http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/U-BiH-je-moguc-dzihad.lt.html
U BiH je moguć džihad Vehabije u BiH nemaju mnogo sledbenika Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka, 21. januara – Bosna i Hercegovina bi se u dogledno vreme mogla naći na meti dve vrste džihada – svetog rata – odbrambenog ili oslobodilačkog i ofanzivnog, upozorio je u razgovoru za naš list autor knjige „Terorizam na jugu Evrope” i član ekspertskog tima za borbu protiv terorizma jugoistočne Evrope Domagoj Margetić. Ističući da je u BiH, na Kosovu, u Makedoniji, Raškoj oblasti u Srbiji i severoistočnim delovima Crne Gore islamizam u usponu, Margetić ukazuje i na njegovu „unutrašnju fragmentaciju”. „Primetna je podela na dve frakcije. Jednu čine reformisti, koji smatraju da se do cilja – islamizacije društva – može doći nenasilnim sredstvima, odnosno reformama obrazovanja, vaspitavanjem mladih, aktivnim učešćem u političkim procesima... A druga frakcija mogla bi se nazvati neotekfirskom. Njene pristalice optužuju reformiste da su odustali od osnovnih islamskih principa i proglašavaju ih otpadnicima od vere”, objašnjava Margetić. Nit koja spaja obe frakcije jeste džihad i stav da je BiH bila žrtva agresije, da su pojedini njeni delovi pod okupacijom i da ih treba osloboditi. „Razlika je u tome što reformisti džihad definišu kao oslobodilački rat. Ako bi došlo do zaoštravanja političkih odnosa, pristalice ove frakcije bi mogle krenuti u oružanu borbu s ciljem ’oslobađanja’ BiH i afirmacije izvornog islama”, naglašava naš sagovornik. Neotekfirsku frakciju, dodaje Margetić, „predvode vehabije ili vahabiti Muhamed Porča, Nedžad Balkan i Adnan Buzar. Ona je, tvrdi, povezana sa Ajmanom el Zavahirijem, Omerom el Bagdadije, Hasanom Šukrijem... a njeni sledbenici su, uglavnom, okupljeni oko udruženja „Ensarija šerijata”. „Ova grupacija zagovara ’ofanzivni džihad’, što će reći primenu nasilnih sredstava i metoda u ostvarivanju svojih ideološko-političkih ciljeva. Ona je težište svog delovanja usmerila na BiH, Kosovo i Rašku oblast”, navodi Margetić. On posebno podvlači da se „ofanzivni džihad individualizuje. To je davanje prava pojedincu da donese odluku o izvođenju ’džihadskih operacija’ – samoubilačkih i drugih vrsta napada, kakav je svojevremeno izveo Muamer Topalović, koji je u decembru 2002. godine u selu Jablanica, kod Konjica, ubio Anđelka Anđelića i njegove ćerke Maru i Zorku. Topalović je priznao da je Anđeliće u njihovoj kući ubio „iz verskog fanatizma”. „Istina, vehabije ili vahabiti u BiH nemaju previše sledbenika među Bošnjacima. Ali opasnost od njih ne treba meriti njihovim brojem već spremnošću za izvođenje terorističkih udara”, ocenio je Domagoj Margetić. On je podsetio da je pre nešto više od tri godine na opasnost od širenja vahabizma upozorio profesor Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu dr Rešid Hafizović. „U tekstu koji je krajem 2006. objavio u sarajevskom ’Oslobođenju’ Hafizović je sledbenike Muhameda Ibn al Vahaba nazvao ’falangom ljudi željnih plena, krvi i ubijanja’. Banjalučki „Novi reporter” je u decembru iste godine preneo Hafizovićev stav: „To je do te mere ozbiljan problem da smo ga do sada trebali rešiti i preduprediti da Bosnom ne poteknu nove reke krvi...Ono što je Rijaset Islamske zajednice BiHdo sada uradio, nažalost, oni su (vahabiti) shvatili kao zeleno svetlo za svoju misiju. Nažalost, ni ova upozorenja nisu naišla na odgovarajuću reakciju nadležnih organa u BiH”, konstatovao je Domagoj Margetić. Boro Marić [objavljeno: 22/01/2010] stampanje posalji prijatelju