BEOGRAD - Zasićenost međunarodne zajednice Balkanom i namera da se što pre reši status Kosova, na šta je ovih dana upozorio predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović, ogledaju se i u prekjuče objavljenom izveštaju Međunarodne krizne grupe.
U Prištini, gde je ovaj izveštaj predstavljen pre nego što će u ponedeljak biti ozvaničen, preporučeno je zapadnim silama i predstavnicima UN da ove godine moraju da donesu odluku o konačnom statusu Pokrajine. Ukoliko se to ne desi, upozoreno je, mogli bi se suočiti s opasnošću od nove krize na Balkanu. Izražena je bojazan da bi, ukoliko se nastavi nasilje, Srbi mogli da pozovu u pomoć oružane snage Srbije. Zbog toga je Vladi Kosova preporučeno da poštuju i zaštite kosovske Srbe i druge manjine.
Kriza sve veća
|
Međunarodna konferencija Želja za skidanjem Kosova s dnevnog reda nameće pribegavanje brzim rešenjima, na štetu srpske i drugih manjinskih zajednica. Kako se bliži sredina godine, kada bi trebalo da počne rasprava o oceni primene standarda, što će biti uvod u razgovore o konačnom statusu, Beograd zbog nesloge i nejasne strategije o Kosmetu, ali i saradnje s Haškim tribunalom, gubi inicijativu, pa postoji opasnost da se nađe pred svršenim činom na jednoj na brzinu sazvanoj međunarodnoj konferenciji. Na potrebu zakazivanja takve konferencije upućuje i Međunarodna krizna grupa koja predlaže da se pre toga sve strane slože da Kosovu neće biti dozvoljeno ujedinjenje s Albanijom, neće biti podele, ali i da se posle postizanja sporazuma nastavi međunarodno prisustvo. |
||||
Vlasti u Prištini spremne su, zarad nezavisnosti da se rečima založe za ispunjenje svih zahteva i postavljenih standarda. Čović, međutim, ukazuje na realnu opasnost da se u primeni standarda meri namera, a ne rezultati, koji su poražavajući. Ali da se ipak, sva krivica što nema rezultata svali na Beograd.
Šef Unmika Soren Jesen Petersen je prilikom poslednje posete Beogradu, prošlog ponedeljka, izrazio zadovoljstvo naporima koje Vlada Kosova ulaže u ispunjenju standarda, naglasivši da posle 17. marta nije bilo nasilja, da je smanjen broj krivičnih dela i pozvao Beograd da ubedi predstavnike kosovskih Srba da se uključe u institucije sistema.
Petersen, međutim, nije ni reč rekao o tome da su Srbima ugrožena osnovna ljudska prava - sloboda kretanja, pravo na rad i bezbedan život. Krše se i njihova imovinska i druga prava. Ovih dana na pomolu je humanitarna katastrofa zbog isključenja struje, voda za piće je neispravna, Srbi ostaju bez hrane i lekova, i sve to pred očima međunarodne zajednice, i uz blagoslov šefa Unmika.
Podaci Koordinacionog centra govore da je proces kosovske krize daleko od rešavanja. Posledice nasilja od 17. marta ni blizu nisu sanirane. Više od 2.100 proteranih nije se vratilo, još 500 porodica je u kolektivnim centrima, kuće nisu obnovljene, uz par izuzetaka, kao ni crkve i manastiri. Proces povratka oko 250.000 raseljenih 1999. je skoro zaboravljen, a od planiranih 1.500 porodica na Kosovo i Metohiju vratilo se 120.
Nema povratka Srba
Dok su u Srbiji ekshumirana sva tela kosovskih Albanaca stradalih za vreme rata, na Kosovu i Metohiji je izvršena ekshumacija svega 287 tela, od kojih je 105 identifikovano. Nestalih je oko 1.500, od kojih je jednoj trećini svaki trag izgubljen pre rata. Ostali su nestali posle dolaska Kfora. Nijedna osoba nestala pre juna 1999. nije pronađena. Ovaj posao Unmik će uskoro prebaciti na privremene kosovske institucije, što umanjuje nadu da će sudbina nestalih i kidnapovanih biti rešena.
