Портрет без рама: Епископ Теодосије „Непослушно” чедо
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/54069/i/1/Episkop%20Teodosije.jpg (Илустрација Д. Стојановић) У Високим Дечанима, на Велику Госпојину, пред око 400 окупљених Срба пристиглих из више метохијских енклава и Ђаковице, епископ липљански Теодосије поручио је да се наставља започета обнова свега што је порушено и да за то има чврсту подршку патријарха Павла и српске државе. Ова протоколарна вест о сусрету верника са својим пастиром у царској лаври можда и не би заслуживала неку већу пажњу да није уследила после драматичних догађаја у Дечанима изазваних одлуком епископа Артемија да смени свог викара (помоћника) владику Теодосија. Повратком у Дечане које је привремено напустио 22. августа, пошто му је Артемије уручио одлуку о смени стављајући га на располагање Светом синоду, владика Теодосије је показао да је на Синоду добио „прву рунду” у одмеравању снага са епископом рашко-призренским. За Цркву по канонима неприродно „двовлашће” ће се наставити све док Свети архијерејски сабор, највероватније у октобру, не пресече ствар. Уколико владика Артемије не добије подршку осталих архијереја за своју одлуку о смени „непослушног” епископа Теодосија, отвара се пут да садашњи настојатељ дечанског братства заседне у његов епископски трон. Ако се то догоди, озаконио би се опасан преседан који би могао да угрози устројство СПЦ. Свети оци су доста писали о непослушности. Тако свети Јован Лествичник саветује: „Боље је огрешити се о Бога, него о свог духовног оца! Јер, када Бога наљутимо, наш вођа га може помирити с нама. Но, када свог духовног оца огорчимо против нас, немамо више никога ко би се за нас пред Богом заузео”. Владика Теодосије (Шибалић), на крштењу Живко, рођен 29. јуна 1963. године у Чачку носи епитет „помирљивог преговарача” у мантији. Титулу епископа липљанског добио је по древној епископији града Улпијане (Iustiniana Sekunda). Његов успон у црквеној хијерархији почео је 2005. године када је, као потпредседник Саборског одбора за Косово и Метохију, задужен да одржава контакте са одговорним представницима међународне заједнице у јужној покрајини и упознаје их са званичним ставовима Светог синода. Епископ Теодосије учествовао је и на преговорима о Космету који су се одржавали у Бечу, а као члан делегације СПЦ која је боравила у САД 2006. године. Сведочио је и пред Радном групом за људска права америчког Конгреса. За разлику од епископа Артемија оштрог у иступима, Теодосије је остао упамћен по својој веома прагматичној изјави. „Црква на Косову није тако јака да одређује статус покрајине Косово, али какав год тај статус био, било Косово у саставу Србије, било аутономија, било независно држава, Црква треба да остане на Косову, сарађује са постојећим властима, што Цркву не нагони да призна те власти.” Владика Теодосије је завршио Богословски факултет у Београду. Као успешан студент похађао је и курс енглеског језика у Бирмингему (Енглеска). Као духовно чедо владике Артемија монашки живот започео је као искушеник у манастиру Црна река код Рибарића на Бадњи дан 1987. године. Замонашен је две године касније, а име је добио по Теодосију Великом, оснивачку монашког општежића. Једно време је био и возач епископа Артемија, а за игумана дечанског постављен је 1992. године. Под Теодосијевом управом Дечани су са својих тридесетак монаха и искушеника постали највећи мушки манастир у СПЦ. Његовом рукополагању за епископа 2004. године присуствовало је 17 архијереја Српске и Грчке цркве. У јавности је мало познато да је мајка владике Теодосија, такође, монахиња под именом Марта у манастиру Гориоч. Миленко Пешић [објављено: 31/08/2008] http://www.politika.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
