Srbija će sve teže održavati ravnotežu http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif
Pogoršavanje odnosa Rusije sa Zapadom predstavlja sve veću dilemu za Srbiju. Po jednom nogom ona stoji čvrsto ukopana na svakoj strani stalno rastućeg jaza između Rusije i Zapada http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif Vilijem Montgomeri http://www.danas.co.yu/img/autori/vilijemmontgomeri.jpg Zvanično rusko priznavanje nezavisnosti otcepljenih regiona Južne Osetije i Abhazije bilo je neizbežan ishod. Ono je bilo podstaknuto zapadnim priznavanjem Kosova i pored snažnih protesta Rusije i upozorenja da će to uspostaviti presedan koji će imati ozbiljne reperkusije. Čak je i jezik koji je koristio ruski predsednik Medvedev da opravda akcije svoje zemlje u Gruziji gotovo doslovno preslikavao zapadne izjave povodom Kosova: zaustavljanje etničkog čišćenja; okončanje nasilja protiv civila; reakcija na akcije vlade koja flagrantno krši ljudska prava svojih građana. Njegova recitacija o sedamnaestogodišnjim naporima da se pronađe miroljubivo rešenje prihvatljivo za sve strane preuzeta je iz brifinga SAD/NATO/EU povodom kosovske situacije. Zapadni politički lideri ponavljali su do u beskraj mantru da je slučaj Kosova "jedinstven". Oni zaista veruju da je to tako. Ali, baš kao i čuvena definicija "lepote", to u najvećoj meri zavisi od onog ko posmatra. Drugim rečima, definicija jedinstvenog za jednu zemlju, može biti presedan za drugu. U te dve situacije postoje sličnosti: - Postoje rezolucije Saveta bezbednosti UN koje sasvim određeno priznaju suverenitet unutar međunarodno priznatih granica i Gruzije (uključujući dve otcepljene oblasti) i Srbije kao naslednice Jugoslavije (uključujući Kosovo). To je Zapad ignorisao u slučaju Kosova, a potom Rusija u slučaju Gruzije. - Jednostrane deklaracije o nezavisnosti otcepljenih regiona Gruzije i bivše pokrajine Kosovo bile su priznate od Rusije u prvom slučaju i od zapadnih zemalja u drugom, uprkos tome što nije bilo nikakvih rezolucija ili akcija podrške UN i uprkos oštrom protivljenju uključenih zemalja. - Osetinci, Abhazi, Gruzini, Srbi i Albanci imali su vekovima svoje odvojene identitete i borili se da ih sačuvaju u promenjenim političkim okruženjima. - Vojna i policijska akcija uključenih zemalja (Gruzije i Jugoslavije pod kontrolom Miloševića) protiv regiona/oblasti bile su iskorišćene da se opravda spoljna intervencija. U oba slučaja etnički Srbi i etnički Gruzini strastveno su osećali da su žrtve orkestriranih provokacija od strane drugih etničkih grupa, podržanih od spoljnih snaga i da su vojni/policijski koraci što su ih preduzele njihove vlade bili legitimni i potpuno opravdani. Mada će zapadni lideri hitro istaći ono što vide kao duboke razlike između ovih slučajeva (i takođe istaći brutalno rusko slamanje pokušaja nezavisnosti Čečenije koja se nalazi usred Rusije kao primer ciničnog ruskog dvostrukog standarda), realnost je da je kosovski slučaj otvorio vrata za ono što je sada usledilo. Mi smo se - u najmanju ruku donekle - "opekli na sopstvenu petardu", što bi to rekli Englezi. Ono što, međutim, treba više da zabrinjava zapadne kreatore političkih odluka nije rusko priznavanje ova dva otcepljena regiona, već način na koji je to učinjeno i tajming. Svojom invazijom same Gruzije, odbijanjem da povuče sve svoje vojne snage