KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA - piše Ivan Rajović Vreme bronzanih veličina
• U selu Međi, recimo, nadomak rumunske granice, Srbi - poštovaoci lika i dela druga Tarzana u obličju Dzonija Vajsmilera, podižu spomenik svom zemljaku. Naime, ispostavilo se da je Tarzan, odnosno DZoni, Srbin, što, naravno, nikoga nije iznenadilo. A i šta bi Tarzan mogao da bude nego Srbin? Niko sa majmunima ne ume bolje od Srbina, a ni DZejn se nije žalila, koliko znam Iz dana u dan sve je duži spisak prestonica, gradova, zaselaka, kojekakvih zabiti, ali i svetskih metropola, u kojima se prosto zahuktava manija podizanja spomenika modernim velikanima, glumcima, rok i pop zvezdama, opsenarima, učesnicima ,,Velikog brata”, ,,Malene seke”, ,,Dvodnevne svadbe” i drugih gledanih TV emisija. Teško danas neko može reći da je uspešan u tom takozvanom šou biznisu, ako negde u nekoj selendri ili kakvoj drugoj naseobini nekom fanatičnom obožavaocu ne padne na pamet da svom ljubimcu podigne spomenikhttp://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/2007/slike/velja-karikaturni01.jpg, bronzano poprsje ili kakvo drugo trajno obeležje. U Prištini je, recimo, nedugo posle bombardovanja 1999. godine, podignut spomenik bombašu većem od Boška Buhe i Sirogojna, zajedno, a ime mu je Bili Klinton. Bilo je ideja da se Biliju spomenik podigne u Nišu, Vranju, Gnjilanu i još nekim gradovima u kojima cveta pušačka iliti duvanska industrija, ali su brzina i motivacija kosovskih još nenadgledanih i nezavisnih Albanaca, odnele pobedu, pa se Klinton, ne kao pušački, već kao bombaški simbol, šepuri na jednom od prištinskih trgova na zadovoljstvo čitavog NATO i ostalog milosrdnog sveta. U selu Međi, recimo, nadomak rumunske granice, Srbi - poštovaoci lika i dela druga Tarzana u obličju DZonija Vajsmilera, podižu spomenik svom zemljaku. Naime, ispostavilo se da je Tarzan, odnosno DZoni, Srbin, što, naravno, nikoga nije iznenadilo. A i šta bi Tarzan mogao da bude nego Srbin? Niko sa majmunima ne ume bolje od Srbina, a ni DZejn se nije žalila, koliko znam. Dalje, u Žitištu, poznatoj turističkoj destinaciji uže, a i šire Srbije, već postavljaju postament za spomenik Rokiju Balboi. Naš čovek - Žitišćanin, taj bokser Roki, pa je sasvim razumljivo što je inicijativa naišla na odobravanje i materijalnu podršku lokalnih političkih struktura, ali i inostranih zainteresovanih pojedinaca. Koliko znam, Bosanci su podigli spomenik Brus Liju, koji je, osim po karateu, bio poznat i kao veliki ljubitelj bosanskog lonca i poklopca, a naročito sevdalinki. No, koliko je sve ovo ozbiljno, govori i to što je, mislim u Pragu, postavljen spomenik Majklu DZeksonu. Sve to pokazuje da ova manija nije samo proizvod našeg balkanskog mentaliteta, već ima svetske razmere. U skladu s tim, ovih dana i u Čačku se masovno pripremaju da podignu spomenik poznatoj sisatoj pop zvedi i foto-modelu, gospođi Samanti Foks, poznatijoj kao Lija. Tako i Čačani na velika vrata ulaze na listu onih koji prate moderne svetske trendove. Nažalost, Kraljevo, po običaju, i ovde zaostaje. Ovde, u senci legendarnog Milutina, još nikome nije palo na pamet da nekome od junaka našeg doba podigne monument. Zato predlažem da, pre nego što nas vreme sasvim pregazi i da nam na raspolaganju ne ostanu samo Karamela, Trgovčević ili Zorica Brunclik, pokrenemo inicijativu za podizanje spomenika nekome ko je to i te kako zaslužio i kome to neizmerno dugujemo. Odluku bi trebalo doneti što pre. Za sada možemo da biramo: Braća Dalton, sa naglaskom na Avarela, Paju Patka, Kostu Kojota, Valtera koji brani Sarajevo, ili neki drugi igrani ili crtani lik. Ipak, imajući u vidu zasluge koje je ostavio i dalje ih čini u našem gradu, mislim da bi svakako bilo zanimljivo razmišljati i o tome da se negde pored Ibra, nadomak mosta, podigne spomenik ministru za kapitalne investicije Velimiru Iliću, i to u pozi Mehmed Paše Sokolovića. Ovo pod uslovom da se slože momci iz G 17 plus, koji još nisu načisto, a ni narod, čiji je zapravo most. Čim se ova stvar bude razrešila, moglo bi se pristupiti izgradnji mosta Velji ili Dinkiću, videćemo. U međuvremenu, bista Vile Ravijojle mogla bi da krasi centar Mrsaća, a u Ratini bi, recimo, mogao da se podigne spomenik baba Juli, Juliji bez Romea ili čak Gaju Juliju Cezaru. Naravno, i druga prigradska naselja bi mogla u međuvremenu da razmisle čiji bi bronzani kip mogao da ukrasi njihovo stanište. Na raspolaganju su još Braća Bajić, grupno ili solo, Kodzak, iz vremena pre sisanja bombona, Mister Bin, Big Lale i mogi drugi, ali ipak sve zavisi od inspiracije i bilo kakve emotivne veze prema određenoj estradnoj veličini. I mada bi za nas Kraljevčane najoriginalnije bilo da podignemo spomenik Arseniju Čarnojeviću, ne bi trebalo izgubiti iz vida gospođicu Serverinu, a bogami ni Pamelu Anderson ili Moniku Levinski. Razmišljajmo malo o tome jer Milutin je obavio svoje, nažalost bez nekih naročitih rezultata. Sada su nova, takozvana demokratska vremena, pa bi se u skladu sa tim trebalo i ponašati. Evropa čeka na nas. http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/default.htm [Non-text portions of this message have been removed]
