http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Dejvid-Gibs-Nepotrebno-bombardovanje-SRJ.lt.html
Dejvid Gibs: Nepotrebno bombardovanje SRJ Profesor iz Arizone tvrdi da je intervencija NATO 1999. povećala stradanja ljudi Dejvid Gibs Od našeg stalnog dopisnika Vašington, marta – Intervencija NATO 1999. protiv bivše SRJ nije bila humanitarna, već je povećala stradanje ljudi – izjavio je za naš list Dejvid Gibs, profesor istorije i političkih nauka na Univerzitetu Arizona. U razgovoru s dopisnikom, izneo je i niz drugih detalja šire obrađenih u njegovoj novoj knjizi o razaranju Jugoslavije, predviđenoj za objavljivanje 15. juna, za koju stručni prikazivači kažu da „nudi snažno novo objašnjenje balkanskih ratova u poslednjoj deceniji prošlog veka”. Suprotno zvaničnim ovdašnjim i stavovima zapadne vojne alijanse, Gibs tvrdi da do bombardovanja pre deset godina nije moralo da dođe, bar ne iz razloga koji su tada navođeni kao povod. „Nisu, naime, bile iscrpene diplomatske mogućnosti, kako je sugerisano u NATO, za rešavanje kosovskog pitanja i humanitarne krize, već je administracija Bila Klintona na konferenciji u Rambujeu blokirala postizanje sporazuma pregovorima za koji je srpska strana bila spremna” – obrazlaže. Do takvih zaključaka je došao, kaže za „Politiku”, na osnovu „iskaza svedoka tužilaštva na suđenju (u Haškom tribunalu) Slobodanu Miloševiću, podataka iz debata u parlamentima Francuske, Britanije i Holandije, kao i memoara međunarodnih učesnika konflikata na Balkanu”. U svim tim dokumentima, nastavlja, sukobi na Balkanu su prikazani na kompleksniji način od crno-bele slike kakva je prikazana američkoj javnosti. „Iz parlamentarne rasprave u britanskom parlamentu 2000. godine proizlazi da su američkim vojnim aneksom kojim se tražio neograničeni ulaz mirovnih snaga u Srbiju i ostatak Jugoslavije, uključujući i Kosovo, ’izbušeni’ mirovni razgovori tako da je rat postao neizbežan”. Po Gibsu, glavni razlozi za vojnu intervenciju protiv ondašnje SRJ bili su dvojaki. Prvo, da posle okončanja hladnog rata i raspada sovjetskog bloka NATO „uspešnim ratom na Balkanu” reafirmiše svoju (tada osporenu) ulogu i „uspostavi svoju humanitarnu funkciju”. Drugo, „želja Amerike da održi NATO kao sredstvo za potčinjavanje Evropljana i spreči ih da stvore nezavisnu spoljnu politiku”. Gibs veruje da zbog ovakvih ocena neće doći u neprilike u kakve je zapao 2004. kada ga je nekolicina studenata optužila da svojim predavanjima deluje „antiamerički” i kad ga je jedan od njih s takvim doživljajem prijavio Federalnom istražnom birou (FBI). „Posle 11. septembra 2001. (terorističkih udara otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington) ovde je došlo do hipernacionalne osetljivosti”, podseća i kaže da se odrekao nastava koje su izazivale buru, a da je sada atmosfera drugačija i da su masovne kritike rata (u Iraku). Na pitanje dopisnika „Politike”da li će „nova administracija, s Hilari Klinton na čelu diplomatije, promeniti pristup Balkanu”odgovorio je da to ne očekuje. Vladajućim demokratama je stalo da intervenciju povodom Kosova istakne kao „dobar rat” za razliku od lošeg rata u Iraku koji je povela administracija Džordža Buša mlađeg – smatra Gibs. Za njih je „Kosovo model dobrog i uspešnog rata”. Gibs to osporava i kritikom knjige „Problemi iz pakla: Amerika u doba genocida” za koju je autorka Samanta Pauer dobila Pulicerovu nagradu 2003. I njoj zamera što je tvrdila da je „Amerika na Kosovu intervenisala zato što su bili iscrpeni svi diplomatski napori”, a „što, znamo, nije tačno”. Pauerova je, inače, bila savetnica u izbornoj kampanji sadašnjeg šefa Bele kuće Baraka Obame, a u martu prošle godine je podnela ostavku na tu dužnost zbog toga što je tadašnju njegovu rivalku, a sada saradnicu Hilari Klinton, nazvala monstrumom. Po dolasku na vlast, Obama je Samantu uvrstio u sastav predsedničkog Saveta za nacionalnu bezbednost… U intervjuu za „Politiku” Gibs je rekao i da ne očekuje bitnije promene u spoljnoj politici SAD. Obe glavne partije „gledaju na svet sa stanovišta jedine supersile”. Kako će izgledati Balkan za deset godina– pitanje je na koje je odgovorio iznošenjem tri scenarija. Po „optimističkom”, više neće biti velikih oružanih sukoba niti etničkih čišćenja i u celom regionu će se prihvatiti status kvo, tako da će se postepeno povlačiti međunarodne mirovne snage. Po „pesimističkom”, kad se mirovne snage povuku,moglo bi da dođe do novih međuetničkih sukoba „u kojima bi tada Srbi stradali više od drugih”. Po „trećem” – mirovne snage bi ostale još deset godina… U razgovoru s dopisnikom, Gibs je izneo i teze da je Kosovo „sada praktično nezavisna država, bez obzira na to što mislim da je s legalnog stanovišta bilo pogrešno što su mu taj status priznale zapadne zemlje, i ne vidim realnu mogućnost da dođe do preokreta”. Govoreći o Obaminoj spoljnoj politici, izrazio je mišljenje da će ona u odnosima prema svetu doneti „marginalne promene”. Sadašnja ekonomska kriza „mogla bi da natera Ameriku da preispita svoje spoljnopolitičke stavove, ali ne vidim da se to ovih dana događa”, zaključio je Gibs u intervjuu za „Politiku”. M. Pantelić [objavljeno: 30/03/2009]
