Новине "ПРАВДА", 30-31.05.2009.
Исидора Бјелица
Звезде, лопате и кофери
Невероватно али истинито, ништа у држави није таква сензација и такав
проблем као лопате у Рехабилитационом центру „Црна Река" и рокенрол бајкер
протојереј Бранислав.
Јеби га, шта је према лопати откриће колико се земљишта оградило
лопатама и марнуло од државе, колико се милиона евра накрало лопатама и однело
у коферима, колико трудница и беба умире на порођају и покопавају их лопатама,
а колико je отпуштених избачено са радног места лопатама. Све у свему, ове
недеље смо са „кашикаре" прешли на лопате и она је главни српски проблем.
Полиција је одмах рекла да ће се озбиљно позабавити проблемом лопате
којом је звекнут јадни наркоман. Да је страшно, страшно је, али не видим да је
министар био тако ефикасан у јурењу оних који деци дилују хероин лопатама. А
дрога је у Србији приступачнија од хлеба. Богу хвала да не знам како то изгледа
изблиза, али од људи које познајем и који су имали ту несрећу у породици знам
да je наркоманија један од највећих проблема и ужаса. Они који су имали лове
послали су децу на руске блокаторе, у Србији је остала блокатор лопата. Ма,
како да нам изгледа језиво то премлаћивање, свакако је за запитати се како су
баш они најближи, који их највише воле - родитељи наркомана остали доследни у
подршци протојереjy? Можда да смо гледали паралелну монтажу атракција - једног
кризирања џанкија
- имали бисмо разумевања и за те несрећне људе. Али одговор je увек у
Ејзенштајну или монтажи атракција. Овде недостаје први део филма, то јест шта
је било пре лопате. То нам не би помогло да оправдамо батинање, али бисмо могли
да разумемо несрећне родитеље и ближње.
Случај протојереја и лопате, ма како човек посматрао овај немили
догађај (интимно заиста не оправдавам ово средство, иако сама никада не бих
преузела тако језив крст борбе са аветима хероинских зависника) пренадуван је
као и смешна дихотомија у његовом посматрању „за" и „против". Лопата је просто
идеалан Мекгафин да се заборави све и срамно повећање казне Шљиванчанину, и
мртве породиље, и гладни грађани и опљачкана држава и
чињеница да је неко крао лову лопатама - а да народ овде већ деценијама добија
лопатом по глави. Али, и да се лопатама затрпава сва поган и лаж, афере и крађе
које су се десиле, а и да је главна атракција жал за Титовим акционашким
лопатама... Хипокризија ове наше заједнице је фасцинантна и лопата јесте
глобална метафора српског стања. У земљи где су нам угрожена готова сва
елементарна људска права, па и она на рад и зараду, главни проблем је лопата.
Не кажем да лопата не заслужује пажњу, али баш да има третман атентата или
војног пуча - то је мало „ту мач".
Пре него што се посвети расветљавању инквизиционих лопата у „Црној
Реци" министар је озарен примио Јарића и лепу Адријану Лиму која je решила да
узме наш фалсификовани пасош. О, Боже, како је само блистао! Нисам срела Дачића
откако је на власти, (у опозицији ми је долазио и на журке) али морам да
признам да га никада нисам видела да овако блиста и смеши се! Па, човек се
просто топио од задовољства и среће, није тако блистао ни кад је играо баскет
са президентом ни седео код Цеце на слави, ни кад је Јованки обећао пасош...
Знам да је у Монаку министар културе истовремено и министар полиције, е тако би
могли и овде, у циљу смањења трошкова, да проширимо портфељ на министар
полиције и координатор за селебритисе. Сад је јасно што је узео Дивца за
саветника... Министар нам је чист „групи", речју, просто обожава звезде и то
светске. Е сад, пошто не може све да хапси, некима даје пасоше и логистику, а
са некима пије само кафу, али са свима се слика за успомену и дуго сећање, па
тако нема шансе да у дневнику не видимо тако значајне билатералне посете као
кад Лима и Фајнс пијуцкају кафу код министра, док се његови полицајци спремају
да јуре протојерејеве лопаташе.
[Non-text portions of this message have been removed]
