoji u RF, te su korisnici tatarskog, cuvakog, kalmickog i drugih jezika koji su u slubenoj upotrebi u nekim federalnim republikama obavezni da se koriste cirilicnim pismom, bez prava da, ako poele, predu na neki drugi alfabet, ova odredba mogla bi znacajno obespokojiti madarsku, albansku ili hrvatsku nacionalnu manjinu i prilikom sudskog procesa protiv Slobodana Miloevica u Hakom tribunalu tuilatvo se upravo pozvalo na slican clan starog ustava kao na primer diskriminacije albanskog naroda na KiM. Ova bojazan se otklanja clanovima 75. i 79. novog ustava, cime se, u svetlosti gornjeg odredenja srpskog jezika, postavlja pitanje zato se uopte istice da je slubeno pismo cirilicno kada srpski jezik, po definiciji, i nema drugo pismo? Odgovor je jednostavan proetajte Srbijom i videcete zato! Zaista, gradanstvo Srbije, koje je natpolovicnom vecinom izglasalo pomenuti ustav, po pitanju njegovog desetog clana jo ivi u vremenu nekog od jugoslovenskih ustava koji je za jezik proklamovao srpskohrvatski, a za pisma cirilicu (vukovicu) i latinicu (gajevicu). Najzad, pomenuto latinicno pismo se cak obavezno uci u kolama Srbije, shodno zvanicnom planu i programu. Istina, pismo koje se pojavljuje na natpisima prodavnica i preduzeca, pa cak i u naslovima knjiga, u stvari nije ta latinica koja se uci u kolama; jo manje njen pravopis odgovara pravopisu srpskog jezika. Ova latinica poseduje znakove koji se u kolama ne uce, kao to su x , y i w , a oni slue za pisanje reci stranog porekla koje se, suprotno svom poreklu, konjuguju i dekliniraju shodno gramatickim pravilima srpskog jezika. Tako nam jedna reklama tvrdi da se dobro vozi samo u Chevroletu , politicki plakati upozoravaju na rast extremizma , dok se Srbi u svojim blogovima i live journalima masovno vracaju iz New Yorka , Cannesa i Sydneya . Da ne govorimo o novom internet pravopisu koji ne priznaje dijakriticke oznake za usere koji se kache na net u nameri da neto downloaduju dok chatuju , paljivo vodeci racuna da pri tome ne offtopichare . Zakljucno, odredba Ustava o pismu nije analiticka tvrdnja o nedvojbenoj osobini srpskog jezika, vec sinteticka teza koja svim korisnicima ovog jezika koji se o njegovom pismu dvoume nalae da se, u njegovoj slubenoj upotrebi (koja jedina moe potpasti pod nadlenost drave), koristi i njegovo (slubeno, samo slubeno?) pismo. S obzirom na to da jednom Srbinu nije nezamislivo da pie latinicom koliko je jednom Cehu nezamislivo da pie cirilicom, autoritet filolokih institucija morao je ustuknuti pred autoritetom drave, koja je, izgleda, vie od svojih sopstvenih kola i fakulteta, vie od svojih knjiara i tampara, pa vie i od svoje Akademije nauka i umetnosti, sposobna da svoj narod opismenjava. Da li se time razjanjavaju nedoumice vezane za srpsko (slubeno) pismo? Izgleda da ne, buduci da dravne institucije uporno, vec godinama, ignoriu ovu odredbu Ustava i njegovih prethodnika. Tako smo svedoci zanimljivog dupliranja natpisa na saobracajnim znakovima i javnim zgradama, pri cemu se, pored natpisa na slubenom jeziku i pismu, pojavljuju natpisi na jeziku i pismu koje prisvajaju hrvatska i bonjacka nacionalna manjina. U pitanju je, mora se reci, zanimljiv izbor, s obzirom na to da u Srbiji (jedinstvenoj i nedeljivoj, 8. clan Ustava ) ivi daleko veci broj Madara i Albanaca, ciji jezik, istina, nije zapostavljen u njihovim sredinama, ali se moe reci da je cak diskriminisan kad se utvrdi da se, na primer, na zvanicnom novcu RS nalaze natpisi na srpskom i bosanskom/bonjackom/hrvatskom, pri cemu se i ovi narodi diskriminiu, jer iako