Unmik polako prenosi svoje nadležnosti na privremene kosovske institucije, a kako se bliži početaka razgovora o konačnom statusu Pokrajine, iz Prištine stižu zahtevi za novim nadležnostima. Pri tom se problemi Srba i drugih manjinskih zajednica gomilaju, a nastojanja vlasti u Beogradu da učestvuju u njihovom rešavanju nailaze na otpor kod Albanaca, ali i u međunarodnoj zajednici.
Lj.Staletović
Lantoš: Nezavisnost Kosova u sadašnjim granicama
VAŠINGTON - Tekst nove rezolucija o nezavisnosti Kosova i Metohiji, koju je u američkom Kongresu podneo Tom Lantoš, dopunjen je odredbama o dostizanju standarda i pravima manjina na Kosmetu, ali uz jasno zalaganje da Vašington podrži nezavisnost pokrajine, prenosi Beta. U dopunjenoj rezoluciji, objavljenoj ovih dana, Lantoš traži da SAD priznaju da postoji "opasnost odlaganja određivanja konačnog statusa Kosova za politički i ekonomski život pokrajine, njenih suseda i jugoistočne Evrope".
U januarskoj rezoluciji, što je novina u odnosu na prethodni tekst, Lantoš se zalaže da SAD javno podrže nezavisnost Kosova "u njegovim sadašnjim granicama", gde će se "poštovati ljudska prava, uključujući prava etničkih i verskih manjina kao i vladavina zakona".
On se dalje zalaže da SAD, UN i NATO ustanove posmatračko telo koje će obezbediti dostizanje standarda koje je utvrdio Savet bezbednosti UN, uključujući zaštitu prava manjina i bezbednosti za sve, čime će se olakšati tranzicija Kosova iz protektorata UN u potpuno funkcionalnu demokratsku državu.
Novina je i da se traži da SAD, zajedno sa Savetom Evrope, razvije i primeni programe suzbijanja etničke i verske netrpeljivosti na svim nivoima kosovskog društva. SAD i UN pozivaju se, takođe, da se angažuju "na obezbeđivanju lakšeg povratka kosovskih Albanaca u njihove domove u severnoj Mitrovici i Srba u domove u južnoj Mitrovici i drugim delovima Kosova".
Američki kongresmen se na kraju zalaže za aktivno učešće SAD u svim programima koji će da podrže vladu nezavisnog Kosova i ohrabre razvoj demokratije, vladavine zakona i slobodnog tržišta na Kosovu i širom Balkana. Prema ocenama analitičara u Vašingtonu, podnošenje dopunjene rezolucije treba da u Predstavničkom domu obezbedi što širu podršku za izglasavanje rezolucije u kojoj bi SAD podržale nezavisnost Kosova.
Da li će i kada nova rezolucija biti razmatrana u nadležnim komitetima nije saopšteno. Kongresmen Lantoš je za novu rezoluciju za sada, kao i ranije, obezbedio podršku Henrija Hajda, predsedavajućeg Komiteta za međunarodne odnose Predstavničkog doma. Tom Lantoš je prethodnu rezoluciju podneo u oktobru 2004, i bezuspešno nastojao da je progura u Komitetu za međunarodne odnose Predstavničkog doma.
Tada nije uspeo da dobije podršku komiteta, pa je rezolucija skinuta sa dnevnog reda. Predlogu rezolucije tada su se snažno usprotivili članovi komiteta, posebno Den Barton, član srpskog kokusa u Kongresu, kao i predstavnik Stejt dipartmenta Keti Stivens, zamenik pomoćnika državnog sekretara.
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
