www.koreni.net Pretučeni navijači "Partizana" u Briselu Navijači PartizanaRandevu sa Evropom Jedan očevidac događaja rekao je da se desetak navijača Partizana šetalo Briselom pre početka utakmice, kada ih je napala veća grupa ljudi i počela da ih tuče. Čovek koji je prisustvovao događaju rekao je da je tuču posmatralo nekoliko policajaca koji se nisu mešali, a prebijanje jednog od navijača opisao je kao pravi linč. Da u Evropskim metropolama postoje nesigurni ili "nezgodni kvartovi“ u koje i policija nerado ulazi, naši momci koji su otišli na utakmicu u Brisel, saznali su na najgori mogući način. Poneseni euforičnim, nekritičnim oduševljenjem naše Vlade, Evropom i mantrom samog predsednika da "Evropa nema alternative“, uz svakodnevne pozitivne parole na Javnom servisu o bogatoj, sigurnoj, demokratskoj Evropi, putovanjima bez viza, naši mladići, navijači Partizana, su, ne sluteći nikakvo zlo, sa železničke stanice u Briselu krenuli u obilazak grada. Na desetak minuta laganog hoda od stanice, ušli su, a da ni sami nisu znali, u "nezgodan deo grada“ gde su dobili žestoke batine. Desilo se to 24. avgusta ove godine u prestonici ujedinjene Evrope, Briselu. U tuči srpskih navijača i stanovnika "nezgodnog dela grada“ veliki broj je povređen, trojica teže, a dvojica su zadržana na lečenju posle hirurških intervencija. Jedan Partizanov navijač koji živi u Švajcarskoj, ostao je bez oka i predstoji mu još jedna operacija u Švajcarskoj, a drugi je zadobio teške povrede glave i hitno je prebačen u operacionu salu, gde je operacija trajala više od osam sati. Život mu je bio ugrožen. O tom događaju je belgijski list “Le Soir” izvestio da su "tri navijača Partizana odvedena u bolnicu u utorak uveče pre susreta Anderleht - Partizan posle meteža koji se dogodio u Aveniji Staljingrad u Briselu. Prema svedočenjima građana sa lica mesta, grupa navijača Partizana je došla oko 17.45 sa stanice Midi u četvrt oko ulice Staljingrad. Ona je vređala nekoliko osoba i bacala razne predmete ukradene u radnjama. Tada je planuo metež u kome je razbijeno nekoliko prozora na kućama. Državni tuzilac je došao na mesto događaja, ali nije bilo nikakvih poziva na sud”. Možda pijani, možda krali... Iz ovog šturog novinskog teksta u belgijskom listu tek se naslućuje da su srpski navijači (možda) bili pijani i da su (možda) krali po radnjama. Ali zbog čega onda belgijski državni tužilac nije nikoga pozvao na sud, odnosno pohapsio izgrednike i kradljivce? "Nepristrasni“ evropski novinari su naravno sačinili tekst na štetu srpskih navijača, u kome se vlastiti građani koji su učestvovali u tuči nazivaju "građanima koji nisu imali veze sa fudbalom“, a za srpske navijače se ostavlja sumnja da su "krali po radnjama i da su bili pijani“. Na srpske mladiće je nasrnulo oko stotinjak "građana koji nisu imali veze sa fudbalom“ i pretukli ih tako da je to ličilo na pravi linč. Policija je samo mirno posmatrala i tek se posle umešala, sprečavajući masakr srpskih navijača. Jedan očevidac događaja rekao je da se desetak navijača Partizana šetalo Briselom pre početka utakmice, kada ih je napala veća grupa ljudi i počela da ih tuče. Čovek koji je prisustvovao događaju rekao je da je tuču posmatralo nekoliko policajaca koji se nisu mešali, a prebijanje jednog od navijača opisao je kao pravi linč. Belgijska policija retko zalazi u taj deo grada jer tamo žive Arapi, muslimani, pa i Albanci i ima mnogo izgreda koji plaše čak i belgijsku (evropsku!) policiju. A kvart se nalazi u blizini Železničke stanice i centra grada! Guligani i građani Dakle, kad u Evropi neki huligani napadnu Srbe, onda ih njihova, a to prenese i naša štampa, nazove "građanima“, a kad se sličan incident dogodi u Beogradu, onda su to huligani najgore vrste koje policija odmah trpa u zatvor, pri tom se uzbude sve nevladine organizacije u Srbiji, angažuje se čak i predsednik Republike koji obećava najtežu kaznu! Gde su sad naši ministri policije i sporta , pa predsednik države koji voli sport, da se jave ili da odputuju u Brisel da posete naše povređene mladiće? Doduše, posetio ih je naš konzul u Belgiji koji je tom prilikom rekao da je grupa od tridesetak naših navijača krenula sa stanice kroz nezgodan deo grada i tu je došla u sukob sa lokalnim stanovništvom, koje se okupilo u velikom broju i došlo je do tuče u kojoj je korišćeno razno oružje, ali, kako je razumeo, nije bilo noževa i vatrenog oružja. Dalje je rekao da će kontaktirati policiju nadležnu za slučaj, a potom će odlučiti o daljim koracima. Nismo saznali koje je to korake naš konzul preduzeo, takođe nismo saznali ni pravu istinu o celom događaju, ali smo saznali da je Partizan pobedio Anderleht i