POGLED IZ RUSIJE: ULOGA NOVCA I SILE U ČIŠĆENJU KOSOVA OD SRBA sreda, 01 septembar 2010 18:12 Glas Rusije, Moskva
Posle posete Vestervelea Beogradu pojavila se informacija o novom cenjkanju između EU i Srbije. Tobože Nemci su predložili eksteritrijalnost srpskih manastira, poseban status za Srbe na jugu Kosova i status quo za Srbe na severu. Sve to u zamenu za priznanje nezavisnosti Pojam „narod Kosova", po svemu sudeći, uveo je u opticaj bivši predsednik SAD Džorž Buš mlađi, autor besmrtnog aforizma - „Vels? A u kojoj je to zemlji?“ Tako je „narod Kosova" jedan od najslobodnijih na svetu. Slobodan je od posla toliko da čak i zvaničnici pokrajine, kojima je svojestveno da prave od komarca magarca, govore o katastrofalnom nivou nezaposlenosti od 45 odsto. Ispod granice siromaštva na Kosovu živi otprilike polovina stanovništva. Ipak, vlada u Prištini izdvaja novac za razvoj opština u kojima žive Srbi. Prvo se govorilo o pet miliona evra, a sada već o 13. Ako je na početku motivacija za izdvajanje tog novca bila maglovita - navodno „integracije" Srba radi - sada se govori konkretnije o investicama u infrastrukturu i potrebe građana. Ispada vrlo velikodušno, mada je najverovatnije incijativa realizovana pod pritiskom i uz pomoć raznih međunarodnih struktura. Jer na pomolu je Generalna skuština UN, gde će se razmatrati kosovsko pitanje. Kosovski Srbi, između ostalog, već su više puta izjavljivali da prištinski novac neće uzeti. Pitanje je zašto oni dosledno odbijaju „milostinju" vlade Kosova? Radi se o tome da se, ako se pažljivije pogleda na ovaj gest dobre volje, postavlja niz pitanja. ZAŠTO ODBITI NOVAC Prvo, u mnogim opštinama za koje su izdvojena sredstva, postoje paralelni organi vlasti - srpski i oni koji su seli u kancelarije posle poslednjih kosovskih lokalnih izbora, koje Beograd nije priznao. Ovi organi, razume se, kontriraju jedni drugima. Kome će Priština poveriti da rasporedi ovaj novac? Odgovor je izgleda jasan. Drugo, pod „potrebama građana" lokalni lideri koji rukovode Prištinom sasvim lako mogu da shvate otvaranje novih predstavništava kosovskih vlasti. Prošli put je otvaranje kancelarije „vlade Kosova" u severnom delu Kosovske Mitrovice dovelo do ljudskih žrtava. Na kraju, nije jasno kako se može pomoću novca potčiniti deo pokrajine koji se u principu ne potčinjava. Osim pojačanim finansiranjem bezbednosnih struktura, tim pre što i ministar policije Kosova Barjam Redžepi, kako sledi iz njegove nedavne izjave, nije protiv rešavanja problema celovitosti samoproglašene države sa oružjem u rukama. Nije džabe on jedan od bivših lidera terorista OVK, što znači da on iz iskustva zna kako da se efikasno potroši novac na nasilje. Sada je situacija u pokrajini prilično mirna, ali Albanci će ponovo napasti Srbe kada dobiju signal sa Zapada, upozorava u intervjuu za „Glas Rusije“ jedan od lidera kosovskih Srba zamenik predsednika Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije Marko Jakšić. Što se tiče finansijske pomoći, Priština nema novac za Srbe koji žive u pokrajini. To što će biti izdvojeno srpskim opštinama je novac sa Zapada, kaže naš sagovornik. Albanci će najpre da pokušaju da novcem kupe Srbe. Na žalost, za ove dve godine, otkako je došla, da tako kažem, proevropska vlast u Srbiji, Kosovo je na taj način faktički pridobilo Srbe južno Ibra. Srbi su izašli na lokalne albanske izvore, čime su na neki način priznali takozvano nezavisno Kosovo. I iz tog razloga Hašim Tači misli da misli da faktički taj deo veže za Prištinu. Radi se na isti način i po istom receptu: ulaganjem novca u Sever Kosova ili, bolje reći, kupovinom glasova jer te pare se pre svega daju Srbima koji bi trebalo da izađu na izbore. Nažalost, u unutrašnjosti Kosova to im je uspevalo. Pretpostavljam da se to neće desiti na Severu Kosova. Tamo gde im je uspevalo to se nije događalo zato što Srbi nisu nacionalno osvešćen i državotvorni