Dobrotom i molitvom protiv raskola
Komentara 1 <http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/63308/Dobrotom-i-molitvom-protiv-raskola#comment-info> Zajedno sa pesnikinjom Mirjanom Bulatović, Ljubivoje Ršumović, omiljeni pesnik brojnih dečjih generacija, sreće se u Kanadi ovih sa svojim velikim i malim čitaocima, "decom u ljudima i ljudima u deci", kako popularni Ršum voli da kaže. Druženje: Pesnik sa svojim <http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/63308/Dobrotom-i-molitvom-protiv-raskola> "malim" i "velikim" čitaocima u "Serbici" Posle 12 godina od kako nije bio na "divljem zapadu", pesnik nema iluziju "da širim kulturu, ali je dobro da se družimo, uvek je prijatno druženje sa narodom, posebno sa decom". Autor 72 knjige Ljubivoje Ršumović je autor 72 knjige, uglavnom za decu. Napisao je, režirao i snimio više od 600 televizijskih emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu "Fore i fazoni" imala je 142 epozode. Radio je na Radio Beogradu, u programu za decu. Bio je direktor pozorišta "Boško Buha". Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Dobitnik je brojnih književnih nagrada, a bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik karate kluba Crvena zvezda, a bio je i predsednik Karate saveza Srbije. Ovaj put, na druženju u knižari "Serbica", među hiljadama knjiga i nasmejanim licima brojnih prisutnih, nismo mogli da ne primetimo da su tu u najvećem broju njegovi ispisnici ili oni koji su do svog srednjeg doba stigli odrastajući uz njegove pesme i televizijske emisije. Dece puno manje, jer jezik je prepreka, ne uče Srbi svoju decu u rasejanju maternjem jeziku, ili ne uče ga mlade generacije u toj meri da i stihove mogu da razumeju. Još kada u njih "uleti" kakva starinska reč! No, "teši" nas Ršum, i u Srbiji srpski jezik iz njegovog detinjstva izumire, pa on zato namerava da izda knjigu priča iz detinjstva, da proba bar na taj način da sačuva "jezičku riznicu toplog kutka odrastanja na patrijarhalnom srpskom selu koje više ne postoji". Nakon što je potpsao brojne knjige i slikao se sa prisutnima, razgovarali smo za "Vesti". Kakav utisak ste stekli, jesu li naši ljudi srećni ovde? - Ajde da kažem nešto pro domo sua: srećni su kad se sretnemo ja s njima i moje kolege koje su došle. Međutim, provejava nešto što meni nije drago, a to je neki blagi raskol koji postoji i ovde među Srbima, kao što postoji i tamo na Balkanu, i to mora da zaboli svakoga onoga ko je svestan da je ovaj naš život trenutak samo i da smo mi ovde ne da se svađamo i ne da se gložimo, nego da pokušamo dobrotom i molitvom i sebi i drugima da život učinimo lakšim. Mene čudi da kad ljudi odu iz jednog podneblja, pa bez obzira koje su vere i koje su nacionalnosti, da se na onakvoj daljini, i ja bih rekao divljini, jer za mene je pitomina samo Srbija i moj Zlatibor, sve ostalo je divlji zapad, nekako glože i da se nekako popreko gledaju. Veliki "papučar" Čitao je pesnik i svoje ljubavne pesme, po kojima ga manje znamo, a prisutnima se posebno svidela ona pod naslovom "Bilo je žena". Otkrio je da je veliki "papučar (još jedna reč koju ovdašnje mlađe generacije neće razumeti) i da voli svoju suprugu Natašu, a da je brojne žene u pesmu uveo iz dramaturških razloga, jer "pesnik mora da pravi dramaturgiju pesme". Naravno, ne želim da budem sudija, ne želim nikome da držim stranu, to je na kraju krajeva i nemoguće jer ne može se svima biti prav, a i bolje je gledati svoja posla. Ali poruku mogu da pošaljem da je život suviše dragocen da bi se trošio na nesuglasice, nesporazume i svađe. U kontekstu ove priče, kako to izgleda u Srbiji danas? - Ja ne volim u Kanadi da ogovaram svoju zemlju, svoju Srbiju. Kad dođete