ušao u Ligu šampiona, što je celoj Srbiji donelo ogromnu radost. Vesti o incidentu u našim sredstvima informisanja su bile umivene i napisane tako da se može shvatiti da je desetorica srpskih navijača ustvari provocirala i dobila ono što je tražila! Gde su sad hitra reagovanja naših zvaničnika, gde je izjava gospodina Tadića da će sve učiniti, diplomatskim putem naravno, da se izgrednici koji su pretukli naše momke nađu iza rešetaka i da insitira kod njihovog ministra policije i predsednika države na najstrožijoj kazni!? Takvog reagovanja neće biti, jer našoj vlasti nije stalo do sopstvenog naroda. Njima je stalo do sopstvene promocije pred Evropom kako bi što duže ostali na vlasti i do kraja ispunili sve zahteve Evropske unije i MMF-a na štetu vlastitog naroda. Širenje Evropske unije pokazalo je i svoje ružno lice, jer se ukidanjem granica povećava protok ljudi, tako da su mnogobrojni Romi iz Rumunije i Bugarske, u potrazi za boljim životom, krenuli put obećanih zemalja Evrope kao što su Francuska i Italija. S obziom da su “građani Evrope” imaju pravo da žive na celoj teritoriji EU gde požele. To je uostalom njihovo zagarantovano demokratsko pravo, koje propagira i EU. Ali, nije baš tako! U Francuskoj i Italiji ih ne žele. Nisu dobrodošli, jer su “neradnici i skloni krađama i prostituciji”, pa je zato predsednik Francuske, Sarkozi, u maniru bivšeg ministra policije, nasilno porušio njihova karton - naselja u francuskim gradovima i uz malu finansijsku pomoć, vratio ih odakle su došli – u Rumuniju i Bugarsku. I šta? Ništa. Francuzi se malo bune, javljaju se njihovi intelektualci, čak se i Katolička crkva oglasila, ali 48% Francuza podržava deportaciju Roma. Kod nas bi se takva pojava (koja je apsolutno nezamisliva u Srbiji!) odmah proglasila fašizmom i kršenjem ljudskih prava i podigla bi se velika buka na svim elektronskim i drugim medijima, reagovala bi čak i demokratska Evropa, ravno iz Brisela! Ali, kad je u pitanju odluka Francuske i njenog predsednika o deportaciji Roma, inače velikog prijatelja SAD-a i NATO-a, ovakva reakcija je u potpunosti izostala. A ćutanje je odobravanje! Nemaština nije razlog Putovanja ka Evropskoj uniji preduzimaju i naši Romi, posebno oni sa jugoistoka naše zemlje, iz Surdulice, Grdelice, Vranja. Oni čekaju da dođe zima, pa zovom predaka čergara, krenu put Evrope. Bez vize. Naši Romi vole da otputuju u Nemačku ili Austriju, gde na najgori mogući način ogovaraju zemlju Srbiju iz koje su navodno pobegli zbog etničke netolerancije! Tamo prezime, dobiju tromesečni azil, uz smeštaj, hranu i socijalnu pomoć od nekoliko stotina evra mesečno, posle čega se vraćaju natrag u Srbiju. S jeseni ponovo kreću na put! S obzirom da su granice otvorene, ljudi postaju nomadi u potrazi za boljim uslovima života, ali i zabave. Fudbal je uvek bio jedna od najvažnijih nevažnih stvari u kojoj se obrće veliki novac, a koji donose upravo gledaoci utakmica, navijači. To je sport sa najmasovnijom publikom u kojoj se pojedinac oseća moćnim i zaštićenim. Atavistički zov krda, kako bi rekli psiholozi. U takvim gomilama uvek postoji opasnost od varnice koja može da dovede do incidenta i tuče. Samo čvrstim i doslednim zakonskim merama mogu se navijačke strasti dovesti na pristojan nivo. I pored siromaštva i teškog života u Srbiji, u Beogradu, kao ni u drugim srpskim gradovima, ne postoje nezgodni delovi grada (kako se diplomatski izrazio naš konzul),u koje ne sme ni policija da uđe. A takvi kvartovi postoje u svakoj evropskoj prestonici, ali i drugim većim evropskim gradovima. Setimo se predgrađa Pariza i nemira koji tamo povremeno buknu, uz namerno izazvane požare i policijske teške intervencije! Ti delovi grada su naseljeni doseljenicima koje je multinacionalni kapital svojevremeno dovlačio kao jeftinu radnu snagu, uglavnom sa područja bivših kolonija. Ovi ljudi sa društvene margine, obeznađeni svetskom ekonomskom krizom, da bi preživeli, upuštaju se u razne kriminalne poslove. Nisu pogodni za utapanje u zajednicu zemlje koja ih je primila, imaju svoje kvartove u kojima se grčevito drže svoje vere, kulture i jezika i imaju veći natalitet od domicilnog stanovništva. Siromaštvo i nezadovoljstvo tog neasimilovanog dela evropskog stanovništva, ukazuje na opravdanu bojazan nepristrasnih posmatrača da će Evropa u dogledno vreme imati velikih problema sa njihovom sve većom i sve siromašnijom populacijom, koja će, u nemogućnosti da pristojno živi od svog rada, posegnuti ka izazivanju etničkih i drugih sukoba sa domicilnim stanovništvom. Mirjana Anđelković Lukić http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2200 [Non-text portions of this message have been removed]
