Vratiti srpsku policiju na Kosovo
Intervju objavljen: 09. Jun. 2010 | 12:14 Pre tačno 11 godina potpisan je Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i predstavnika UN, posle čega je obustavljeno NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, koje je počelo 24.marta. 1999. Jedan od potpisnika tog sporazuma bio je i general-potpukovnik Policije Obrad Stevanović koji ekskluzivno za Radio S govori o svom vidjenju dogadjaja tog 9. juna 1999. Prošlo je 11 godina od kad ste stavili svoj potpis na Sporazum. Kako se danas osećate povodom tog događaja? Osećam se kao svaki neposredni učesnik i svedok jednog od nesporno istorijskih dogadjaja i kao potpisnik tako važnog istorijskog dokumenta. Moja sećanja su na određen način opterećena brojnim pitanjima, za sada bez pravog odgovora. Ta pitanja se pre svega odnose na to da li je moralo da se desi sve što se desilo pre tog događaja i sve posle tog događaja. Dakle na pitanja rata, razaranja, žrtava, ali i na nemoć međunarodnih bezbednosnih snaga nakon dolaska na Kosovo i Metohiju. Kumanovski sporazum svakako nije najpovoljniji i najsrećniji dokument za Srbiju. Ipak, ja kao jedan od učesnika pregovora, koji su bili izrazito teški i dugotrajni, mogu da kažem da smo u tim pregovorima ostvarili najključnije uslove za njegovo potpisivanje, a to su da prestane NATO agresija i da se na Kosovu i Metohiji stvore uslovi za bezbedan povratak, život i rad svih ljudi. Kako su izgledali dani uoči potpisivanja i da li je bilo pritisaka od strane međunarodne zajednice? Bilo je pritisaka da prihvatimo dokument koji je za nas bio neprihvatljiv, jer je prvu verziju napravila druga strana. Oni su uporno insistirali da se takav dokument potpiše u ograničenom vremenu. Pregovori su potrajali nekoliko dana i konačno smo došli do dokumenta u koji su ugrađeni ključni stavovi naše strane. Rezultat svakih pregovora na određen način predstavlja kompromis u kom i jedna i druga strana i gube i dobijaju. Ključni uslovi naše strane su ispoštovani, ali ipak nisu ispunjeni svi uslovi. Kako vidite trenutno situaciju na Kosovu i zašto se ne insistira na povratku srpskih snaga, što je inače i predviđeno Kumanovskim sporazumom? Trenutni problemi na Kosovu i Metohiji nisu u samom sporazumu već u njegovom nesprovođenju. Neke inicijative za njegovu promenu, po mom stavu, nisu osnovane. Sve one bi mogle da se ostvare doslednim sprovođenjem sporazuma, a ne njegovim izmenama. U medijima postoje različita i nedovoljno jasna tumačenja nekih ključnih odredbi sporazuma, kao što je na primer činjenica da sporazum nije potpisan sa NATO već sa međunarodnim bezbednosnim snagama pod okriljem UN-a. Vrlo često čujemo od zvaničnika i od novinara da je sporazum potpisan sa NATO i da smo mi u ugovornom odnosu sa njima što nije tačno. Medjunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji se takođe pogrešno kvalifikuje kao vojne trupe, što saglasno ugovoru nije tačno. Reč je o bezbednosnim snagama, a ne vojnim ili mirovnim. Sporazum je jedan od osnovnih uporišta političke i diplomatske borbe za očuvanje Kosova u sastavu Srbije i borbe protiv daljeg priznanja Kosova. Da li su možda događaji iz 2000. i 2001. na jugu Srbije uticali na to da se srpske snage ne vrate na Kosovo? Sami događaji na jugu Srbije su bili nastavak onog što se dešavalo na Kosovu i Metohiji. Taj problem je po mom mišljenu rešen na zadovoljavajući način. Ipak, povratak naših snaga na Kosovu je nešto na čemu se treba insistirati. Ima još jedan detalj u vezi povratka. Odredba kojom je predvidjen povratak stotina, a ne hiljada ljudi treba tumačiti kao maksimum 1.999. Reč je o gramatičkom tumačenju. Dakle, stotine,a ne hiljade...a hiljada je jednina. Ako bismo mi sada imali samo pet policajaca u Gračanici ili Dečanima sa svim obeležjima srpske policije to bi bilo važno pre svega u simboličkom smislu. To bi značilo da je prisustvo Srbije tamo zvanično i očigledno, Odgovornost za bezbednost svih je na medjunarodnim bezbednosnim snagama kojih tamo ima dovoljno. Pitanje je samo hoće li se na tome insistirati i da li će nas neko slušati. Dušan Mlađenović http://www.smedia.rs/vesti/intervju.php?id=131 [Non-text portions of this message have been removed]
