SRBIJA DOČEKALA ODLUKU O KOSOVU I METOHIJI NESPREMNA Mada srpski zvaničnici već nekoliko dana najavljuju diplomatsku ofanzivu za nastavak pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije, teško da će to moći biti urađeno u potpunosti i na pravi način, i to iz prostog razloga što Srbija u mnogim značajnim državama nema svoje zvanične diplomate. Neki su opozvani, a novi nisu postavljeni, a neka diplomatska mesta su ostala prazna nakon što se Crna Gora osamostalila. Od crnogorskog osamostaljenja je prošlo gotovo godinu dana, a Srbija nije našla za shodno da imenuje nove diplomatske predstavnike i na taj način spremnija dočeka rešavanje kosovskog problema.
O tome koliko se unutrašnjepolitički odnosi u Srbiji preslikavaju i na srspku diplomatiju najbolje svedoči činjenica da je Vlada Srbije prošle godine imenovala neke od ambasadora u značajnim evropskim državama, ali da oni još uvek nisu zauzeli svoja mesta jer su u međuvremenu održani parlamentarni izbori koji su izmenili politički odnos snaga pa samim tim doveli u pitanje “kadrove” koje su prethodni postavili a za koje se veruje da su ili pripadnici ili, najmanje, simpatizeri tadašnje vlasti. Vuk traži, ali... Još uvek “važeći” ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković je još letos uputio predlog Vladi Srbije za imenovanje novih ambasadora, i to u Albaniji, Danskoj, Finskoj, Poljskoj, Sloveniji, Iranu i Argentini, ali je do danas ostao bez odgovora. Osim konkretnih predloga, Drašković je i premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku Borisu Tadiću skrenuo pažnju na to da među profesionalnim diplomatama Ministarstva spoljnih poslova nema odgovarajućih kadrova za Italiju, Veliku Britaniju, Vatikan i Podgoricu, te bi bilo dobro da se ti ambasadori potraže izvan Ministarstva. Niko od letos to pitanje nije stavio na dnevni red. Naime, iako je Vlada Vojislava Koštunice imenovala neke ambasadore još pre pola godine, predsednik Srbije Boris Tadić još uvek nije potpisao nijedan ukaz o postavljenju i nijedno akreditivno pismo mada je nekolicina naših diplomata dobila saglasnost država u kojima treba da predstavljaju Srbiju. Ukazi nisu potpisani Stanimiru Vukičeviću za Rusiju, Dušanu Batakoviću za Kanadu, Aleksandru Fatiću za Belgiju, Darku Prokiću za Slovačku, Jeli Baćević za Španiju, Zoranu Stojeviću za Australiju i Dušanu Lopandiću za Portugaliju. Izostanak ukaza nije, međutim, sprečio da Srbija dobije neke važne diplomate. Tako je bez predsednikovog potpisa u Beč za šefa Misije pri OEBS-u otišla Miroslava Beham, a za ambasadora pri UN u NJujorku Pavle Jevremović. U Tadićevom kabinetu potvrđuju da on ostaje pri stavu da slanje ambasadora treba da sačeka okončanje parlamentarnih izbora u Srbiji, odnosno formiranje vlade, jer je takva međunarodna praksa i ne bi bilo dobro da se po tom pitanju žuri i radi drugačije nego što je to uobičajeno. LJ. Malešević Koštunica: Istorijski značaj ruskog veta Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da ruski veto na Ahtisarijev plan ima u najdubljem smislu istorijski značaj za Srbiju i srpski narod. – Ruski veto u Savetu bezbednosti na Ahtisarijev plan da se rasparča Srbija, da se samovoljno prekroje naš državne granice, i veto Rusije na brutalno otimanje 15 odsto srpske teritorije, ima u najdubljem smislu istorijski značaj za Srbiju i srpski narod – istakao je Koštunica u izjavi Tanjugu. – Danas Srbija još jednom upućuje upozorenje da Kosovo nikada ne može biti nezavisno, i da Srbija unapred odbacuje pokušaj otimanja Kosova kao akt pravnog nasilja. On je podsetio na to da je NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti, bombardovao