B92 Info Vesti Ratni zločini
Ambasador: Hag da pusti Haradinaja9. avgust 2010. | 17:39 | Izvor: Beta Hag --
Ambasador Norveške na Kosovu Svere Johan Kvale založio se da Ramuš Haradinaj
bude pušten iz pritvora Tribunala u Hagu do početka ponovljenog suđenja.
Ramuš Haradinaj u sudnici Haškog tribunala (FoNet, arhiva) Bivši komandant OVK
Ramuš Haradinaj optužen je u Hagu za zločine na Kosovu 1998. i trenutno u
pritvoru čeka na ponovljeno suđenje.
U pismu odbrani Haradinaja, koje je poslao kao "privatni građanin", ambasador
Kvale je "dao punu podršku" naporima branilaca da "Haradinaja vrate na Kosovo".
Odbrana je pismo norveškog ambasadora priložila sudu u dodatnom podnesku u
korist zahteva za privremeno oslobađanje Haradinaja, koji je Tribunal danas
objavio.
Norveški ambasador u pismu upozorava da "odsustvo" Haradinaja sa Kosova "sada
stvara politički vakuum koji lako može destabilizovati Kosovo što je scenario
koji niko ne želi da vidi".
"Ramuš Haradinaj je veoma potreban kao važan igrač na političkoj sceni Kosova,
ne samo njegovoj partiji, nego čak i više zbog izgradnje verodostojne
demokratije. Od kada ga poznajem, Haradinaj je bio stabilizirajući politički
faktor i na lokalnom nivou, i širom Kosova", napisao je ambasador Kvale.
Napominjući da je "Kosovo nova država koja pokušava da nađe put ka potpuno
razvijenoj parlamentarnoj demokratiji", za šta je potrebna "snažna i ozbiljna
opozicija", norveški diplomata ocenjuje da je "Alijansa za budućnost Kosova
jedina opoziciona partija jasnog profila" - zbog ključnog doprinosa Haradinaja.
Ambasador Kvale smatra i da "ne postoji opasnost da se Haradinaj neće vratiti
na
suđenje", budući da se u ranijim prilikama Tribunalu uvek odazivao "smesta i
dobrovoljno".
"Verujem da će tako biti i ako Haradinaj bude oslobođen i vrati se na Kosovo do
početka suđenja", piše ambasador.
Na početku pisma Kvale podseća da Norveška "snažno podržava međunarodno pravo,
uključujući i sudove za ratne zločine koje su osnovale Ujedinjene nacije".
"Mi duboko poštujemo Tribunal u Hagu i moja zemlja je uvek podržvala presude
koje je taj sud doneo. Tako je i u postupku protiv Haradinaja", naglasio je
ambasador Kvale.
Prihvatajući žalbu Tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008,
Apelaciono veće Tribunala je 21. juna naložilo da se suđenje Haradinaju i
saoptuženima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju ponovi po šest, od 37 tačaka
prvobitne optužnice koje se odnose na zločine nad pritvorenicima u
zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana od marta do septembra
1998.
Tim tačkama, Haradinaju i saoptuženim Baljaju i Brahimaju na teret su stavljena
ubistva, okrutno postupanje i nehumani postupci, kao i kršenje zakona i običaja
ratovanja.
Tribunal je, po izricanju presude, saopštio da je Haradinaj bio "uhapšen" na
Kosovu.
U zahtevu za privremeno oslobađanje, odbrana je tvrdila da se Haradinaj
dobrovoljno predao Euleksu, pošto mu je predočeno da je njegovo prisustvno u
Hagu neophodno.
Branioci su tvrdili i da, ako bude pušten iz pritvora Tribunala, Haradinaj neće
predstavljati opasnost za svedoke i žrtve, kao i da ne postoji rizik od
njegovog
bekstva. "Nema dokaza" da ugrožavanje ijednog svedoka bilo posledica puštanja
na
slobodu Haradinaja uoči prvostepenog suđenja, piše u podnesku odbrane.
Tužilaštvo se usprotivilo privremenom oslobađanju Haradinaja, navodeći da bi
samo njegovo prisustvo na Kosovu moglo uznemiriti svedoke, a njegove pristalice
navesti da deluju protiv svedoka.
Nalažući da se suđenje delimično ponovi, Apelaciono veće Tribunala je
prihvatilo
argument Tužilaštva da prvostepeni proces nije bio pravičan zato što pretresno
veće nije uložilo dovoljno napora da sasluša dva ključna svedoka protiv
optuženih, koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i
"zastrašeni".
Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu ukazalo je i sudsko veće u
prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su zločini počinjeni nad
nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali ne i da je
dokazana
krivica Haradinaja i Baljaja.
Prvostepenom presudom, izrecenom pocetkom aprila 2008. godine, Haradinaj i
drugooptuženi Baljaj su oslobođeni krivice po svih 37 tacaka optuznice za
zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998.
Trećeoptuženi Brahimaj osuden je na šest godina zatvora zbog okrutnog
postupanja
prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.
Haradinaj je, po optužnici, 1998-99. bio vođa OVK u okolini Dečana, Baljaj je
komandovao specijalnom jedinicom "Crni orlovi", a Brahimaj je bio član Glavnog
štaba OVK i zapovednik pritvora za zarobljenike OVK.
Suđenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta 2007, a prvostepena
presuda
izrečena je 3. aprila 2008. godine. Tužioci su pred sudsko veće tokom procesa
izveli 81 svedoka, a dvojica su odbila da svedoče, uprkos obavezujućem nalogu
suda.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005, neposredno pošto je
podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine
prebačeni i Baljaj i Brahimaj. U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica
su odbacila krivicu.
Tribunal je na privremenu slobodu do početka suđenja Haradinaja pustio 9. juna
2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane i uprkos protivljenju Tužilaštva,
dozvolio da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider Alijanse za
budućnost Kosova.
[Non-text portions of this message have been removed]
