SVE VEĆA PREMOĆ SAD U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA
Jastrebovi u UN i Svetskoj banci Dva Bušova „jastreba” Đon Bolton i Pol Volfovic imaju neskriveni cilj: da ojačaju ulogu SAD u svetskim organizacijama i da njihovu delatnost podrede američkoj kontroli i američkim strateškim interesima Čovek koji je govorio da Savet bezbednosti UN treba da ima samo jednog člana, SAD, i da Ujedinjene nacije „ne postoje” imenovan je za američkog ambasadora pri svetskoj organizaciji uoči najdalekosežnije reforme u njenoj istoriji. Čovek koji je planirao invaziju na Irak i koji nema nikakvo bankarsko iskustvo predložen je za predsednika Svetske banke, glavne agencije UN za ekonomsku pomoć zemljama u razvoju. Prvi čovek je Džon Bolton (56), podsekretar u Stejt departmentu, dosad odgovoran za kontrolu naoružanja. Drugi čovek je Pol Volfovic (62), zamenik sekretara za odbranu. Obojica su istaknuti „jastrebovi” i obojica uživaju naklonost predsednika Buša. Izbor prvog izazvao je preneraženost na Ist riveru, izbor drugog deprimirao je američke saveznike u Evropi i zemlje „trećeg sveta”, glavne dužnike Svetske banke. Vesti o postavljanju ovih funkcionera na istaknute položaje u dve međunarodne organizacije u kojima se odlučuje o najvažnijim svetskim poslovima – pitanjima rata i mira i pitanjima razvoja – objavljene su posle Bušovog susreta sa liderima EU i NATO. Tada se javila nada da će SAD, čija je premoć u međunarodnim odnosima sve veća, imati u sprovođenju svoje globalne strategije više sluha i razumevanja za političko raspoloženje i interese drugih. Sada, pak, pošto su oba funkcionera preporučena kao ljudi koji će moći da doprinesu efikasnosti svetskih organizacija, mnogi su se setili da bi njihov izbor mogao zapravo da bude prvi korak u realizaciji Bušovog, ne osobito jasnog, koncepta o „efikasnom multilateralizmu”. Kad je obrazlagala Boltovo imenovanje na položaj ambasadora u UN, Kondoliza Rajs je osetila potrebu da kaže da su i u prošlosti neki od američkih ključnih diplomatskih predstavnika bili ljudi „sa najjačim glasovima”. Bolt, nema sumnje, ima vrlo jak glas, ali i vrlo malo obzira i diplomatskog takta, u gotovo svim svojim javnim nastupima. Mrgodan, ali rumenih jagodica i gustih belih brkova, on bi sa svojim naočarima velike dioptrije ličio na dobroćudnog ujaka koji glumi strogost da nije njegovog „jakog glasa” i osionog ponašanja. Prednjačio je u zahtevima da se izvrši invazija na Irak, a sad traži da se napadnu Iran i Severna Koreja. Kao šef američke delegacije u pregovorima o nuklearnom programu Severne Koreje rekao je predstavnicima Pjongjanga da je njihov vođa Kim Đong Il „diktator i tiranin”. Za uzvrat, nazvan je „šljamom i krvožednim vampirom s kojim ni o čemu ne vredi razgovarati”. Optužio je, bez dokaza, Siriju i Kubu da rade na proizvodnji biohemijskog i drugog razornog oružja. Zbog toga se teško zavadio sa američkim obaveštajnim službama koje „ne žele da budu politizovane”. Tražio je ostavku Mohameda El Baradeja, predsednika Međunarodne agencije za atomsku energiju, zato što, navodno, skriva istinu o iranskom oružju. Bio je, kako sam kaže, ushićen kad je svojevremeno obavestio Anana da SAD neće priznavati jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda nad svojim građanima koji bi mogli biti optuženi za ratne zločine. Taj čovek će odsad biti upućen na gotovo svakodnevnu saradnju sa tim istim Ananom. Pošto je generalni sekretar UN već najavio da će predstojeća reforma UN obuhvatiti, pored ostalog, proširenje Saveta bezbednosti, usaglašavanje oko principa pod kojim svetska organizacija može da preduzima vojne intervencije i usaglašavanje oko definicije terorizma, može se pretpostaviti da će ambasador Bolton vrlo agresivno nametati američke stavove o tim pitanjima. A to znači da će tražiti da UN ozakone Bušovu doktrinu o preventivnim ratovima. Dok Bolton još treba da prođe kroz „saslušanje” u Kongresu, gde ima i političke protivnike i oštre kritičare, Pol Volfovic, kandidat za predsednika Svetske banke, verovatno će, uprkos gunđanjima, lakše započeti svoj novi posao. Pored ostalog i zato što je prvi čovek Svetske banke obično Amerikanac, kao što je prvi čovek MMF-a obično Evropljanin. „Vulf” („Vuk”) – kako Volfovica u Americi oslovljavaju po nadimku – „ima otvoren ulaz u tor, pa je teško zamisliti miran razvoj pod njegovim vođstvom”, kaže za ovo imenovanje jedan od ironičnih kritičara. Oni koji Volfovica preporučuju i brane – a među njima je i predsednik Buš – kažu da je Svetskoj banci baš u ovom trenutku potreban „jak i efikasan lider”, a on je, uspešno rukovodeći Pentagonom, pokazao da je upravo takav. Prave se i poređenja. Nekad je Robert Maknamara, sa nepopularnošću ministra odbrane nakon izgubljenog rata u Vijetnamu, postao predsednik Svetske banke, a potom ostao na tom položaju duže nego iko u istoriji te institucije. Jači su, međutim, glasovi kritičara. Oni tvrde da je Volfovic, sem toga što je bio „arhitekta invazije” na Irak i što je vrlo nepopularan na Bliskom istoku zbog naglašenih simpatija prema Izraelu, ideološki nenaklonjen „trećem svetu”. Istina, bio je nekad ambasador u Indoneziji i poneo je otuda izvesno interesovanje za zemlje u razvoju, ali se mnogi pitaju kako će se njegovo vatreno zalaganje za „širenje slobode i demokratije širom sveta”, što podrazumeva uskraćivanje pomoći režimima koji nisu po volji Americi, uskladiti sa svetskom borbom protiv siromaštva i gladi, koja je, iz humanih razloga, politički i ideološki fleksibilnija. Dva Bušova „jastreba” imaju neskriveni cilj: da ojačaju ulogu SAD u svetskim organizacijama i da njihovu delatnost, pod vidom efikasnosti, podrede američkoj kontroli i, razume se, američkim strateškim interesima. Dragoslav Rančić http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