se koristi njihovo pismo, dijalekat kojim su natpisi postavljeni upucuje iskljucivo na srpski umesto na njihove narode (dvesta dinara umesto dvjesta dinara, hiljadu dinara umesto tisucu i sl.). Nedavna alba grupe filologa Ustavnom sudu RS o neuskladenosti slubene valute sa slubenim jezikom (i pismom) odbacena je, kako se Ustavni sud proglasio nenadlenim u slucaju slubenog akta kojim NBS, zakonom osnovana slubena institucija RS, odreduje izgled slubene valute RS. Do you speak Serbian? Kontroverze vezane za odnos srpskog jezika (i pisma) prema manjinskim jezicima (i pismima), medutim, kao da ustupaju mesto jednoj novoj kontroverzi, sve dominantnijoj na srpskoj sceni od tzv. Oktobarske revolucije naovamo. U pitanju je sve veci prodor engleskog jezika u javni (i slubeni) ivot Srbije. Pored saobracajnih i turistickih putokaza namenjenih strancima i posetiocima, za koje je izbor ovog svetskog jezika samorazumljiv (mada na srpskim/medunarodnim putnim pravcima engleski i dalje cesto ustupa mesto hrvatskom/bosanskom/bonjackom), iako je on razumljiv i na predstavnitvima medunarodnih organizacija u Srbiji premda nije jasno zato se pored engleskog ne koristi paralelno i natpis na slubenom jeziku (i pismu) vie je nego problematican izbor srpskih javnih institucija koje rade iskljucivo s gradanima Srbije da svoje slubene natpise (koji ionako najcece nisu na slubenom jeziku i pismu) obogacuju i natpisima na engleskom jeziku. Da stvar bude gora, ovi engleski prevodi cesto nisu prevodi, vec prepevi srpskih originala, te je tako Jugoslovenski aerotransport postao Jat Airways (u povratnom prevodu na srpski, pod uslovom da ono Jat i dalje neto oznacava Jugoslovenski aerotransport aerotransport). Medijski javni servis Srbije, koji se i dalje (mada retko) odaziva na ime Radio-televizija Srbije, ovaj naziv zvanicno je preveo sa Serbian Broadcasting Corporation (ili Srpsko preduzece za emitovanje , uz jasnu aluziju na slavni BBC ), a Skuptina optine Valjevo ispisala je u svojoj sali za zasedanja krupnim slovima Town Hall of Valjevo (ili Gradska vecnica Valjeva , iako Valjevo, zapravo, nema gradsku vecnicu jer zvanicno jo uvek nije grad). Sve bi to i moglo ostati unutar okvira narodne videla aba da se konj potkiva da jedan novi drutveni dogadaj od javnog znacaja nije problem digao na sasvim drugi nivo. Naime, kako je iz Slubenog glasnika prenela Politika od 2. februara 2007, u RS se uvode nove licne karte u cijem ce sredinjem delu, na srpskom cirilicom i na engleskom biti ispisani svi podaci znacajni za identifikaciju gradanina pred slubenim licem. Nacionalne manjine mogu da odahnu, u slucaju da se pozovu na 79. clan Ustava na novoj licnoj karti ima mesta i za njihov jezik, cime ovaj mali dokument (malo manji od kreditne kartice) postaje trojezican! Postavlja se prirodno pitanje ta trai engleski jezik na srpskoj licnoj karti? Da li se to vracamo na pocetak ovog teksta, gde nesrecne srpske vlasti, u nedoumici kako da omoguce sporazumevanje medu gradanima koji govore srpski, hrvatski, bosanski, bonjacki, crnogorski, jezik tolerancije i jo povrh svega jezike nacionalnih manjina, poseu za iskustvima Indijske Federacije? Ili to, moda, u Srbiji postoji znacajan broj gradana kojima je engleski jezik maternji (u smislu jezika koji govore primarno, shodno poreklu i obicajima, a ne u smislu crnogorskog jezika)? Da li se to, u sedmoj godini ekonomske tranzicije Srbije, ponavljaju zlatni dani kralja Uroa, pa gastarbajteri iz krizom i nematinom pogodenih Britanije, Irske, Kanade i SAD, u potrazi za srecom i boljim ivotom, masovno