НАТО: прoширење на крви
Тагови: Коментари <http://serbian.ruvr.ru/comments/> , Свет <http://serbian.ruvr.ru/world/> , НАТО <http://serbian.ruvr.ru/tag_3080008/> , Политика <http://serbian.ruvr.ru/politics/> 25.03.2010, 15:58 Мање од месец дана остало је до неформалног састанка министара иностраних послова земаља чланица НАТО-а у Талину, заказаног за 22-23. април. На њему је планирано усаглашавање принципа даљег проширења Северноатлантске алијансе у светлу њене нове стратешке концепције. У оквиру припреме за састанак генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен је боравио у Босни и Херцеговини. Он је потврдио да врата Алијансе остају отворена, али је поставио пред потенцијалне кандидате низ услова. Тему наставља коментатор Петар Искендеров. Пошто се пре годину дана, у априлу 2009. године састав НАТО-а проширио на рачун две балканске државе Албаније и Хрватске, Брисел се нашао пред питањем: шта даље? Ако се прилази питању са тачке гледишта војно-политичког значаја појединог претендента, достојних кандидата једноставно није остало. Раније одбачена на захтев Грчке Македонија стоји пред реалном опасношћу распада на албански у словенски, македонски део и створиће Алијанси више проблема него користи. Исто се односи на Грузију - са њеним психопатским руководством, које је исценирало у директном програму рат са Русијом. Што се тиче Украјине, тамо већина становништва није расположена за ступање у НАТО, а нови председник Виктор Јанукович је пре заинтересован за вођење одемерне политике у координатном систему ЕУ-Русија, него за појаву НАТО војних база код себе у земљи. Ипак и заустављати проширење за Брисел је политички неповољно. Већ у целини је усаглашен пројекат нове Стратешке концепције који предвиђа активизацију улоге Алијансе ван граница своје географске одговорности - при чему у таквим кључним питањима као што је контрола глобалне енергетске безбедности. А то захтева да се активирају флексибилнији механизми осигурања интереса, него што је обично чланство. Тим пре што је низ земаља које занимају Брисел, таквих као што је Авганистан, тешко интегрисати. Зато у први план избија активно коришћење оног што се може назвати „условно чланство", у замену за безусловне услуге од стране земаља кандидаткиња. Једна од првих ће испитати овакве методе управо Босна и Херцеговина. Како је ставио до знања у Сарајеву Андрес Фог Расмусен, максимум на који у догледној будућности може да рачуна у босанској престоници је добијање Акциног плана за чланство у НАТО-у. То ће омогућити земљи да се осети као потенцијални кандидат, али не више од тога. А са своеј стране бошњаци ће морати да се напрегну. Пружање акциног плана за чланство у НАТО-у подразумева измену устава БиХ у складу са захтевима Евроспког суда за људска права у Стразбуру, решавање проблема војне својине, уништавање вишка муниције и наоружања, као и слање одреда у Авганистан ради учешћа у мисији Међународних снага за подршку безбедности - овакав програм зацртао је генерални секретар НАТО-а пред слушаоцима у Сарајеву. Преводећи на обичан језик, то је покушај да се узме под потпуну контролу унутрашња и спољна политика суверене земље чланице УН, ОЕБС-а и СЕ. Измена устава значи демонтажу Републике Српске која улази у састав Босне и Херцеговине и вероватни оружани конфликт. Слање одреда у Авганистан прети директним људиским губицима и заоштравањем односа са исламским светом - што је посебно опасно за земљу са великим делом муслиманског становништва. Унутрашњи конфликти и метални сандуци данас - чланство у НАТО-у прекосутра - таква је проста логика господина Расмусена. http://serbian.ruvr.ru/2010/03/25/5646288.html [Non-text portions of this message have been removed]
