Ljiljana SmajloviÄ, NIN Sudbina Kosova i demonizacija Srba
Progon u mikrodrÅavi ZaÅto su RamuÅ Haradinaj i Fatmir Limaj optuÅeni samo za ratne zloÄine iz 1998. godine Suprotno onome Åto se Äuje od domaÄih politiÄara na vlasti i u opoziciji, nesloga u srpskom politiÄkom vrhu nije glavna prepreka koja stoji na putu uspeÅnoj srpskoj strategiji za Kosovo. Precenjivanje znaÄaja "srpskog jedinstva" samo je naliÄje neÄeg daleko vaÅnijeg: potcenjivanja ranjivosti Beograda pred zapadnim javnim mnjenjem. Golem je teret godina koje su ostale iza nas, malo je sluha za srpske nacionalne interese preteklo, mnogo je velikih politiÄkih, drÅavniÄkih i diplomatskih karijera na antisrpskoj osnovici graÄeno. PostmiloÅeviÄevska vlast se na to ne Åali, ali sa padom Slobodana MiloÅeviÄa nije na Zapadu prestala navika da se o Srbima lakomisleno govori, katkad i loÅije nego Åto su zasluÅili. I ne samo loÅije, veÄ i sa nekom vrstom neosetljivosti, pa i pomanjkanjem intelektualnih skrupula. To nije ni neleÄivo ni nereÅivo, ali Äe gadno smetati i jako boleti dok se status Kosova bude reÅavao. Primera radi, ovde je ostalo relativno neprimeÄeno da je najuticajniji list na svetu, "Njujork tajms", poÄetkom marta objavio vaÅan redakcijski komentar o Kosovu u kojem se vrlo izriÄito usprotivio, ne samo nezavisnosti juÅne srpske pokrajine (koju, kako 3. marta tvrdi "Njujork tajms", Kosovo "joÅ nije zasluÅilo"), veÄ i propisivanju rokova za neku buduÄu nezavisnost. List je kritikovao Sorena Jesena-Petersena Åto ohrabruje Albance u uverenju da su se kvalifikovali za poÄetak reÅavanja statusa pokrajine, naglaÅavajuÄi da bi bila "velika sramota" kada bi Kosovo, od regiona u kom su Srbi progonili Albance, postalo "nemirna mikrodrÅava" u kojoj bi Albanci progonili Srbe. "Njujork tajms" traÅi od Kontakt grupe da za Srbe na Kosovu naÄe reÅenje u vidu "poluautonomne zone", pa makar autonomija bila samo privremena. To je valjda i jedina podrÅka koja je sa Zapada doÅla zahtevu Vojislava KoÅtunice da Srbi na Kosovu dobiju "autonomiju unutar autonomije", odnosno da decentralizacijom doÄu do oblasti u kojima Äe praktiÄno sami vrÅiti regionalnu vlast. Niko dosad nije pokazao ovu vrstu razumevanja za srpsko viÄenje sadaÅnjeg kosovskog trenutka. Oni kojima je posao da Åtite interese manjina, visoki predstavnici Ujedinjenih nacija, na Kosovu su do sada kategoriÄki odbijali svako vezivanje geografije i etniciteta kao "nedopustivo". Sve Åto je "Tajms" 3. marta objavio u Beogradu bi se smatralo belodanim i jedino logiÄnim, ali ipak samo na prvi pogled protivreÄi ovde iznesenoj tezi da su predrasude koje o Srbima vladaju na Zapadu prepreka odreÄivanju statusa Kosova u skladu sa meÄunarodnim pravom i srpskim interesom â bar u meri u kojoj se to dvoje poklapa. ObjaÅnjavajuÄi razliku izmeÄu Kosova sad i onda, "Tajms" piÅe da na vlasti viÅe nije tiranin Slobodan MiloÅeviÄ Äijim je venama kolala strasna Åelja da "oÄisti sve etniÄke manjine". Bez Åelje za umanjivanjem nesporne odgovornosti Slobodana MiloÅeviÄa za proterivanje Albanaca, Muslimana i Hrvata koji su tokom graÄanskog rata prisiljeni da napuste svoje domove, uvaÅenom "Tajmsovom" uvodniÄaru ipak treba reÄi da Slobodan MiloÅeviÄ nije bio pristaÅa "ideologije krvi i tla", bez obzira Åto je bilo ÅurnalistiÄki zahvalno zvati ga "balkanskim kasapinom". Tu motivaciju mu ne pripisuje nijedna od tri njegove haÅke optuÅnice. Osim toga, "krvna ÅeÄ" za etniÄkim progonom, koju "Njujork tajms" pripisuje MiloÅeviÄu, ameriÄke Äe Äitaoce lako navesti na pogreÅan zakljuÄak da je Slobodan MiloÅeviÄ za svog vakta iz Srbije kojom je vladao proterao sve Åto nije bilo srpsko. A sve drugo Åto