http://www.vidovdan.org/2010-05-04-21-07-04/1964-2010-08-31-19-33-57
Како је „скакала“ цена „ћуприје“ преко Саве? Пише: Иван Нинић уторак, 31 август 2010 20:26 Изградња фамозног моста преко Саве се реализује под изузетно чудним околностима, обзиром да се не зна укупна цена радова, не зна се рок за завршетак радова, нити су унапред дефинисане приступне петље, где мост почиње и где се завршава. Међутим, упркос томе, владајућа већина у Скупштини града Београда је, 7. јуна 2010.године, донела одлуку о одобрењу кредита, којом се град Београд задужује, код Европске банке за обнову и развој (EBRD), за додатних 60 милиона евра, а које ће Београђани отплаћивати у периоду од 2012. до 2019. године! За исту намену, још у јулу месецу 2006. године, узет је први кредит код EBRD, „тежак“ чак 69,6 милиона евра! Из оба ова кредита обезбеђена су средства у износу од 129,6 милиона евра, али, како ствари стоје, крајња цифра може да достигне и до 300 милиона евра! Наиме, осим 129,6 милиона евра из кредита EBRD-а, прелиминарне рачунице говоре да ће из буџета града Београда бити издвојено још 50,1 милион евра и то за плаћање пореза, такси и других административних и консултантских трошкова. Међутим, сви који мисле да је крајња цифра изградње моста 182,7 милиона евра, грдно се варају, јер у ову суму уопште нису урачунати трошкови изградње приступних саобраћајница, а које реално могу коштати колико и сам мост! За изградњу приступних саобраћајница, град Београд се, у 2009. години, задужио кредитом од 70 милиона евра, код Европске инвестиционе банке. То практично значи да је цена моста са приступним саобраћајницама достигла астрономску цифру од 252,7 милиона евра, али како пројекти за приступне саобраћајнице још увек нису завршени у целости, то значи да ова цифра није коначна!? ЗА КОЛИКО ЈЕ УВЕЋАНА ЦЕНА МОСТА? Првобитна цена моста, према идејном пројекту, са којим су градске власти изашле у јавност 2005. године, била је пројектована на 90 милиона евра. Међутим, у марту 2008. године, градске власти су потписале уговор о изградњи моста са аустријским конзорцијумом „Porr Technobau und Umwelt Aktiengesellschaft“, којим је предвиђено да пројектовање и изградња моста кошта 118,6 милиона евра. Овај скок цене од 28,6 милиона евра, правдан је поскупљењем цене челика на светском тржишту. „Велика потражња за челиком последњих година у Азији довела је до поскупљења ове сировине на светском тржишту, заправо, због Олимпијских игара у Кини. Тамо се много гради па је челик поскупео“, објаснио је тадашњи в.д. градоначелника Зоран Алимпић („Курир“, од 8. 4. 2008.). Међутим, када је након извесног времена цена челика на светском тржишту појефтинила, цена моста не само да није снижена, већ је и додатно увећана. Дакле, у односу на пројектовану цену од 90 милиона евра, данас је цена моста скочила за 39,6 милиона евра, док је цена из уговора повећана за 11 милиона евра! Планирано је да цена моста са свим порезима, таксама и другим административним и консултантским трошковима износи 161 милион евра, а данас је та цифра већа за чак 21,7 милиона евра! Сам начин на који је вртоглаво „скакала“ цена моста, указује на то да је сасвим извесно да ће Београђани на крају, са изградњом приступних саобраћајница, платити укупан цех од 300 милиона евра!!! БЕОГРАД НА ПУТУ У „ДУЖНИЧКО РОПСТВО“! Док „демократска“ градска власт, из године у годину, повећава цену изградње моста преко Саве, свакако да највише користи од тога имају страни повериоци, односно међународне финансијске институције код којих се Београд задужио. Примера ради, само камата на овај последњи зајам од 60 милиона евра код EBRD-а износи 2,8 одсто, плус еурибор (3,5 одсто износио у марту 2010). Како то изгледа, најбоље се може видети на примеру првог кредита за мост, из јула 2006. године, за који је до сада исплаћено 2,7 милиона евра само по основу камате, не рачунајући главницу дуга. А оно што јавност у Србији не зна и о чему медији не пишу, јесте чињеница да је EBRD казнила Београд због кашњења у повлачењу средстава из прве кредитне линије. Тако је на име казнених пенала, односно провизије, до јануара 2010. године, из градског буџета плаћено чак 925.675,53 евра! Иначе, укупна задуженост града Београда, за период од 2001. до 2010. године, код међународних финансијских институција, износи ни мање ни више него 349,6 милиона евра. Ради се о пет кредита које је градска власт узела за „инфраструктурне градске пројекте“, а које ће Београђани враћати све до 2035. године. А уместо штедње, актуелни градоначелник најављује поражавајућу политику задуживања и у наредном периоду своје владавине: „Београд је далеко од тога да буде задужен и док сам ја градоначелник и даље ћемо узимати кредите“, обећава Драган Ђилас. Фонд Слободан Јовановић
