IDEJA O RUSKOM ULASKU U NATO NA STOLU DMITRIJA MEDVEDEVA ponedeljak, 06 septembar 2010 06:46 Aleksandar GRIŠIN
Moskovski institut, kome je predsednik Rusije na čelu Pokrovitelskog saveta, zacrtao je kurs u pravcu radikalnog zbližavanja Rusije sa NATO Rusiju su opet pozvali u NATO. Doduše, ovog puta to nisu učinili zapadni političari niti lideri trećih zemalja. Ovog puta učinili smo to mi sami. Preciznije rečeno, predsednik moskovskog Instituta za savremeni razvoj (INSOR) Igor Jurgens i profesor MGIMO Aleksandar Nikitin. Dvojica naučnika to su učinili u zajedničkom referatu „Perspektive razvoja odnosa između Rusije i NATO“, koji je, kako je potvrdio izvor u administraciji predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, već na stolu u Kremlju. Zanimljivo je, da je predsednik Pokroviteljskog saveta tog Instituta niko drugi do predsednik Medvedev, što referatu daje posebnu težinu. Autori razmatraju tri varijante integracije Rusije, i to čak ne sa NATO, već u NATO. Prema prvoj varijanti, Rusija se jednostavno uključuje u strukture (institucionalna integracija). Prema drugoj, Rusija sa NATO sklapa bilateralni strateški „savez o bezbednosti“, dok treća varijanta pretpostavlja stvaranje koordinacionog saveta između Rusije i Alijanse. JURGENSOVO MIŠLJENJE „Komsomolska pravda“ je odmah stupila u kontakt sa jednim od autora referata predsednikom INSOR Igorom Jurgensom. Koliko realnim vi smatrate scenarije, opisane u vašem referatu? - To zavisi od toga kako planirati i šta od života očekivati. Ali u principu ocenjujem to sasvim realističnim. Koliko NATO ima potrebe za Rusijom da bi nas tamo pozivali? - Mi govorimo o apsolutno različitim scenarijima. Da bi Rusija sutra postala članica Alijanse, to apsolutno nije realno. Ali kretati se ka transformisanju samog bloka u prvom redu i modernizovati dnevni red u Rusiji – to je sasvim drugo pitanje. To jest, NATO takođe treba da se podvrgne nekakvoj transformaciji? - Taj blok je stvaran kao odgovor na sovjetsku opasnost. Te opasnosti sada nema. Kao što nema ni konkretne kineske ili arapske opasnosti. Ali postoji masa nesistemskih opasnosti (sistemska je, na primer, bila Varšavski ugovor), koje blok ne može da samostalno reši. To su terorizam, kibernetička opasnost, klimatska, desni islam. To su naše zajedničke opasnosti. Zemlje NATO zauzele su prilično oštar stav prema odluci Rusije u vezi sa Abhazijom i Južnom Osetijom. Nas tamo mogu očekivati neprijatna iznenađenja u slučaju integrisanja sa NATO? - A mi smatramo to isto u odnosu na Kosovo i neke druge nerazrešene konflikte. To ništa ne znači. Šta znači neki mali teritorijalni problem u poređenju sa globalnom opasnošću po civilizaciju? Sve će to biti regulisano u okviru pregovora. Prema tezama vašeg referata, prvi poziv za produbljivanje saradnje treba da stigne od NATO. Verujete li da će taj poziv biti upućen? - To je već taktika: ko će koga i kuda pozvati. Idealna varijanta bila bi svojevrsna inicijativa koja dolazi od Bloka, ali ne insistiramo na tome. Mi smo bliski jedni drugima u svetu ljudi, iz iste smo hrišćanske civilizacije. Ruska vladajuća klasa počela je da uči da govori ruski tek posle 1812. godine, a pre toga govorila je na evropskim jezicima. Zato – da, mi treba da se zbližavamo, treba da se transformišemo. I što je najvažnije, da se pravci transformisanja i kod nas i u Evroatlantici podudaraju. Koliko će vremena trebati za realizaciju vaših ideja – 10,15, 25 godina? - Možda i više. Dajte da pitamo narod i sledeću generaciju ruske mladeži. Prema podacima kojima raspolažem, 60 odsto Rusa već govori o tome da treba da uspostavljamo tešnje onose sa NATO. Prilikom razjašnjavanja stavova i ovde i tamo - a želim reći da sam se susretao sa oficirima NATO, koji su to postali već prilično kasnije posle raspada SSSR - oni ne gaje fobiju prema nama, pa su to, prema tome, veoma ostvarivi ciljevi. I poslednje pitanje: zašto akcentujete zbližavanje sa NATO, a ne sa Evropskom Unijom? - Mi ne govorimo o ekonomiji, već o izgradnji globalnog sistema bezbednosti. ROGOZINOVO MIŠLJENJE „Komosomolka“ je želela da sazna mišljenje o planu INSOR i glavnog ruskog stručnjaka za Severnoatlantsku alijansu - predstavnika Rusije pri NATO Dmitrija Rogozina. - Koliko smo mi potrebni u NATO, koliko je nama potreban NATO i koja je cena tog pitanja – vredi li razgovora? - Na sva tri pitanja sasvim slobodno mogu dati negativan odgovor. Nas tamo niko ne čeka. Čak ako bi smo mi to iznenada i hteli i ako bi se dogodio nemogući zaokret u javnom mnenju u Rusiji, ja u to, iskreno rečeno, ne verujem. Nas tamo jednostavno ne bi primili. Poslednji talas širenja popunio je Alijansu zemljama koje su naši nestašni „prijatelji“, koje obavezno koriste svoje pravo veta prilikom razmatranja tog pitanja. Za njih je sam način njihovog postojanja izgrađen na tome da, koristeći virtualnu opasnost od „ruskog medveda“, pridodaju sebi dodatne preferencijale. To vam je isto što i očekivati da pčele glasaju protiv meda. Iako unutar Alijanse ima zemalja koje sa nama odavno imaju dobre odnose, te zemlje su u Zapadnoj Evropi. Za mog života, a nadam se da neće biti kratak, to se sigurno neće dogoditi. Što se tiče toga da li je potrebno Rusiji da se integriše u NATO, poznati su mi pogledi gospodina Jurgensa i smatram da je njegov rad koristan sa aspekta oživljavanja našeg političkog života, borbe protiv okamenjene ruske političke svesti, ali mislim da je to u sferi egzotike. U stvari, dok Rusija raspolaže sredstvima za obezbeđenje svog suvereniteta, dok imamo sredstva koja nam omogućuju da odbijemo svaku agresiju, dok smo samodovoljni, odgovor na pitanje da li treba da dajemo deo svog suvereniteta takođe će biti negativan. Uporedo s tim, želim istaći da treba razgovarati o tome makar zato da bismo izgrađivali realno partnerstvo na onim pitanjima koja bi trebalo da rešavamo zajednički. Mi možemo raditi zajedno i pri tom biti ravnopravni partneri. <http://www.kp.ru/> Komsomolskaja pravda, Rusija Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/41-svet/5327-ideja-o-ruskom-ulasku-u-nato-na-stolu-dmitrija-medvedeva-.html [Non-text portions of this message have been removed]
