http://www.slobodanjovanovic.org/category/glavna/fond/tribine/?lang=lat Turska doživljava Balkan kao virtuelno Osmansko carstvo Janko Cvetković | Tribine | 06 25th, 2010| No Comments » Profesor dr Darko Tanasković «Neoosmanizam, pragmatičan projekat modernog izgleda utemeljen u imperijalnoj nostalgiji Turske, odavno predstavlja dubinsku ideološku konstantu spoljne politike ove države. Odmah posle Ataturkove smrti, manifestovale su se pojave u turskom društvu koje su ukazivale da ponornica ponovo izbija i da će postepeno preplaviti sekularne institucije Turske. Danas je na vlasti islamistička partija koja i Balkan gleda kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, jer turska politička elita svoje korene prevashodno vidi u osmanskoj Rumeliji, području koje je obuhvatalo ceo osmanski Balkan i zapadni deo Anadolije. Zato moramo da shvatimo prirodu ove politike i sa njom sarađujemo, ali uvek sa našim dugoročnim interesima pred očima», poručio je profesor dr Darko Tanasković, vodeći orijentolog i diplomata na tribini Fonda Slobodan Jovanović: «Povratak Turske na Balkan», održanoj 24. juna u Kolarčevoj zadužbini. Definišući neoosmanizam kao vrednosno ideološki amalgam islamizma, turkizma i osmanskog neoimperijalizma, profesor Tanasković je istakao da je upravo ova, naizgled nekoherentna smesa ideologija, njegova glavna specifičnost. Pogledajte video zapis tribine Fonda – Iz ove sinteze proizlazi komparativna prednost neoosmanizma, jer može da se predstavlja na različite načine. On može da istakne svoje islamističko lice ukoliko je to potrebno. Može delovati kao turski nacionalizam, panturkizam, ako je na dnevnom redu, ali i kao osmanski neoimperijalizam, prožet nostalgijom koja se sada ponovo ispoljava ka Balkanu kao regionu koji je nekada bio u sastavu Osmanskog carstva – rekao je Tanasković. Tri glavne karakteristike neoosmanizma kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, jesu «izraziti pragmatizam», «mimikrijska pojavnost» i «sistem primenjivanja dvostrukih standarda». Tri glavne karakteristike neoosmanizma kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, nastavio je, jesu «izraziti pragmatizam», «mimikrijska pojavnost» i «sistem primenjivanja dvostrukih standarda». Pragmatizam počiva na imperijalnoj nostalgiji, ali nastoji da je pretvori u geopolitičku doktrinu, a zatim i u spoljnopolitičku praksu. Pragmatičko lice neoosmanizma može odlično da sakrije njegovu ideološku prirodu koja je konstantno prisutna, jer je kombinovana sa izvanrednim diplomatskim sposobnostima i izoštrenim osećanjem za trenutak. – S druge strane, «mimikrijska pojavnost», odnosno ketmansko samoidentifikovanje, doprinelo je slaboj vidljivosti neoosmanizma u svetu. Turci znaju da njihov projekat ne odgovara političkoj korektnosti trenutka. Počeli su da deluju u kemalističkoj državi, okruženju gde su mogli da budu sve osim neoosmanisti. Zato nikada nećete čuti da sebe tako nazivaju. Zbog svesnog prikrivanja, danas nema celovitih studija na tu temu. Uostalom, teško bi mogli da objasne svetu da obnavljaju Osmansko carstvo – objasnio je Tanasković i dodao da je treća karakteristika, posebno vidljiva na našem prostoru, «sistem dvostrukih standarda» koji primenjuju na ciničan način, kao pravilo igre. Savremeni neoosmanizam najbolje je predstavio trenutni ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu u knjizi «Strategijska dubina» Ukazujući da je savremeni neoosmanizam najbolje predstavio trenutni ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu u knjizi «Strategijska dubina», Tanasković je naglasio da ovo delo, na neki način, predstavlja “Bibliju” savremene Turske. – Glavni prioritet njegove spoljne politike je «svođenje problema sa susednim zemaljama na nulu» (zero policy). Davutoglu smatra da ukoliko neka zemlja želi da bude regionalni lider, mora da reši nesuglasice sa komšijama. Težnju ka toj «nuli» vidimo na Bliskom istoku, Kavkazu ali i Balkanu. Zašto Balkanu kada ne delimo iste granice? Zato što ga Turci doživljavaju kao virtuelno Osmansko carstvo – rekao je vodeći orijentalista i diplomata. U Turskoj je došlo do potpunog raskida sa političkom filozofijom i praksom kemalizma. «Strategijska dubina» ističe i prioritet «polivalentne spoljne politike» koja ukazuje da je Turska igrač na mnogim stranama sveta i da ne želi da bude ničiji poslušnik. Primetni su i «novi jezik i kadrovi» u ovoj diplomatiji sa dugom tradicijom. – Davutoglu se zalaže za novi jezik, novu logiku, novo ponašanje. Ne može se govoriti jezikom stereotipnih predstava iz hladnoratovskog perioda. To deluje logično. Ali ovaj princip ima dodatnu dimenziju. U njihovoj diplomatiji koja je, tvrdim, jedna od najboljih na svetu, od Kemala Ataturka dominiraju kadrovi kemalističkog usmerenja. Oni su poput kaste za sebe. Kada je 2004. godine politička partija sadašnjeg premijera Erdogana dobila ubedljivu većinu u parlamentu i napravila islamističku vladu, to nije bila uobičajena smena već tektonski poremećaj. Srušio se svet mnogim ljudima. Doneli su zakon prema kome i teolozi mogu da se bave diplomatijom. Ali nikada ne smemo gubiti iz vida da i za kemaliste i neoosmaniste i islamiste, ma koliko bili međusobno podeljeni i sukobljeni, iznad svega stoji lojalnost Turskoj. Najveća snaga neoosmanizma je patriotizam. Odanost državi i himni nikada neće dozvoliti da nacionalni interes bude ugrožen. Tu je i «novi dinamizam i pokretljivost spoljne politike» kao četvrti prioritet. Davutoglu to lično demonstrira. Non stop je u avionu. On je Tursku diplomatiju dinamizovao tako da ona reaguje na sve događaje u svetu krajnje brzo i pri tome prinuđuje partnere na istu dinamiku – rekao je Tanasković. Ukoliko prihvatimo teze utilitarnosti i morala Svetozara Stojanovića, onda se može reći da je neoosmanizam u izvesnom smislu čak i legitiman, ni dobar, ni loš. >Ali moramo znati o čemu je reč, kakvi su ciljevi te politike i naravno >posledice >po svet, po nas. > Kada se podvuče crta, kako je objasnio, vidi se da je u Turskoj došlo do potpunog raskida sa političkom filozofijom i praksom kemalizma. – Što je fotografija Ataturka više na zidovima, manje ga je u životu. Neoosmanizam se u spoljnopolitičkoj dimenziji ispoljava globalno, regionalno i na Balkanu. Ukoliko prihvatimo teze utilitarnosti i morala Svetozara Stojanovića, onda se može reći da je neoosmanizam u izvesnom smislu čak i legitiman, ni dobar, ni loš. Ali moramo znati o čemu je reč, kakvi su ciljevi te politike i naravno posledice po svet, po nas. Moramo da shvatimo njenu prirodu kako bi smo sarađivali sa Turskom kao najznačajnijom državom u okruženju, ali uvek sa našim dugoročnim interesima pred očima – zaključio je Tanasković. Darko Tanasković: "Turci znaju da njihov projekat ne odgovara političkoj korektnosti trenutka. Počeli su da deluju u kemalističkoj državi, okruženju gde su mogli da budu sve osim neoosmanisti. Zato nikada nećete čuti da sebe tako nazivaju." Dr Darko Tanasković: Karakteristike Neoosmanizma from fondslobjovanovic on Vimeo. Dr Darko Tanasković: Doktrina strategijske dubine from fondslobjovanovic on Vimeo. jun 17 Najava tribine Fonda: Povratak Turske na Balkan Dusan | Tribine | 06 17th, 2010| No Comments »
[Non-text portions of this message have been removed]
