Ovakvi tekstovi, svih pogresnih naziva i jesu najveca opasnost - svesno zamenjivanje grckog i vizantijskog nasledja "turskim". Skidanje sa liste svetske kuturne bastine i jeste glavni cilj onih koji su ga oteli a danas su duzni da ga sacuvaju. Sklonjeno sa liste i ispred ociju javnosti uskoro ce "zbog dotrajalosti" biti zamenjeni nakazama od betona i celika, koje ce pokriti istinu da Mala Azija ne pripada divljim plemenima sa istoka. Korak po korak, obnavljanjem objekata koje su ti isti vandali gradili preko pravoslavnih svetinja, kao sto je to projektovala savremena vlast u Srbiji, pitacemo se i ko smo i da li smo ikada postojali. Odatle, do masovnog pokolja i doslovnog, svega sto jeste pravoslavno i hriscansko nema mnogo koraka.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Strepnja-za-stari-Istanbul.lt.html Strepnja za stari Istanbul Unesko predlaže da se zbog nemarnog čuvanja čuveni turski spomenici poput Aja Sofije i Sulejman džamije, stave na listu ugrožene baštine U Turskoj se sa zebnjom očekuje rasprava o sudbini baštine Specijalno za „Politiku” Istanbul, jula – Stručnjaci Uneska suočili su se sa nemarom turskih vlasti prema čuvenim istorijskim i kulturnim spomenicima u starom delu Istanbula koji su na Svetskoj listi baštine, prenose turski mediji. Neke od njih je ozbiljno načelo vreme, druge se restauriraju ali nestručno, treći su se našli na udaru betona i stakla, modernih građevina koje nemaju milosti prema trošnom istorijskom blagu. „Zvaničnici Uneska su bili šokirani kada su videli mnoge zgrade pod zaštitom koliko su oštećene ili kako nestaju”, kaže Korhan Gumuš, direktor u agenciji Istanbula koji je ove godine, uz Pečuj i Esen, kulturna prestonica Evrope. Strahovanja nisu bez osnova. Stručnjaci Uneska su sačinili analizu koja to potvrđuje. Na udaru je zaostavština i vizantijskog i otomanskog carstva, bez razlike: u tom delu grada je Aja Sofija (sagrađena u 6. veku), džamija Sulejmana Veličanstvenog (15. vek), čuveni hipodrom (4. vek), a pogotovo 25 kilometara dug vizantijski zid… Unesku su predložili da se stari Istanbul, zbog tog nemara, stavi na svetsku listu ugrožene baštine, pa turski arheolozi i arhitekte sa zebnjom iščekuju raspravu, koja će se u okviru te organizacije UN održati krajem jula u Brazilu. „Stari deo Istanbula će najverovatnije biti skinut sa Uneskove liste svetske baštine. To će biti velika sramota za nas”, upozorava univerzitetski profesor, arhitekta Dževat Erder, poznati stručnjak za zaštitu nasleđa prošlosti, i dodaje: „Kada bi se to desilo Rimu, neko bi odmah morao da podnese ostavku.” Turski stručnjaci, koji po prirodi posla istinski brinu o tim spomenicima, nisu zatečeni, ali su očigledno razočarani. Slična upozorenja su iz Uneska stigla i 2004. godine, ali to je, kako sada ispada, za nadležne državne organe ostalo mrtvo slovo na papiru, prazno obećanje da će ispraviti greške. U međuvremenu je učinjeno malo, gotovo ništa. Oni su obećali da će svi predlozi biti rešeni. Najnoviji izveštaj potvrđuje da ni jedno obećanje nije do kraja ispunjeno”, ističe Erder u intervjuu istanbulskom „Hurijetu”. „Problem je u tome što nema komunikacije između nadležnih državnih institucija. Svi oni odbijaju odgovornost za ono što se dešava”, kaže Gumuš. Priča za sebe je vizantijski zid, koji je vekovima štitio Carigrad od osvajača. Pokleknuo je samo jednom: 1453. godine, kada je posle višemesečne opsade Mehmed Osvajač probio njegove bedeme i upao u grad. Sada je prepušten vremenu, često i vandalizmu, pa su neki njegovi delovi završili u privatnim građevinama. Povremeno su se mogli čuti i pokliči ekstremnih islamista da to ruglo treba ukloniti! Misleći ljudi, a takvih u Turskoj srećom nije malo, digli su glas i taj kulturni zločin je osujećen, ali njegovo obnavljanje ide sporo, često nestručno, kako bi se uštedelo na materijalu i na parama. Megalopolis na Bosforu, kao i druge metropole u svetu, suočava se i sa izazovima moderne arhitekture, koji je doneo 21. vek. Sudari starog i novog su vidljivi i golim okom, na svakom koraku: dovoljno je pomenuti izgradnju metroa i planove za prokopavanje tunela ispod moreuza, koji treba da poveže dva kontinenta: Evropu i Aziju. To će poremetiti saobraćaj u starom delu grada, što može ozbiljno da uzdrma istorijske i kulturne spomenike, koji leže na temeljima nemoćnim da otrpe izazove betona i gvožđa. „Veliki turski izazov je kako da pomiri staro i novo. Mi nismo protiv modernizacije, ali je izuzetno važno da se zadrži autentičnost dela grada koji je na Svetskoj listi baštine”, upozorava direktorka Uneska Irina Bokova. U Ministarstvu za kulturu i gradske vlasti u Istanbulu zasad izbegavaju da komentarišu najnoviji izveštaj Uneska, tvrdi list. Zvuči cinično objašnjenje koje su novinari „Hurijeta” dobili od turističkog stručnjaka Saima Turhana: „Turska čini sve što može, ali to nije lak posao… Mi imamo na svakih 45 kilometara arheološko nalazište, nije to sve lako zaštititi.” V.Lalić -------------------------------------------------------- Skidanje spomenika sa liste Uneska je retkost U kancelariji Uneska u Parizu su nam potvrdili informaciju da će se o slučaju istanbulskih spomenika kulture raspravljati na konferenciji u Brazilu od 25. jula do 6. avgusta, uz opasku da „novine svašta pišu”. Rečeno je takođe da su slučajevi skidanja spomenika kulture sa liste svetske baštine Uneska veoma retki i da to nije kazna za određenu zemlju kao što se obično doživljava, jer se spomenici prebacuju na listu ugroženih objekata i imaju pristup fondovima. Pre konferencije, u Unesku ne žele da daju nikakve zvanične informacije. K. R. objavljeno: 03/07/2010
