SRPSKE SVETINJE POD ALBANSKOM ZAŠTITOM 

četvrtak, 21 januar 2010 11:21 Slobodan RELJIĆ 

 

Onda je italijanski general lepo rekao: koliko vi (Srbija) vojnika pošaljete u 
Avganistan, toliko ćemo mi vojnika rasporediti oko vaših manastira (na Kosovu) 


Nešto će se, izgleda, dešavati oko Kosova. Admiral Mark Ficdžerald javio se 
ovih dana iz Napulja sa zanimljivom porukom: „da su paralelne strukture srpske 
vlasti na severu Kosova pretnja bezbednosti u regionu i da nisu u skladu s 
Rezolucijom UN 1244″. Ficdžerald je komandant Južne združene komande NATO-a. 
Naše vlasti se uopšte nisu uzbudile. Niko se nije pitao ni otkud tom vojniku 
sad ideja da se poziva na rezoluciju kojom godinama briše cipele. Admiral je 
„naš prijatelj”. 

„Naši prijatelji” su i italijanske jedinice na Kosovu. Čuvaju naše svetinje, 
dole. Mnogi Srbi su se o tome krajnje pohvalno izražavali. Od monahinja do 
Predsednika. Valjda je zato naša javnost i ostala uskarćena za priču koju su 
objavile jedino frankfurtske „Vesti”. 

Naime, italijanski brigadni general Roberto D’Alesandro je pred Novu godinu, na 
sastanku „sa predstavnicima srpske Vlade i Srpske pravoslavne crkve poručio 
vladici Teodosiju da SPC utiče na Vladu u Beogradu da pošalje vojnike u 
Avganistan”, jer u suprotnom italijanski vojnici od sledeće, tj. od ove 2010. 
godine više „neće obezbeđivati srpske manastire i crkve, već će obezbeđivanje 
srpske kulturne baštine biti prepušteno lokalnim Albancima”. 

To je lepa ideja. Albancima će se svakako dopasti. Primopredaja bi mogla da se 
organizuje 17. marta. Nije baš  neka jubilarna godišnjica, ali zgodno je što je 
sada komandant KFOR-a nemački general. Jer Nemci su se 2004. godine, u 
događajima 17. marta, najviše istakli. I Bundestag je raspravljao o ponašanju 
svojih vojnika pred kojima je albanska gomila opljačkala i spalila prizrenski 
manastir Svetih arhangela iz 14. veka. Iz jednog izveštaja: „Sve prizrenske 
crkve i objekti SPC su uništeni između 17. i 18. marta. Narednih dana je bilo 
dodatnih napada, pljačke i uništavanja. Hram Bogorodice Ljeviške (14. vek) 
zapaljen iznutra, freske iz perioda od 12-14. veka teško oštećene, oltarski 
prostor oskrnavljen, časna trpeza polomljena; Hram Hrista Spasa (14. vek) 
zapaljen; Saborni hram Sv. velikomučenika Georgija (1856) spaljen i miniran; 
Crkva sv. Nikolaja (Tutićeva crkva, 14. vek) zapaljena iznutra; Crkva sv. 
Georgija (Runovićeva crkva, 16. vek) zapaljena iznutra…” I tako se to 
telegrafski izveštavalo tog marta. A ne znam da li u bogatoj istoriji razaranja 
hrišćanske Evrope postoji primer tako fantastičnog učinka u disciplini 
uništavanja hrišćanskih hramova - u dva dana i na tako malom prostoru: „od 17. 
do 19. marta na Kosovu su ukupno, prema saopštenju UNMIK-a, zapaljene ili 
minirane 33 crkve, a još 11 je ozbiljno oštećeno”. Trebalo bi  proveriti, ali 
to bi lako mogao biti - evropski rekord! 

Doduše, teško da su igde bili stvoreni tako povoljni uslovi da se rekord 
ostvari, jer „od dolaska NATO-a na Kosovo tamo je uništeno 112 crkava, najveći 
broj u Metohiji, u trouglu Glogovac-Đakovica-Prizren”. Sve pod budnim okom 
NATO-trupa. 

Inače, ideja da se „srpske svetinje” posle „Milosrdnog anđela” daju Albancima 
na čuvanje nije od juče. Baš početkom te 2004. godine, nemački general Holger 
Kamerhof je „procenjivao situaciju u ovom gradu (Prizrenu) kao „stabilnu” i 
„insistirao na smanjenju snaga KFOR-a i raspuštanju kontrolnih punktova”. I 
onda se u danu tu našlo u plamenu „osam crkava o kojima je navodno trebalo da 
brine Kosovska policijska služba”. 