naseljavaju Srbiju traeci, prirodno, prava koja imaju i sve ostale manjine? Ili je posredi neto drugo? Da li je to srpskim policajcima, koje bije glas da ne stoje najbolje sa srpskim jezikom i pismenocu, neko odozgo izaao u susret i omogucio im da dokumenta ubuduce citaju na jeziku na kome govore i njihovi veliki uzori s ulica Njujorka, Los Andelesa i San Franciska, a od kojih su u poslednjih desetak godina usvojili manire, dranje, oblacenje, pa zato ne i jezik? Ali to bi vec bilo cinicno i zlonamerno prema Javnom servisu koji nije medijski. Bice da je ipak presudilo to to se sa srpskom licnom kartom moe slobodno putovati ono ne po celom svetu, ali bar do toliko nam naklonjenih Velike Britanije i SAD, pa je suocena s nevoljama njihovih pogranicnih slubenika koji ne stoje ba najbolje sa srpskim naa vlada odlucila da im malo izade u susret?! Po svoj prilici, nema drugog objanjenja. Jer, zato bi, inace, nai cinovnici na slubeni dokument, koji slui iskljucivo za legitimaciju unutar zemlje, stavljali jezik koji niko u toj zemlji ne koristi kao maternji? Moda da bi nas lake legitimisali slubenici americke ambasade, bez oznaka i s tamnim naocarama, ako nas kojim slucajem zateknu kako fotografiemo zakrljalo cvece u njihovim ardinjerama od armiranog betona? Naa javnost neprekidno se upozorava na tetne uticaje engleskog jezika na savremeni srpski govor, ali bez velikog uspeha. Cak i Srpsko preduzece za emitovanje, cije britanske kolege vec decenijama postavljaju svojevrsni standard za engleski jezik, pocinje u svojim (lektorisanim) saoptenjima da govori kako se sve manji broj gradana u svom biznisu slui keom, iako i biznis i ke potpadaju pod ulicni govor jednako koliko i ljaka i lova. Nije potrebno napominjati da su ovakvi ispadi bili nezamislivi na JRT-u pre cetrdesetak godina, i to ne zato to je ondanja Jugoslavija predstavljala zatvoreno i totalitarno drutvo, vec zbog toga to je njena televizija program gradila po uzoru na najbolje svetske televizije, nije pokuavala da gledaoca prevari da umesto radio-televizije gleda korporaciju za brodkasting. O problemima neselektivne upotrebe (pozajmljenica) engleskog jezika dovoljno govore sposobniji i pozvaniji ljudi i nema potrebe da se na to iznova osvrcemo. Ali uvodenje inostranog jezika u unutranja dokumenta drave Srbije predstavlja skandal bez presedana, koji, kad se dopuni cinjenicom da medunarodne organizacije osnivaju kancelarije unutar javnih institucija Srbije, dovodi do toga da cela stvar pocinje neprijatno da mirie na kolonijalnu upravu, u merama kakve jo nisu videne na Balkanu (BiH se nalazi formalno pod medunarodnim patronatom, pa su im unutranja dokumenta ipak samo trojezicna na srpskom, hrvatskom i bosanskom/bonjackom), a takve licne karte na ausvajse koje je izdavala kvislinka vlast pod nemackom okupacijom. U Beogradu, 3. februara 2007. godine <http://www.nspm.org.yu/uputstvo%20za%20rukopise.htm> <http://www.nspm.org.yu/uputstvo%20za%20rukopise.htm> <http://www.nspm.org.yu/uputstvo%20za%20rukopise.htm> [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Great things are happening at Yahoo! Groups. See the new email design. http://us.click.yahoo.com/lOt0.A/hOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups - Join or create groups, clubs, forums & communities. Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: mailto:[EMAIL PROTECTED] mailto:[EMAIL PROTECTED] <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups - Join or create groups, clubs, forums & communities. is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
