Milosrdni zloÄin
BEOGRAD - Danas se navrÅava Åest godina otkad su armije 19 Älanica
NATO zapoÄele agresiju na naÅu zemlju. Tokom 78 dana besomuÄnog
bombardovanja iz vazduha, u okviru akcije âMilosrdni anÄeo", prema
raznim procenama, poginulo izmeÄu 1.200 i 2.500 ljudi. Bombardovanje
ciljeva u Jugoslaviji poÄelo je 24. marta 1999. neÅto pre 20 sati na
osnovu nareÄenja tadaÅnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane,
a jugoslovenska vlada iste noÄi proglasila je ratno stanje. Izgovor za
kampanju bombardovanja koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni
struÄnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspeÅnih pregovora o
reÅenju krize na Kosovu, koji su odrÅani u Rambujeu i Parizu, u
februaru i martu 1999. godine. Prema podacima Beogradskog foruma za
jednakost, u svetu tokom kampanje je ubijeno sedamdesetdevetoro dece.
Simbol deÄjeg stradanja bila je, svakako, tragiÄna smrt trogodiÅnje
Milice RakiÄ iz Batajnice. Ona je poginula 19. Aprila 1999. godine u
21:45 u kupatilu svoje kuÄe u Batajnici kad su geleri od projektila
uleteli kroz vrata kupatila i smrtno je ranili. Milica je sedela na
svojoj noÅi, majka DuÅica je napustila kupatilo samo par trenutaka
pre, da joj pripremi krevet za spavanje. U bombardovanjima su teÅko su
oÅteÄeni infrastruktura, privredni objekti, Åkole, zdravstvene
ustanove, medijske kuÄe, spomenici kulture... U Aleksincu je poruÅeno
47 kuÄa, oÅteÄeno viÅe od 550 stanova i stradalo 26 stanovnika grada
na Moravici. U NiÅu je poginulo 60 civila. U borbi protiv NATO i
albanskih terorista 176 pripadnika MUP dalo je svoje Åivote, 508 ih je
ranjeno a 28 oteto. Mnogi civili su poginuli od kasetnih bombi koje su
po ratnom pravu zabranjene. ZvaniÄno je NATO Åtab klasifikovao ove
Årtve kao âkolateralnu Åtetu" i stalno intenzivirao bombardovanje.
Bombardovana je i toplana u Beogradu, putniÄki voz u Grdelici (20
mrtvih), kolona albanskih izbeglica na Kosovu i Metohiji (73 mrtvih),
RTS (16 mrtvih), most na Kosovu (39 mrtvih), civilni autobus u blizini
Savinih voda na Kosovu (17. mrtvih), kineska ambasada u Beogradu
(troje mrtvih), izbegliÄki kamp na Kosovu i Metohiji (48-97 mrtvih),
zatvor Dubrava u Istoku (99 mrtvih).... TadaÅnje vlasti u Beogradu
procenile su Åtetu na oko stotinu milijardi dolara i zatraÅile od
Älanica NATO da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 Åtetu je procenila
na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okonÄano je 10.
juna, donoÅenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Prema podacima
UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba
i Roma, a u Pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. U
mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi,
ranjeno viÅe desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema
srpskim izvorima, od poÄetka bombardovanja do danas kidnapovano je oko
1.500 nealbanaca.
âMama, ne budi luda" âMama, ne budi luda! Ko Äe bacati bombe na mali
grad?", bile su poslednje reÄi petnaestogodiÅnje Sanje MilenkoviÄ, pre
nego Åto je 30. maja 1999. godine poginula na mostu u njenom rodnom
Varvarinu. Bila je natproseÄno talentovana za matematiku, bez
prijemnog ispita upisala MatematiÄku gimnaziju u Beogradu. Osvajala
mnoge domaÄe i meÄunarodne nagrade iz matematike i neposredno pre
pogibije spremala se da uÄestvuje na MatematiÄkoj olimpijadi. Na mostu
je tog dana poginulo joÅ deset Sanjinih sugraÄana.
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
