Jugosrbija je ime prve hrvatske kolonije
Miša Đurković Novi Standard 19.08.2010 08:28
Kako Hrvati dolaze u posed srpske prehrambene industrije? Jednostavno,
takozvana srpska politička i poslovna elita je toliko alava i potkupljiva da s
njom možeš mnogo da uradiš, a obično se osveste tek kad je već kasno
Prošlog proleća, nakon nekoliko ubistava na ulicama Zagreba britanski Forin
ofis se oglasio veoma preciznim saopštenjem u kome je pred početak turističke
sezone upozorio svoje građane da ni u kom slučaju ne odlaze na letovanje u
Hrvatsku. Ova zemlja je predstavljena kao veoma rizična, visoko kriminalizovana
i suštinski nesigurna za boravak. Važno je naglasiti da se radilo o
preventivnom saopštenju i da pre toga nije faktički bio ugrožen nijedan
britanski građanin.
Leta gospodnjeg 2010. svakodnevno stižu vesti o monstruoznim incidentima koji
se dešavaju građanima Srbije namamljenim na letovanje u Dalamaciju. Ovoga
prebili štoje tražio hleb, onoga bacili u vodu, onome izlupali auto, onome samo
pripretili dok je štitio izbezumljenu decu itd. Najbolji je onaj mučenik od pre
par dana kome su uz natpis „Zabranjeno kupanje za Srbe i pse“ zakačili i bombu,
a on onda auto sa sve ženom, detetom i narečenom bombom odvezao u policijsku
stanicu.
E, sad Srbija nije Britanija. Tačno, ali svi mi uključujući i ove mučenike koji
su, naglašavam, ponovo namamljeni da odu u Dalmaciju na letovanje, plaćamo
porez državi Srbiji isto kao što i građani Britanije plaćaju porez svojoj
zemlji. Stoga je ministarstvo Vuka Jeremića jednako (odnosno zbog specifičnosti
situacije i još više) dužno da posle prvih incidenata izda javno saopštenje u
kome će upozoriti građane Srbije da je susedna zemlja nesigurna za letovanje.
Ozbiljna suverena zemlja nakon toga bi preduzela i ponešto da ograniči izuzetno
agresivnu kampanju hrvatskih turističkih operatera ove godine.
Pogađate naravno, Ministarstvu inostranih poslova Srbije ni na pamet ne pada da
tu svoju dužnost ispuni. Verovatno bi neslužbeni portparol Vukovog ministarstva
veseli Đorđe Vukadinović mogao da nam objasni da Vuk nema kad time da se bavi
pošto briljantnim međunarodnim zahvatima uspešno brani Kosovo. No bojim se da
se iza ove elementarne nelogičnosti krije ipak dublja priča; isti onaj motiv
koji objašnjava zašto novi časopisi Službenog glasnika u svakom broju moraju da
imaju nekog iz Hrvatske, dok hrvatske naučne institucije uglavnom s prezirom
odbijaju svaki ovdašnji podsticaj na saradnju.
BORIS, IVO I OPATIJA 2010. Pažljivi posmatrač će se setiti da je upravo vrh
domaće vlasti direktno odgovoran za propagiranje hrvatskog turizma u Srbiji.
Lepi Cane je onomad napravio čitav spektakl u Beogradu ugošćavaju i
propagirajući hrvatsku državu u liku njenog predsednika, nama poznatog kao
pisca tužbe protiv Srbije, Ive Josipovića. Dok je njega isti ugostio u Opatiji
sklanjajući ga od centra i istovremeno propagirajući istarske lepote, Tadić je
Ivu šetao po Knezu a onda napravio otužnu jugonostalgičarsku manifestaciju na
kalemgedanskoj terasi koja je blentavom srpskom narodu trebalo da pošalje
poruku kako smo s Krvatima opet na prst u bulju te da ono evara što sačuvaju od
krize treba da spiskaju na potezu od Makarske do Istre.
Štaviše, nesrećni el prezidente je sam dao primer time što je gospođu i đecu
poslao ni manje ni više nego na Brione. E, ako prva dama može da uživa na
Brijunima gde je onomad bila i Sofija Loren, onda svaka Srpkinja ove godine
mora da odvede svoju porodicu baš u Dalmaciju na letovanje.
Ja ne znam da li je tom čoveku neko objasnio da se to u pristojnim zemljama
zove korupcija. Besplatno letovanje gospođe Tadić je neviđeni marktinški
promotivni potez Hrvata. U pristojnoj zemlji to bi bilo doživljeno kao skandal
i postavilo bi se legitimno pitanje postoji li i druga opipljiva ili
nematerijalna korist kojom se ovakva usluga gospodina predsednika može
objasniti. Kako inače objasniti to što on podstiče svoje građane da troše pare
u zemlji u kojoj će da ih tuku, ponižavaju i vređaju?
SRPSKA HRANA U HRVATSKOM DŽEPU Idemo dalje. U isto vreme raspomamljeni Miškov
Pres sa dva s, koji je od službenog glasila žutog preduzeća postao jedina
opoziciona novina u Srbiji, otvorio je nedavno priču o tome kako hrvatska
preduzeća (a to je tamo uvek produžena ruka države), uz pomoć Evropske banke za
rekonstrukciju i razvoj (EBRD), planiraju da pokupuju što veći deo srpske
prehrambene industrije. Oni ovde inače već imaju veoma mnogo u tom sektoru, od
industrije ulja i Frikoma do kisele vode (prošle godine Todorić je čak kupio i
trsteničku Mivelu, a koliko hiljada hektara zemlje po Vojvodini su Hrvati
kupili to verovatno u Srbiji niko ne zna). Povod je nedavna krajnje
problematična kupovina Droge kolinske od strane hrvatske Atlantis grupe, kojom
je i Štark postao hrvatski. Tako su, nakon šarenka, i bananica i smoki postali
hrvatski brendovi.
Pročulo se, međutim, da Todorić dogovara preuzimanje Karneksa a u istom
kontekstu se pominje i priprema Salforda da svojih 60 i kusur posto tržišta
mlečne industrije takođe prepusti braći Krvatima. U igri je kažu i Crvenka sa
Jafom itd. Ima sad finih ekonomskih analitičara poput izvesnog Aleksandra
Stevanovića (bio potpredsednik moćnih Liberala Srbije), koji objašnjavaju da je
nebitno čiji je kapital. No, kako objasniti da je Hrvatima i ostalima dosta
bitno da srpski kapital kod njih ne dođe kao i to da je prezaduženim hrvatskim
firmama pare za ovakve poslove koji daleko nadilaze njihovu solventnost i
sposobnost dala pomenuta EBRD. Dakle, za nas prosto to zvuči ovako: Nemci daju
lovu Krvatima da kolonizuju strateški važnu industriju ishrane u Srbiji. Time
se Srbija ne samo lišava jednog od najvažnijih potencijala za razvoj već
direktno predaje resurs koji joj je devedsetih omogućio da preživi i npr stvori
Republiku Srpsku.
http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5187-mia-urkovi-jugosrbija-je-ime-prve-hrvatske-kolonije-.html
[Non-text portions of this message have been removed]