iz te zemlje i svojom naglom odlukom o priznanju usred tekućeg konflikta, Rusija pokazuje da je ne brinu posledice njenih akcija na odnose sa Zapadom. Ona saopštava svetu, i naročito zemljama u onom što naziva "bliskim inostranstvom", da je Rusija ponovo moćna sila, spremna, voljna i sposobna da koristi svoju vojnu snagu u odbranu onog što ona - a ne Zapad - vidi kao svoje interese nacionalne bezbednosti. Ovo je opasno jer su percepcije Rusije i NATO radikalno suprotne jedna drugoj. Mi smo na Zapadu oduvek videli NATO kao striktno defanzivnu organizaciju u kojoj nema loših osećanja prema Rusiji. Rusija, međutim, vidi NATO kao agresivnu vojnu snagu, koja je bila prvenstvena pretnja njenoj nacionalnoj bezbednosti više od pola stoleća. Tokom protekle dve decenije obe strane su se vodile tim svojim percepcijama i nisu uzimale u obzir bilo koje gledište druge strane. Sve do sada, to je vodilo samo povećanju ruske frustracije i nacionalizma, pošto je Rusija bila suviše slaba da dovede u pitanje širenje NATO u njenom regionu. To više nije slučaj. Rusija sada čeka da vidi naročito kako će Evropljani odgovoriti na njene poteze u Gruziji. Ona veruje da može malo da izgubi, a mnogo da dobije. Ako Evropska unija i evropske članice NATO iziđu s ujedinjenim, odlučnim prilazom koji će imati i nešto zuba, Rusija se može velikodušno složiti da povuče svoje snage iz same Gruzije kao gestom dobre volje i konsolidovati svoje dobitke - pošto je istakla svoju poentu o implikacijama priznavanja kosovske nezavisnosti uprkos njenom protivljenju i ugrožavanju njene sfere uticaja. Po najboljem scenariju za Rusiju, Evropljani neće moći da odluče šta da rade i između članica NATO nastaće značajne podele. On će postajati sve slabija i manje kohezivna organizacija. Pogoršavanje odnosa Rusije sa Zapadom takođe predstavlja sve veću dilemu za Srbiju. Po jednom nogom ona stoji čvrsto ukopana na svakoj strani stalno rastućeg jaza između Rusije i Zapada. Na jednoj strani, Srbija bi logično trebalo da bude oštro kritična prema akcijama Rusije u Gruziji i njenom priznavanju jednostranih deklaracija o nezavisnosti otcepljenih regiona. To je upravo ono zbog čega se Srbi žale zbog Kosova. Pored toga, iako se mogu razlikovati kad se radi o tome šta treba preduzeti kao odgovor na ruske akcije, doslovno sve članice EU su ujedinjene u kritikama protiv Rusije i u nelagodnosti zbog gruzijske situacije. Ambivalentnost Srbije nije sinhronizovana s njenim budućim EU partnerima. Na drugoj strani, Rusija je najsnažnije podržavala stav Srbije o Kosovu i srpska vlada ne bi želela da ugrozi tu podršku antagoniziranjem Moskve. Osim toga, i Radikalna stranka i DSS Vojislava Koštunice istupile su snažno u korist ruske akcije. Zaista vredi primetiti Koštuničinu izjavu: "Srbija treba da ima na umu dva važna faktora - potrebu da poštuje norme međunarodnog prava i da razvije najbliže moguće odnose s Rusijom, koja je sve vreme podržavala Srbiju u odbrani Kosova." Rezultat gorepomenutog je da je Srbija držala ravnotežu koja postaje sve teža. Kako odnosi Rusije sa Zapadom nastave da se pogoršavaju, biće sve teže i teže održavati je. U međuvremenu, to je već imalo kolateralni efekt na proširivanje regionalnog jaza između Srbije i njenih suseda. http://www.danas.co.yu/20080830/vikend4.html#0 [Non-text portions of this message have been removed]
