РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ 11.080 Земун, Магистратски трг 3, Тел: 3077-028, vlada...@gmail.com - Бр. 1218/10 – 20. 8. 2010.
АМБАСАДА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ЊЕ Александар Конузин Београд, Делиградска 32 Ваша Екселенцијо, Обраћамо Вам се у вези с немилим догађајима на Косову и Метохији и уверени смо, да разумете нашу бригу за тешке услове живота тамошњих Срба и да разумете нашу бригу због неправде са Запада према Републици Србији, јер јој је Запад окупирао део државне територије и на њој успоставио власт шиптарске сепаратистичко-терористичке организације. У потпуно нарушеним међудржавним и међунационалним односима у Европи, Влада РС Крајине у прогонству сматра да кршење права српског или словенског народа у било којој држави не сме бити занемарено - ни од словенских држава, ни од друштвених словенских организација. С обзиром да су западноевропске државе и у претходним столећима, на сличан начин, угрожавале поједине словенске народе, а посебно Србе. Против Срба су стално придобијали припаднике Шиптара, а често и друге балканске Словене – Хрвате, Словенце и Бугаре. На основу ових историјских чињеница, желимо да Вас подсетимо на немиле догађаје на Косову и Метохији из 1903. године, у које се умешала Русија и одлучујуће спасила српско становништво, којем је у Косовској Митровици био припремљен покољ и прогон у Србију – тада су Косово и Метохија биле у границама Турске. Почетком априла те 1903. године, у Косовску Митровицу је дошао руски новопостављени конзул Григорије Степанович Шчербин. Тога дана је вођа Шиптара на Косову и Метохији, Иса Бољетинац, послао гласоговорника, који је обилазио све улице у граду и јављао да ће бити запаљена она кућа која буде уступљена руском конзулу. Турске власти нису спречавале ову самовољу Шиптара, који су отворено говорили, да не желе руске дипломате у градовима Косова и Метохије. На овоме се није завршило. Иса Бољетинац, који је био плаћен од Аустроугарске, нападао је, с 2000 наоружаних Шиптара, насеља на Косову и Метохији и постављао своје људе, на место службеника турске власти. Тих 2000 наоружаних Шиптара су напали Косовску Митровицу, с циљем да учине покољ над Србима и прогон Срба у Србију. Срби су се самоорганизовали и почео је ватрени обрачун у граду. Руски конзул, Григорије Степанович Шчербин, пришао је Србима у помоћ и измолио Турке да му уступе неколико топова. Турци су се нехајно супротставили наоружаним Шиптарима, па је терет одбране пао на Србе. На њиховом челу је био руски конзул. Командовао је артиљеријом и јуришао са Србима до непријатељских склоништа. Срби су успели да поразе ове разбојнике и да их избаце из града. Они су сутрадан обновили напад на град, али су опет потучени. Тада је Иса Бољетинац задужио једног свог човека и он је ушао у град и с леђа пуцао у конзула Шчербина, тешко га ранивши. Лекарска интервенција није успела и руски конзул је преминуо 10. априла 1903. године. Ово јуначко и хумано дело руског конзула је подстакло и уметнике. Један књижевник му је посветио песму, а Слободан Јарчевић му је посветио књигу: „Запад и руско-српски односи“, која ће ускоро изићи из штампе. Иначе, ова књига је писана на основу предлога уважених чланова Руске академије наука и уметности у Санкт Петербургу и у духу с одлуком Председника Руске Федерације, ЊЕ Димитрија Анољевича Медведева, од 15. јула 2009. године, којом је наложио искључивање фалсификата из руске историографије. Влада Републике Српске Крајине цени да јуначко и хумано дело Шчербина обавезује и Руску Федерацију и државнике српских земаља, да му се укаже дужно поштовање. У том смислу, Влада РС Крајине ће предложити, да се погинулом руском конзулу подигне достојан споменик у центру Косовске Митровице. Уверени смо да ће ову замисао помоћи у Србији неке политичке партије, власници предузећа и многе друштвене организације, међу којима су студентске и омладинске. Ваша Екселенцијо, Уздамо се да ћете подржати ову иницијативу и да ћете пренети Влади Руске Федерације, да је и она подржи и, на сваки могући начин, помогне подизање овог споменика. У првом реду, Ваша Влада би могла о овоме обавестити УН и друге међународне организације, што би било много сврсисходније, него да то чини само Влада Републике Србије. Ово писмо ћемо доставити председнику, премијеру и председнику Скупштине Републике Србије, у нади да ће и они подржати наш предлог и у договору с Владом Руске Федерације омогућити подизање споменика у Косовској Митровици - великом Словену, руском конзулу Григорију Степановичу Шчербину. Ваша Екселенцијо, С обзиром да дипломатско представништво Руске Федерације у Београду, не сарађује с Владом РС Крајине у прогонству, ово писмо има одлике отвореног и сигуран сам да овај корак неће нанети Вашој држави никакву штету, него ће помоћи, да јавност сазна - да је Русија и у то давно доба заступала и борила се за правду и хуманост међу државама и народима, о чему сведочи и жртвовање Григорија Степановича Шчербина. С поштовањем, ВЛАДА РС КРАЈИНЕ Милорад Буха, премијер
