SRBIJA PRED BANKROTOM
Inflacija koja nam je do juče kucala na vrata sada nam je ušla u kuću i ove godine bi mogla da dostigne zastrašujućih 20 odsto, što bi bio najveći pad vrednosti nacionalne valute od 2000. godine. Ministar finansija Mirko Cvetković se već javno žali da budžetu nedostaje tri milijarde evra, odnosno da je u državnoj kasi za ostatak godine ostalo samo 100 miliona evra i da će Srbija moći da se spase samo ako se realizuje neka krupna privatizacija. U protivnom, vladi neće preostati ništa nego da se u zemlji ili inostranstvu zadužuje. Kao treća mogućnost ostaje i zaduživanje države kod Narodne banke Srbije, odnosno da se zagrabi u devizne rezerve. Guverner NBS-a Radovan Jelašić upozorava da je visoka inflacija i manjak u budžetu posledica katastrofalne politike koju su gotovo sve vlade vodile poslednjih 40 godina. - Teško državi koja živi od rasprodaje imovine. Taj novac stalno ide u potrošnju, umesto u strateška ulaganja kako zakon nalaže. Naši političari se uporno trude da objasne i kako je inflacija nekakva elementarna nepogoda i da mi tu ništa ne možemo da učinimo. To, naravno, nema blage veze s istinom i činjenica je da smo mi sami odgovorni za ono što nam se događa. Da ironija bude veća, samo slušam političare kako govore o socijalno odgovornoj vladi koja će podizati plate i penzije kao da novac raste na grani - kaže Jelašić. Guverner ističe da NBS neće državi dati odobrenje za unutrašnje zaduživanje, uprkos velikom budžetskom minusu. Umesto krckanja deviznih rezervi (što je scenario kojeg smo se "nauživali" devedesetih), vlada bi, prema predlogu centralne banke, mogla da reaguje nepopularnim, ali provereno efikasnim merama. Strah od hiperinflacije U ekonomiji se jednocifrena inflacija naziva stabilnom, dvocifrena galopirajućom, a kada pređe 50 odsto na godišnjem nivou, onda je to hiperinflacija. Srbija je ušla u anale svetske ekonomije s najvećom hiperinflacijom u istoriji. - Tadašnji guverner je javno rekao da on može da novac štampa brže od rasta inflacije i poslednja novčanica koju je potpisao bila je u apoenu od 500 milijardi dinara i za nju se nije moglo kupiti ništa. I današnji ministri moraju da znaju da nikakva nerealna plata ne može da raste brže od inflacije. Ja na to stalno upozoravam - kaže guverner NBS. - Morali bi da se smanje troškovi državnih službenika za 20 do 30 odsto, odnosno da država povede odgovornu fiskalnu politiku. Nažalost, gotovo sam uveren da niko nema hrabrosti da to uradi. Oni koji su u izbornim kampanjama i mimo njih nerealno podizali plate budžetskih korisnika, sada se suočavaju sa pogubnošću na koju je NBS uporno upozoravala. U vladi ne rade ništa na prevazilaženju problema, već svi čekaju neku novu vladu - dodaje Jelašić. Za samo poslednjih godinu dana kreditni rejting Srbije je sa "BB minus pozitvno" prešao u "dva B minus stabilno", a sada je "BB minus negativno". To znači da većina svetskih banaka uopšte neće želeti da odobri kredit Srbiji, a ako ga i odobri, biće to pod veoma nepovoljnim uslovima. - Naši političari moraju da znaju da kreditni rejting i stopa inflacije daleko više govore o našoj zemlji nego sve reklame na Si-En-Enu. Narodna banka nema podršku vlade u sprovođenju monetarne politike, ali ćemo učiniti sve što je u našoj moći da daljim stezanjem kaiša sprečimo kolaps zbog neodgovorne fiskalne politike vlade - zaključio je Jelašić. Čudo interventnog uvoza Hrana u celom svetu je poskupela, ali je Srbija rekorder sa dvostruko većim povećanjem cena od evropskog proseka. Prema Jelašićevim rečima, to je dokaz da je problem unutar zemlje, kao i da je mera interventnog uvoza mesa, mleka ili ulja, koju naši ministri najavljuju, odavno prevaziđena i zaboravljena u svetu, kao i da se stručnjaci Svetske banke čudom čude da još neka država uopšte razmišlja o takvom potezu, kada na raspolaganju ima antimonopolske zakone. http://www.srpskadijaspora.info/index.asp [Non-text portions of this message have been removed]