To što nije uspelo Kamerhofu uspeće generalu Bentlaru. „Prema nezvaničnim, ali 
dobro obaveštenim izvorima”  pišu „Vesti”, na sastanku održanom pred Novu 
godinu, pored pomenutog brigadnog generala Roberta D’Alesandra „bili su i 
komandant Kfor-a nemački general Markus Bentler, šef Unmik-a italijanski 
diplomata Lamberto Zanijeri, srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran 
Bogdanović i episkop lipljanski i iguman manastira Dečani vladika Teodosije”. 
Bogdanović je posle tvrdio da on nije bio „i da bi o tome trebalo pitati 
(igumana) Teodosija”. Ali, kad je već kroz pitanje novinara „saznao” da se to 
desilo „nije mu palo na um” da to ispita i obavesti javnost. Vlada valjda zna. 
Ali to su „naši prijatelji”. 

Srpskim predstavnicima je, na tom sastanku, predočeno da će „planiranim 
smanjenjem broja vojnika Kfor-a sa 12.600 na 10.000, do kraja januara, doći i 
do promene strukture snaga koje će obezbeđivati manastire SPC u Pokrajini”. 
Snage Kfor-a će otići iz kamp-baze “Sparta”, koja se nalazi u blizini Dečana, i 
“Lovačkog doma” kod Pećke patrijaršije. „Prema tom planu, brigu o bezbednosti 
manastira Devič i Gazimestana preuzeće Kosovske policijske snage (KPS), a Pećku 
patrijaršiju i manastir Visoki Dečani tzv. Kosovske bezbednosne snage, odnosno 
kosovska vojska.” 

Vladika Teodosije se, normalno, zabrinuo kad je čuo ko će „preuzeti brigu o 
bezbednosti” i „podsetio da ‘rokada’ koju najavljuju nije po Rezoluciji 1244 i 
da će imati uznemiravajući efekat kod srpskog naroda i vernika. Samo manastir 
Devič je u poslednjoj deceniji dva puta spaljen od šiptarskih secesionista 
(1999. i marta 2004. godine), a da za taj vandalizam niko nije odgovarao. Ne 
treba sumnjati da su neki od onih koji su učestvovali u paljenju srpskih 
svetinja sada deo tih takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga.” 

I? Predstavnici „međunarodne zajednice”  nisu se dali zbuniti tim toliko puta 
ponavljanim činjenicama. Onda je italijanski general lepo rekao: koliko vi 
vojnika pošaljete u Avganistan, toliko ćemo mi vojnika rasporediti oko vaših 
manastira. 

Kad je u septembru 2009. godine dolazio general Bentler (došao posle 
italijanskog generala Đuzepe Emilija Gaja), već pominjani admiral Ficdžerald je 
jasno gledao unapred: „Misija NATO se koncentrisala na bezbedno okruženje i kao 
rezultat toga, demokratske institucije jačaju pružajući mogućnost svim 
građanima da učestvuju u izgradnji budućnosti.” A logično je da u tom „činu 
izvanrednom” pored monaha treba da učestvuje i prost narod - zato se admiral 
osvrnuo i na „slučaj Severne Mitrovice”. Zato je odlučeno i da se srpskom 
ministru za Kosovo i Metohiju više ne dozvoli da vršlja dole i da „ide kod 
svojih prijatelja”, kako je on pokušao pred TV-kamerama da objasni svoj posao 
nekom ozbiljnom momku, koji je sa voki-tokijem izgledao tako da bi mogla da mu 
se preda Pećka patrijaršija na upravljanje. Možda čak i da se monahinje, koje 
ne budu htele da pređu u islam, povuku u Srbiju. 

Naša Vlada će onda obelodaniti šta je general D’Alesandro rekao. Da vidi naša 
javnost kako nekad nije lako sa „našim prijateljima”. Ali to nas neće omesti 
da, ne obazirući se na teškoće, nastavimo svoj put progresa. Ništa i nikad. 


(Fond Slobodan Jovanović, Beograd)

http://standard.rs/vesti/36-politika/3742-srpske-svetinje-pod-albanskom-zatitom-.html



[Non-text portions of this message have been removed]

Одговори путем е-поште