http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Crkve-treba-vishe-da-rade-na-pomirenju.sr.html
Цркве треба више да раде на помирењу Превазилажење међуетничких нетрпељивости уз помоћ веронауке, упознавања различитих култура и оснивање међурелигијских тела Од нашег специјалног извештача Осијек – Већина цркава и верских заједница на територији бивше Југославије могле би да имају много већу улогу у помирењу и превазилажењу нетрпељивости између етничких већина и мањина, али често тај свој потенцијал не користе јер су преокупиране материјалним интересима. Ово је један од закључака изнетих на конференцији „Грађанско друштво и верске заједнице за оснаживање положаја етничких мањина” на којој је учествовало око 40 представника верских и етничких заједница, локалних власти, организација грађанског друштва, новинара, просветних и универзитетских радника из Србије, Хрватске и БиХ. На регионалној конференцији у Осијеку, коју је организовао Центар за истраживање религије Београдске отворене школе у сарадњи с Нансен дијалог центром из Осијека, четири радне групе обрађивале су теме које су се тицале улоге верских заједница у међуетничкој сарадњи, неговању културне разноликости, образовању и односу верског наслеђа и европског идентитета. У заједничкој декларацији, која је усвојена јуче, наводи се да би требало оснивати религијске савете или слична тела, а подржавати постојећа, како би се гарантовало право мањина и спречила дискриминација. Религија, као један од саставних делова културе, мора да ради на очувању различитости и развијању солидарности, док би у настави веронауке, конфесионалне и религијске разлике, требало излагати тако да не изазивају дискриминаторне процесе, већ да васпитавају за заједнички живот. Новинар Драго Пилсел, модератор групе која је разматрала питања међуетничких односа, каже да је један од ставова који се често могао чути о овој теми и тај да верске заједнице касне за представницима власти који већ чине неке кораке ка помирењу и превазилажењу сукоба. – Помирења нема без истинитог признања чињеница – истиче Пилсел. Иако је веронаука уведена, односно враћена у јавне школе, у државном образовању постоји дискриминација верника, наводи протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић. Ђацима се, сматра он, намеће секуларизовани и материјалистички поглед на свет, док је онај религијски изолован и сведен само на часове веронауке. Међутим, Петер Кузмич, ректор Еванђеоско-теолошког факултета у Осијеку, изнео је мишљење да конфесионална веронаука, односно она која подучава ђаке основама само њихове вере, није добро решење. – Такав концепт у Хрватској доживљава крах јер ствара подвојености међу ученицима, а у Србији постоји проблем са вероучитељима који нису довољно образовани за рад у школи. Боље решење био би опште религијски предмет који би могли да предају и лаици, односно професори социологије или филозофије, на пример – рекао је Кузмич. Ј. Беоковић [објављено: 17/04/2010] stampanje posalji prijatelju