narod, nego zbog politike Beograda. Beograd je računao da može da ima i Kosovo i Evropsku Uniju. Ali to se pokazalo kao nemoguć projekat upravo iz razloga što je Beograd dozvolio da EULEKS dođe i što je podizao Srbe južno od Ibra da izađu na te izbore, što se bukvalno sada vraća i vratilo kao bumerang“, kaže Jakšić. NEZAVISNOST SEVERA Razgovori o dotacama vode se u kontekstu glasina da se sever pokrajine, naseljen pretežno Srbima, priprema da proglasi nezavisnost od Prištine. „Naša ideja je“, kaže Marko Jakšić, „da je Kosovo i Metohija deo države Srbije i na nama, pre svega na Srbima koji živimo na tom prostoru je da ne dozvolimo da nam Zapadne zemlje, odnsono zemlje Evropske Unije i SAD, otmu taj deo naše teritorije. Tako da nikakva podela, odvajanje Severa Kosova od ostalog dela Kosova ne dolazi u obzir imajući u vidu da je i po ustavu Srbije Kosovo naša teritorija. Od Londonskog mira 1913. godine ova teritorija se nalazi u sastavu Srbije, i niko nema pravo da nam posle skoro sto godina otima ovaj prostor, koliko god da je jak i koliko god da je naružan“, kaže Jakšić. On misli da se to pre svega odnosi na zemlje Zapada. Ideja o odvajanju Severa Kosova je loša, tvrdi Jakšić, pre svega za državne i nacionalne ciljeve Srbije. „Zašto bismo mi delili nešto što je naše, to je ideja koja je promovisana ne znam ni sam odakle i iz kojih izvora. Zvanična Priština možda i nije toliko uplašena zbgo tioga jer sam čuo da je ova ideja za takozvano odvajanje Severa Kosova za njih pre dobra. Severni deo Kosova čini samo 4-5 odsto teritorije Kosova, to je najgori deo Kosova i Metohije i jednostavno bi Albanci drage volje mogli da se odreknu svega toga imajući u vidu da bi najlepši i najbolji deo Kosova faktički ostao njima. Zato mislim da jedna takva podela pre svega ide Albancima na ruku, jer zaboga, daju samo mrvice, a uzimaju ono što je najbolje.“ Naš sagovornik smatra da formula Beograda, koja se može opisati kao „i Kosovo i EU" pokazuje svoju nedelotvornost. „To je u izvesnoj meri i logično jer ne sme se postati član organizacije u kojoj svaki drugi predstavnik poziva Beograd sa se pomiri sa novim političkim realijama u regionu, odnosno sa nezavisnošću Kosova. ŠTA MOŽE BEOGRAD Po pravilu, čvrsti stavovi ne izazivaju glasine. Da je da, a ne je ne. Spekulacije na temu da je Beograd spreman da prizna nezavisnost južne pokrajine pojavljuju se sa redovnošću kojom bi joj pozavidela i zvezda džet-seta Paris Hilton. Posle posete nemačkog ministra inostranih poslova Gvida Vestervelea Beogradu pojavila se informacija o novom cenjkanju između EU i Srbije. Tobože Nemci su predložili eksteritrijalnost srpskih manastira u pokrajini, poseban status za Srbe koji žive na jugu Kosova i izvesan status quo za Srbe na severu - sve to u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova. Ne radi se o tome što je Boris Tadić posle izvesnog vremena ponovo izjavio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, već o konkretnom: recimo, u srpskim selima Albanci ruše ili kamenuju nove kuće za Srbe koji rizikuju da se vrate u pokrajinu. Prištini je jednostavnije da otvori još jednu novu kancelriju, čija će glavna funkcija biti izdavanje dokumenata koje neće primiti bar polovina država na našoj planeti. Beogradu je jednostavnije da izjavi da ne priznaje Kosovo istakavši reč „nikada". To je jednostavnije nego da učine nešto realno sa srpskim selima na Kosovu, u koja se stanovnici jednostavno plaše da se vrate. Ili kosovska vlada ima autoritet samo za to da, s vremena na vreme, odleti u Njujork da dokaže samostalnost zemlje? Ali nema resursa da smiri svoje sugađane koji su im, za razliku od Njujorka, na pola koraka. Za šta u tom slučaju Beograd ima dovoljno autoriteta? Glas Rusije, Moskva http://standard.rs/vesti/36-politika/5295-pogled-iz-rusije-uloga-novca-i-sile-u-ienju-kosova-od-srba-.html [Non-text portions of this message have been removed]