su vodeÄi svetski listovi proteklih nedelja objavili povodom Srbije i Kosova bilo je kudikamo nepovoljnije po nas. Ova zemlja stekla je pod Slobodanom MiloÅeviÄem moÄne protivnike, a mnoge je od njih zadrÅala i po njegovom odlasku u Hag. Za samo Åest nedelja, Åest vaÅnih i moÄnih liÄnosti velikog meÄunarodnog prestiÅa objavilo je u vodeÄim svetskim listovima miÅljenja, pisma i komentare u kojima se energiÄno zalaÅu, ili za brzu nezavisnost Kosova, ili za to da meÄunarodna zajednica zaÅmuri na albanski "razumljivi bes" prema Srbima i progleda im kroz prste. Sezonu je otvorio bivÅi australijski premijer Garet Evans, predsednik MeÄunarodne krizne grupe, u "InterneÅenel herald tribjunu", a nastavili su u "Vol strit dÅurnalu" i "Njujork tajmsu", te u britanskim listovima "Gardijan" i "FajnenÅel tajmsu" ljudi poput bivÅeg glavnokomandujuÄeg NATO u Evropi, Veslija Klarka, bivÅeg britanskog Åefa diplomatije, Robina Kuka, bivÅeg evropskog komesara Krisa Patena, te Frenka KarluÄija, bivÅeg Reganovog ministra odbrane i bivÅeg zamenika direktora CIA, a sadaÅnjeg predsednika "Karlajl" investicione grupe, i DÅona Norisa, specijalnog savetnika predsednika MeÄunarodne krizne grupe. "Karlajl" investicionu grupu u zapadnoj Åtampi nazivaju "klubom bivÅih predsednika": to je zato jer su se tu okupili Juniorov otac DÅordÅ BuÅ i njegov drÅavni sekretar DÅordÅ Bejker, zatim ljudi poput bivÅeg britanskog premijera DÅona MejdÅora, koji su otiÅli u biznis. Klark, KarluÄi, Paten, Evans, Noris miÅljenja su da Kosovo treba da dobije nezavisnost, i da treba brzo da dobije nezavisnost. Varijacije na temu dolaze iz razlika u tajmingu, pa se DÅon Noris, kao poslednji u nizu (njegov tekst objavljen je u IHT 12. marta) uglednih komentatora, osvrÄe i na optuÅnicu protiv RamuÅa Haradinaja, za koga kaÅe da ga svi meÄunarodni faktori na Kosovu smatraju "najkompetentnijim, najozbiljnijim i najsposobnijim kosovskim politiÄarem sa kojim su ikad radili". Ako je tako, ako je Haradinaj najbolje Åto Kosovo od politiÄkog materijala ima, Srbi bi rezonovali, onda nema bojazni da bi pokrajina mogla biti proglaÅena nezavisnom, sa ili bez srpskog pristanka. Zar ne? Ne. Ko nije impresioniran karijerama i planetarnim politiÄkim i finansijskim uticajem i moÄi gornjih komentatora, neka proÄita bivÅeg ameriÄkog ambasadora u Beogradu, Vilijema Montgomerija, koji u poslednjem vikend-izdanju "Danasa" piÅe: "Sa stanoviÅta praktiÄno svih ameriÄkih nevladinih organizacija, i kongresnih sluÅbenika koji godinama prate Balkan, nema nikakve sumnje da je jedino moguÄe reÅenje nezavisnost Kosova u sadaÅnjim granicama." BivÅi ambasador dodaje da stvari nisu bitno drugaÄije ni u krugovima sadaÅnje, BuÅove administracije: ljudi koji se bave regijom misle da je nezavisnost "neizbeÅan ishod". Ponajmanje se tu radi o tome da ova ili proÅla vlast u Srbiji, KoÅtuniÄina, ÄinÄiÄeva ili ÅivkoviÄeva vlada, nije uÄinila dovoljno da "pridobije" svetsko javno mnjenje, ili da smisli takav plan za Kosovo koji bi oÄarao meÄunarodnu zajednicu. Nikakva srpska sloga, nikakva "jedinstvena i obavezujuÄa" strategija, KoÅtuniÄina i TadiÄeva zajedniÄka politika, ne bi tu mogla mnogo. Nije realno oÄekivati da politiÄari i vojnici koji su bez odobrenja Saveta bezbednosti bombardovali Jugoslaviju, na danaÅnjem Kosovu pristanu da vide mnogo Åta osim pobede njihove politike, odnosno sjajnog uspeha na terenu. NaÄin na koji o srpskim pravima danas govore, meÄutim, upuÄuje na zakljuÄak da su ili Årtve predrasuda koje su protiv Srba u poslednjih deceniju i po nikle, ili raÄunaju s tim predrasudama u obraÄanju javnosti. Dvostruki arÅin je neÅto Åto se tu gotovo podrazumeva. DÅon