Intervju: ALEKSANDAR STEVANOVIĆ, ekonomista Jedino političari neće osetiti krizu
Autor: Irena Radisavljević | Foto:O. Bunić | 18.01.2009. - 00:01 Aleksandar Stevanović, ekonomista Ekonomska kriza se već oseća u gotovo svim oblastima, a najdrastičnije posledice su na tržištu novca i kapitala. Uskoro nam sledi povećanje nezaposlenosti, pad realnih zarada i penzija, pad cena nekretnina, u najkraćem, stezanje kaiša. Kriza, izgleda, jedino neće zahvatiti političku elitu – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Da li naši političari već sada koriste globalnu ekonomsku krizu kao izgovor za njihovu nesposobnost i nečinjenje? Politička elita je vrlo brzo, nakon prvobitnog negiranja postojanja krize, shvatila da je to idealan izgovor za sve greške koje su činjene i koje se čine. Kriza je danas objašnjenje za odsustvo suštinskih reformi, neizgrađene institucije, nezaposlenost, valutu na staklenim nogama, inflaciju, odsustvo stranih investicija, štetne sporazume, u najkraćem, za nekompetentnost i štetočinstvo. Koliko je Vlada Srbije sposobna da se izbori s efektima krize? Vlada Srbije još od 2004. godine, nezavisno od toga ko je čini, predstavlja savez stranačkih feuda i nema minimum zajedničkog imenitelja. Pored toga, čak i kada bi htela da nešto uradi, jedini smisleni potezi su rad na poboljšanju poslovnog okruženja i smanjenje javne potrošnje. To sadašnja većina neće učiniti, kako zbog „ljubavi“ prema partijskom plenu, tako i zbog ekonomske demagogije koja je u srži partija koje čine vladu. Nažalost, u slučaju Srbije odsustvo aktivizma ne mora nužno da bude lošiji put, jer se pokazalo da je državni intervencionizam u sferi privrede najčešće bio pogubniji za srpsku privredu nego odsustvo ikakve reakcije. Da li se može pretpostaviti kakve će biti posledice krize? Ko će biti najugroženiji? Trenutno je izglednije da će Srbija platiti veću cenu nego druge zemlje u okruženju. Mi jednostavno beremo gorke plodove onoga što smo zasejali tokom prethodnih osam godina. Najugroženija će biti visokozadužena preduzeća sa dugovima vezanim za evro koja nemaju mogućnost da vrše politički pritisak, izvozno zavisna preduzeća, kao i građani koji su se zadužili do granica izdržljivosti. Trajanje i jačina efekata krize zavisiće od toga da li će Vlada pokazati i taj minimalni stepen odgovornosti ili ne. Da li da će sredinom godine, zbog rasta evra, plate biti sve manje i nedovoljne za normalan život? To je, nažalost, kao zakon u prirodnim naukama – depresijacija dinara znači manje realne plate, a sreća je da se ne poseže za inflacijom da bi se građanima zamazale oči. Ipak, sigurno je da se neće desiti da se realne plate prepolove, ali je i izvesno da nam sledi godina u kojoj u najboljem slučaju neće biti rasta standarda. Šta je realnije očekivati – poskupljenje ili pojeftinjenje osnovnih životnih namirnica? Realnost je da svi u Srbiji svoje kalkulacije vezuju za evro, da je Srbija visokozavisna od uvoznih inputa, da se niska produktivnost preliva na cenu proizvoda i usluga, da je vlada previše spremna da izađe u susret neefikasnim firmama i spreči ulazak konkurencije, da su troškovi korupcije i glomazne administracije rastući iz godine u godinu. Sve su to faktori koji će voditi ka rastu cena osnovnih životnih namirnica i oni će prevagnuti nad pojeftinjenjem energenata, hrane i sirovina u svetu. Naravno, uvek je moguće marketinški dokazivati da su osnovne životne namirnice, hleb, mleko, ulje i šećer, jeftine, ali to onda najbolje govori o onima koji se time hvale. U svetu proizvođači smanjuju cene, pokreću rasprodaje i slično, a u Srbiji cene ili rastu ili uopšte ne padaju? Uzroci krize u Srbiji su potpuno drugačiji od uzroka krize u svetu. Naša privreda je daleko od tržišne privrede u EU, a svetlosnim godinama daleko od privrede u SAD. Stoga je i ponašanje privrednih aktera drugačije, baš kao i set mera koje stoje na raspolaganju vladi. Možda je sve ovo i objašnjenje zašto nema entuzijazma da Srbija dospe na belu šengensku listu, jer bi onda većina građana mogla da vidi da se za evro u Srbiji može kupiti manje nego u nekim mnogo bogatijim zemljama. Kakav će biti položaj monopolista u uslovima globalne ekonomske krize? Da li će se smanjiti marže? Ovo je političko pitanje. Sprega monopolista i visoke politike je jedan od najvećih problema Srbije i razvoj situacije će pokazati da li ima volje da se ova perverzna veza štetna za veliku većinu građana raskine. Najverovatnije je da će potezi u ovoj oblasti biti marketinški i kozmetički i da će ukupan nivo marži ostati na sličnom nivou. Kako će živeti običan čovek u 2009? Većina će uglavnom osetiti da im je novčanik tanji. Da li će politička elita krizu koristiti za sumnjive poslove, korupciju i slično? Ovakve aktivnosti su više nego dobro funkcionisale i dok nije bilo krize, tako da ne verujem da će biti rasta u ovom „sektoru“. Konkurencija na tržištu žute štampe sprečava da dođe do dinamičnog rasta u sektoru sumnjivih poslova, a u vreme krize njihov motiv za podizanje tiraža biće još veći. Propustili smo šansu da pređemo na evro Da li država brani domaću valutu kao što bi trebalo ili upravo ne čini ništa? Centralna banka izgleda da ipak brani da dođe do značajnije depresijacije dinara ili da do nje dođe u vrlo kratkom roku. U ovom momentu ona nema nijedan dobar izbor jer je dinar valuta koja je od samog „oživljavanja“ 2001. godine bila na staklenim nogama. U ovom trenutku Centralna banka može da pusti da dinar značajnije depresira i da izazove inflaciju i niz problema privredi i građanima. Druga opcija je da vodi još restriktivniju monetarnu politiku i da dođe do značajne nelikvidnosti u privredi i niza bankrotstava. Treći put je uvođenje valutnog odbora, ali to podrazumeva spremnost za suštinske reforme koja ne postoji u vladajućoj većini. Konačno, za najbolje rešenje, tj. unilateralno uvođenje evra, propustili smo šansu na početku reformi kada je možda postojala mogućnost da bi nam EU progledala kroz prste kao Crnoj Gori i Unmik-Kosovu. http://www.blic.rs/politika.php?id=74769 [Non-text portions of this message have been removed]
