Nemački profesor: „Status Kosova nije rešen“
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Sud nije bio previše ubedljiv, smatra Bote <http://www.dw-world.de/popups/popup_lupe/0,,5833921,00.html> Profesor međunarodnog prava, Mihael Bote, autor je teksta u Zidojče cajtungu pod naslovom „Kosovo – šta sada?“. On smatra da mišljenjem Međunarodnog suda pravde (MSP) nije izrečena i poslednja reč o nezavisnosti. „MSP je rekao NE. Jednostranom deklaracijom nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. Ipak, mnoga pitanja ostaju otvorena“, smatra profesor Mihael Bote. „Prvo, da li još uvek važi rezolucija 1244? Drugo, da li je ona obavezujuća za autore deklaracije nezavisnosti? MSP je na prvo pitanje odgovorio sa DA, na drugo sa NE. Rezolucija je obavezujuća za članice UN; one će se i ubuduće prema njoj upravljati, ali zašto onda ne i Kosovari? Autori deklaracije, osim jedne osobe, jesu bili članovi grupe koja je sebe definisala kao demokratski izabrane predstavnike Kosova. Ipak, oni su, prema mišljenju Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244. Zato Rezolucija za njih nije bila obavezujuća. Taj argument i jeste i nije ubedljiv. Logički gledano, dovoljan je za mišljenje Suda da autori deklaracije nisu prekršili Rezoluciju Saveta bezbednosti. Da nije Sud možda time Kosovarima učinio medveđu uslugu? Sud naglašava, da autori nisu delovali u tom svojstvu u kom su i izabrani. Na neki način oni su potisnuti u „nezvaničnu oblast“. Ali na čemu onda počiva njihov legitimitet? Međunarodni sud pravde u Hagu niti je to pitanje postavio niti je na njega odgovorio. Ostale zemlje nisu smele da priznaju Kosovo Onda, da li je autorima uopšte uspelo to što su proglasili? Papir ne bledi. Jedno je proglasiti nezavisnost, sasvim drugo uspešno formirati nezavisnu državu. Da li zaista već postoji država Kosovo? Zar ne nedostaje sopstvena vlada, koja može da ispuni osnovni zadatak jedne države, da se stara o bezbednosti stanovnika oblasti? Tu bezbednost ostvaruje još uvek strana uprava. Međutim, upravo iz razloga što je to pitanje ostalo otvoreno, nije data poslednja reč o pozivanju Srbije na međunarodno pravo i tvrdnji te države: Kosovo je bilo i ostalo sastavni deo Srbije. A šta sve to znači za treće države? Ni na to pitanje nije odgovoreno, premda je za budućnost svakako važno. Proglašenje nezavisnosti nije zabranjeno. Ipak, države ne smeju da priznaju secesiju sve dok se otcepljene oblasti ne etabliraju. Preuranjeno priznanje jeste mešanje u unutrašnje stvari jedne druge zemlje i to je zabranjeno. U slučaju Kosova nije reč o tom starom pravilu, nego o tome da je Savet bezbednosti stvorio pravni režim, obavezujući za sve države, kojim zadržava pravo da isključivo sam odlučuje o pitanju statusa i koji isključuje jednostrano narušavanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije (Srbije). To pravilo još uvek važi, kaže Sud. Znači, mora se nastaviti s pregovorima“, piše profesor Mihael Bote za Zidojče cajtung. sdz/ii/nr http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5833921,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss [Non-text portions of this message have been removed]