Srbiju i da je odgovornost ove vojne alijanse za to dovoljno velika i za prošli i za ceo ovaj vek. – Uvereni smo u to da će Ahtisarijev predlog propasti u Savetu bezbednosti i da će to otvoriti vrata za novi pregovarački proces s novim posrednikom – naglasio je premijer Koštunica. Lavrov: Rano je govoriti ko će i kako glasati Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov založio se za “objektivnu analizu” sprovođenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu pre nego što SB bude razmatrao predlog specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija. Lavrov je rekao da je još rano govoriti o tome ko će i kako glasati o novoj rezoluciji o Kosovu, kao i da će Rusija insistirati na razmatranju toga kako su sukobljene strane ispunjavale prethodna rešenja, uključujući i Rezoluciju 1244. Rusko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je juče dokument “Pregled spoljne politike Rusije” u kojem se kaže da “stvaranje nezavisne kosovske države preti ozbiljnim komplikacijama za stabilnost u Evropi”. U tom dokumentu ruski MIP sumnja u to da će, “u uslovima nezavisnog Kosova biti lakše, bez saglasnosti obeju strana, postići suštinske ciljeve kao što su stvaranje multietničkog društva i ispunjavanja standarda na Kosovu”. OKRUGLI STO O AHTISARIJEVOM PREDLOGU ZA KOSOVO Janjić: Opipavanje pulsa Moskve Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je na okruglom stolu „Zapadni Balkan posle Ahtisarija”, održanom juče u Beogradu, da će u rešavanju statusa Kosova najvažniju ulogu imati Kontakt grupa za Balkan. On je to obrazložio činjenicom da pitanje južne srpske pokrajine nije trenutno u fokusu svetskih sila i da se ono neće rešavati na najvišem nivou, već u telu koje je osnovano povodom ranijih sukoba na Balkanu. U tom smislu, Janjić predviđa da će prvi naredni sastanak Kontakt grupe biti važan. On je oceno da će na tom susretu ostale članice ovog tela „ispipati” šta traži Moskva. Iako smatra da „tvrde” ocene koje je dao Ahtisari u svom predlogu neće preživeti u nastavku procesa utvrđivanja konačnog statusa, Janjić kaže da će kvalifikacije visokog predstavnika Ujedinjenih nacija biti značajan materijal za dalje događaje. Janić je posavetovao vlasti u Beogradu da se usredsrede na jedan od segmenata iz Ahtisarijevog predloga, a to je „međunarodna grupa za nadzor”, i to tako što će srpska strana insistirati na jasnim modelima saradnje s tim telom. Direktor Foruma za etničke odnose je upozorio na to da bi podela Kosova bila loša po Srbiju jer bi to moglo da otvori pitanja nekih drugih etničkih zajednica u našoj zemlji. Direktor nevladine organizacije “Forum” iz Skoplja Sašo Ordanovski rekao je da je podela Pokrajine neprihvatljiva i za Makedoniju jer bi se na taj način relativizovalo pitanje granica na Balkanu. Ordanovski je kazao da je Skoplju trenutno bliže albansko viđenje budućnosti Kosova, jer bi dodatne komplikacije oko Pokrajine mogle da destabilizuju stanje u Makedoniji, normalizovano posle donošenja Ohridskog sporazuma. Ordanovski je ocenio da je trenutno najveća opasnost po stabilnost na Balkanu Vojislav Koštunica, kako zbog resursa kojima raspolaže srpska država, tako i zbog toga što nije sasvim jasna njegova pozicija. Ipak, zvanično Skoplje nastoji da balansira, tako što pažljivo gradi odnose i s Beogradom, i Prištinom, ocenio je Ordanovski. Direktor prištinskog Insituta za demokratiju i etničke odnose Fadilj Maljoku rekao je da Srbija prva treba da prizna nezavisnost Kosova jer je to u interesu čitavog Balkana. G. Br. http://www.dnevnik.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