tamo, onda ćemo da pričamo. Postoje napori da se krene nabolje, to je evidentno i postoje otpori svemu tome, otpori u jednoj vrsti mangupskog miljea, kriminalnog, šićardžijskog, onog što je svojstveno onom kakvo smo prošli u poslednjih 20 godina, dakle u vremenu ratova i zverstava i mnogo pasjaluka, kome i nema pravog imena. Takvo pasje vreme rađa i ljude koji odgovaraju vremenu, ali nije to samo naše. Ceo Balkan je takav, pa na neki način, ako hoćete, i cela Evropa. Ne znam kako je u Kanadi, kako je u Americi, ali bojim se da svuda gde ima ljudi ima i mržnje, ima i nesporazuma, ima i zverstava i svega. Davno sam ja učio u zooligiji da jedino ljudi i pacovi ubijaju i jedu svoje saplemenike. To je žalosna činjenica, žalosna po ljude, a možda je to kompliment za pacove, mada ih nisam pitao šta oni misle o tome. U svemu tome što sad kažete, kako očuvati zdrav duh, zdravu energiju? Kroz koje naočare čovek treba da gleda pa da ipak vidi lepotu i dobrotu? - Mislim da je umetnost u Srbiji, stvaralaštvo uopšte, ostalo na jako visokom nivou. Ima mladih ljudi koji nepogrešivo i gotovo nezadrživo grabe napred. Ima jedna Isidora Žebeljan, ćerka mog školskog druga, koja je napravila evropsku karijeru i postala najmlađi akademik u Srbiji. Ima mladih ljudi u raznim oblastima, čak i u nauci, koji donose zlatne medalje sa raznih takmičenja. Naši sportisti donose medalje, lepo reprezentuju, sve to bude sjajno. Na žalost, najviše problema prave te šičardžije kojih ima najviše u politici, a ima ih mnogo u podzemlju, koji su se obogatili i stekli neke pare, a pare su u siromašnoj Srbiji neprijatelj i bogatih i siromašnih. Bogatih jer ne mogu da mirno spavaju, jer ne znaju kako će to sačuvati i ko će im to pokušati da otme, a siromašnih, opet, iz neke zavisti jer je i zavist ljudska osobina, a i iz očaja jer se baš i ne vidi neki izlaz. Imbecilno kopiranje Zapada Šta je sa obrazovnim emisijama na TV u Srbiji? - To je gotovo jer su naše televizijske stanice pretvorene u ispostave zapadnog mentaliteta i potrošačkog društva i zapadnog bašibozluka, nasilja, borbe za profit po svaku cenu, tako da čak ni nacionalna televizija, za koju plaćamo pretplatu, nema obrazovni program niti dečijih emisija uopšte. Sve se pretvorilo u naklapanje, u tok šou programe, priča se o svemu i svačemu onako bez ikakve mere i ukusa. Prenose se svađe u skupštini, "veliki brat" i "farma", sve imbecilni modeli sa Zapada, nudi se šargarepa u obliku 50.000 ili 100.000 evra koje treba da osvoje ti koji se tu glupiraju, dakle najniža propaganda ništavila i ludosti. Kako Vi i gde nalazite inspiraciju? - Ovo je sad treća, ili četvrta knjiga "Kuća sa okućnicom", koja će izaći ove jeseni, koju pišem sećajući se svog detinjstva i svog života na Zlatiboru, tamo u patrijarhalnom selu koje više ne postoji, među ljudima kojih više nema, ali na neki način ostalo je u meni prelomljeno sve to što sam doživljavao i sve se to pretvara u neku lepu i čini mi se mudru poruku. E sad, koliko će to mladi umeti i hteti da usvoje, to ćemo da vidimo. Od čega to zavisi? - Umnogome od učitelja i prosvetnih radnika koji treba da se žrtvuju da ne bi generacije koje sada dolaze ostale invalidi za ceo život. Moraju da ulože mnogo truda i rada koji se ne mogu platiti i mnogo ljubavi, što je strašno važno. Deca su prepuštena samo roditeljima koji, opet, pritisnuti brigama i borbama za goli život ne mogu da im posvete pažnje onoliko koliko bi trebalo i onoliko ljubavi koliko zaslužuju i koliko je neophodno, i zato je na prosvetnim radnicima velilka odgovornost. http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/63308/Dobrotom-i-molitvom-protiv-raskola [Non-text portions of this message have been removed]
