Запад и Тадић на добром путу да униште и задњу институцију Српства, СПЦ - Српску Православну Цркву
Напуштен манастир Црна Река Ред је да се види ко је вера а ко невера рекао је игуман манастира Црна Река Николај, овај народ зна о чему је ту реч, пали режимска „Политика“ тај део испустила да наведе - чији текст у наставку преносимо. Ми подржавамо нашег духовника владику Артемија, рекао је игуман Николај који је смењен из политичких разлога и то сви овде а и шире у Србији знају. Питамо се само док је члан Св. Синода СПЦ, Владика захумско-херцеговачки Григорије Дурић – иначе познат као, лепи Владика и бизнисмен, „модерни реформатор“ СПЦ, и потрчко Тадића - са задовољством читао оптужницу противу Владике Артемија, на кога је мислио. На Бога и грех који чини, на своје мотеле винограде и подруме вина, на станове у Београду, или на Тадића и могућу Ватиканску функцију кардинала…. Једино очигледно није мислио на монаштво на КиМ и на вернике којима је то монаштво све што од Србије и Српства имају. Колико ће укупне користи и утицаја СПЦ донети „чишћење грехова“ на одавно отвореној рани која се зове Косово и Метохија а колико штете брзо ће се сазнати - а мислимо да су бар досадашње назнаке више него поражавајуће. Уместо да СПЦ заузме чврст став и изврши притисак на државну политику због досадашњих поражавајућих резултата на Космету, она се чак смењивањем Владике Артемија тој политици и придружује. Јер оно што сви знају то је да је Владика Артемије јавно, храбро и у више наврата критиковао Тадића и његову политику према КиМ. Одвојеност Цркве од Државе не значи и то да Црква нема право да од државе или неких њених лидера тражи или захтева да ефикасније бране народ, територију и све што том народу и држави припада. Када Државе нема или не врши своју уставну функцију народ се обраћа Цркви тражећи заштиту, јер нема коме другом. Тако се и народ у недостатку деловања државе на Космету све више везивао за Цркву и Владику Атремија. У муци се стварала симбиоза монаштва и угњетеног народа, кога је држава напустила, па су зато и монаштво и народ данас тако сједињени и везани за Владику Артемија, који је тај народ бранио колико је могао и умео. Без обзира на одређене неправилности у раду епархије Рашко-Призренске – а шта у овој земљи уопште добро функционише - уклањање Владике Артемија је у народу схваћено као чупање још једног корена Српства на Космету. Цео овај поступак смењивања Владике „увођење реда“, смењивање Игумана (или терора како монаштво наводи) схваћено је да се и СПЦ придружила државним политичким припрема за његово и званично уступање Шиптарима. То Св. Синод СПЦ није смео да учини или бар не на овакав начин. Ако је Св. Синод тако ревностан у рашчишћавању финансијских малверзација и осталих девијантних појава у Цркви требало би да прво пође од својих редова. У народу се каже да риба од главе смрди, али се од главе и чисти. Задржавањем Св. Синода у старом (наметнутом) саставу, изјавама новог Патријарха српског Иринеја о могућем доласку Папе у Србију, и реториком која се могла чути од Владике Иринеја Буловића, као и већ поменутог Владике Григорија - стиче се утисак о потпуној подударности мишљења и делања Државне олигархије и црквених власти. Е то народ неће, јер уништен и гладан, па му само још и долазак Папе треба. Долазак поглавара Ватикана који се кроз историју на све начине трудио да Србе сатре, па и у задњем распаду Југославије. Ево шта о најновијим догађањима пише лист „Политика“ Напуштена Црна Река http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Napushtena-Crna-Reka.sr.html http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2010/040.html [Non-text portions of this message have been removed]
