ŽELJKO CVIJANOVIĆ: JELAŠIĆEV ODLAZAK JE POČETAK RASPADA SRPSKE VLASTI
petak, 26 mart 2010 16:17 Jelašićev odlazak nije samo početak procesa raspada vladinog ekonomskog tima nego je i znak da je on nepovratan Da li je Radovana Jelašića sa mesta guvernera oterala vlada, bolji posao koji je dobio, tajkuni, ili templari nije nevažno, tek prave odgovore mogla bi da ponudi krupnija slika stvari. Zato hajde da ukratko vidimo ko je zapravo bio Jelašić u kontekstu ekipe koja je poslednje decenije vodila srpsku ekonomiju i finansije. Pre svega, Jelašić je bio tip koji je delio i političko i ideološko usmerenje ostatka vlasti –neoliberal, tek nešto umereniji od ostalih, sa kojim su stranci i banke u Srbiji živeli toliko dobro da ovim drugim nije ni padalo na pamet da bi mogle da žive lošije od tog visokog profitnog standarda, nego da može još bolje, recimo da im se smanje obavezne rezerve. Zato ima neke zle logike da Jelašićev naslednik bude neko od bankara koji su se istakli poslednjih godina. Ali više od toga, Jelašić je bio i štreber u najboljem smislu te reči, što će reći čovek koji je mogao da poštuje sve odluke političke volje sve do one granice kada one ne dolaze u sukob sa ekonomskim zakonitostima i finansijskom logikom. I to je sada počelo. Naravno, neoliberalni ekonomski koncept stvar je, pre svega, u malim i ekonomski zaostalim zemljama, političke volje, a ne logike ekonomskog razvoja. To će opet reći da sve dok politička volja i ekonomske zakonitosti nisu u drastičnom sukobu – jer u harmoniji nisu nikada – Jelašić nije čovek u problemu sa, recimo, Mlađom Dinkićem, tipom koji se u svim dosadašnjim vladama istakao otelotvorujući tezu da se ekonomijom i tržištem valja baviti samo zato da bi se od njih napravila sluškinja političke volje. Naravno, ne bih ja zbog tog opiranja Dinkićevom bioljševičkom kejnzijanizmu tretirao Jelašića kao čoveka posebnih moralnih kvaliteta, već tek kao nekoga ko je u prilici da ima mnogo manju toleranciju od Mlađe na situacije u kojima se sučele politička volja i ekonomska logika. Uostalom, eventualnim padom ove vlade i pretpostavkom da ga neće biti u sledećoj Dinkić rizikuje sve – od imena do slobode – Jelašića, za to vreme, vidim na listi srećno preživelih, čak i u slučaju da Srbiju udari Tunguski meteorit. I to je suštinska razlika zbog koje će Dinkić i Cvetković morati da gledaju do kraja ono što dolazi u srpskoj ekonomiji, za razliku od Jelašića, koji sve to niti mora niti hoće. To će reći da je Jelašićev odlazak iz tima stav čoveka koji čvrsto veruje u silu gravitacije, za razliku od većeg dela ekipe, koja ne samo da veruje da ih spasava jedino lebdenje u vazduhu nego su počeli lebdenje i da vežbaju. Ako je moja teza tačna, nećete morati da se uverite čekajući trenutak u kome će Dinkićeva politička volja satrti sve ekonomske zakone i Srbiju pride. Saznaćemo to pre, po tome što je, na primer, sledeća za odlazak ministarka finansija Diana Dragutinović. Kako znam? Po tome što je ona još veći štreber od Jelašića, uz nešto više moralnih kvaliteta koji je u ovom trenutku čine lojalnom vladi, ali će je daljim nastupom Dinkićeve furiozne političke volje činiti lojalnijom Srbiji. Elem, kada jedna politička struktura počne ubrzano da se kreće i kada na krivinama počnu najpre da ispadaju najgori, to se zove reforma; kada se dogodi to isto, a ispadanje iz kola kreće od najboljih i najrazumnijih, to se zove početak raspada. Jelašićev odlazak nije samo početak tog procesa nego je i znak da je on nepovratan. Uostalom, pogledajte elan kojim vlada krši sve otpore i logiku prilikom svoje trčeće prodaje Telekoma, koja nije uvod u novu aferu, već u seriju afera, od kojih nijedna neće biti lakša od par stotina miliona. Prvo, prodaja najprofitabnilnijeg i najvrednijeg ovdašnjeg dragulja sporna je po sebi jer se takve stvari ne prodaju u trenucima kada je kriza i kada najmanje vrede. Drugo, tender na kome će Telekom biti prodat faktički je fingiran i trebalo bi da bude alibi za direktnu pogodbu vlade sa Dojče Telekomom. Treće, po tome što u prodaji Telekoma između vlade i Nemaca posreduju tajkuni, posebno dvojica, i to, začudo, ne čine besplatno. Četvrto, što se Telekom prodaje na brzinu, bez restruktuiranja i izdvajanja infrastrukture, što će se, kao pre nekoliko godina u Hrvatskoj, najpre videti kad Dojče Telekom uđe u kompaniju i onda najpre isključi telefone najvećim dužnicima – državi, vladi, vojsci, policiji. I to će, naravno, biti manji problem, mnogo veći će nastati kada policija, državna bezbednost i vojska budu u prilici da za stvari koje se tiču nacionalne bezbednosti apliciraju kod Dojče Telekoma da im iznajmi telekomunikacionu infrastrukturu. Nemci mogu da budu dobri, mogu da im debelo naplate, a mogu i da im ne daju. Tek, druge infrastrukture nema. Koliko sve to, dakle, vredi. Vrlo jednostavno, vredi zbira brzine da dođe do živih para kojima će se finansirati ponor između vladine političke volje i ekonomskih zakonitosti. U ovoj godini to će iznositi onoliko koliko dobijemo za Telekom, i zato ne nasedajte na žvaku kako će se od tih para graditi putevi jer putevi su ozbiljna stvar. U narednoj će taj raskorak koštati još više, ali Telekoma neće biti. I još mnogo toga neće biti. Zato, šta god da je uradio Jelašić, uradio je na vreme. Dobar znak je, međutim, u tome što je srpska vlast počela da se raspada na svom najgorem delu – u ekonomskom timu. To je nekakav, makar mali, reformski potencijal. Jer mnogo bi gore bilo da puca tamo gde nije najgore. http://standard.rs/vesti/49-kolumne/4200-eljko-cvijanovi-jelaiev-odlazak-je-poetak-raspada-srpske-vlasti-.html [Non-text portions of this message have been removed]