Noris se tako u ime "mnogih meÄunarodnih zvaniÄnika" pita nisu li tuÅioci "od drveÄa prevideli Åumu" kad su "baÅ u ovom trenutku" podigli optuÅnicu protiv Haradinaja, iako se sa veÄinom tih zvaniÄnika slaÅe da "verovatno neÅto moÅe da se prebaci Haradinaju". Ni reÄi o straÅnim zloÄinima za koje je optuÅen, ni reÄi o progonu Srba o kojem piÅe "Njujork tajms" u uvodniku, a ni nalik na naÄin na koji se zapadni politiÄari obraÄaju Srbiji kad su srpski zloÄini u pitanju. Noris savetuje Albancima da "nastave da suspreÅu svoj bes" i da "izbegavaju napade protiv srpske manjine" jer Äe tako najbolje dokazati da su zreli za nezavisnost i suverenost. ZavrÅnica u kojoj Äete ostvariti svoje teÅnje je tu, obeÄava Noris. Robin Kuk smatra da neÄe biti dovoljno Åto MiloÅeviÄ viÅe nije na vlasti sve dok se Balkan "ne suoÄi sa nasilnom etniÄkom mrÅnjom koju je on promovisao". Ta reÄenica se oÄigledno odnosi na Srbe i Srbiju, iako Kuk priznaje da su pripadnici UÄK "bili isto tako nemilosrdni kao bilo koja druga gerilska organizacija kroz istoriju", i da bi bilo "naivno" oÄekivati da oni "prave razliku izmeÄu srpskih civila i srpskih boraca". Tim pre se on otvoreno divi Haradinaju koji se "od komandanta UÄK na terenu pretvorio u zagovornika tolerancije", i u istom dahu govori o "ironiji njegove optuÅnice". Sve to u tekstu u kojem tvrdi da su se Slobodan MiloÅeviÄ i Radovan KaradÅiÄ upoznali tako Åto je potonji kao psihijatar leÄio MiloÅeviÄa. Ta sitna, bizarna glupost kojoj je teÅko pogoditi poreklo je moÅda i najbezazlenija u Älanku, ali svakako ukazuje samo na manjak ozbiljnosti, pa i respekta, kojom Kuk pristupa temi. U tom svetlu se drugaÄije prikazuje i propust HaÅkog tuÅilaÅtva da Haradinaja optuÅi za zloÄine iz 1999. godine, dakle iz vremena kada je bio saveznik NATO-a na terenu. Uvidom u haÅke optuÅnice protiv kosovskih Albanaca (ne samo Haradinaja, veÄ i Fatmira Limaja) stiÄe se utisak da su oni Äinili zloÄine samo do avgusta ili septembra 1998, da bi se do kraja NATO bombardovanja poboÅno pridrÅavali Åenevskih konvencija. Da parafraziramo gospodina Kuka, nije li naivno tako neÅto pretpostaviti? Jesu li paranoiÄni oni Srbi kojima se Äini da tolika naivnost gospodina Kuka i haÅkih tuÅilaca nije realna, i da se zapravo radi o svesnoj kalkulaciji da bi za NATO bila prevelika blamaÅa ako bi se ispostavilo da su 1999. ratni saveznici Alijanse na terenu bili ratni zloÄinci, i to za vreme humanitarne intervencije izvedene bez blagoslova Saveta bezbednosti? I, Åto je moÅda joÅ vaÅnije, Åto bi optuÅnice UÄK vezane za 1999. godinu bile smetnja da teritorije osvojene ratnim zloÄinima, uz vazduÅnu podrÅku NATO-a, dobiju nezavisnost i suverenitet? Robin Kuk ne mora preterano da brine o tome jesu li svi podaci iz njegovog teksta u "Gardijanu" taÄni, jer je o Srbima ionako izgovoreno toliko prejakih i preteÅkih reÄi da njegove deluju takoreÄi bezazleno. Prejaka reÄ se u ovom kontekstu inaÄe zove demonizacija, a o demonizaciji Srba je pre mesec dana bilo reÄi i u haÅkoj sudnici, dok je Slobodan MiloÅeviÄ ispitivao svog bivÅeg ministra spoljnih poslova Vladislava JovanoviÄa. Sudija Ien Bonomi usprotivio se 15. februara upotrebi ovog izraza u sudnici, odnosno MiloÅeviÄevom ispitivanju svedoka o demonizaciji Srba kao "obliku novog rasizma", ali su ga nadglasala preostala dvojica sudija, Patrik Robinson i O-Gon Kvon, uz obrazloÅenje da je demonizacija Srba deo MiloÅeviÄeve odbrane, i da je legitimno da on pokuÅa da uz pomoÄ tog koncepta objasni akcije preduzimane protiv njegove zemlje. Bonomi je tvrdio da MiloÅeviÄ demonizaciji Srba pripisuje Äinjenicu da je optuÅen u Hagu, Åto se Åkotskom sudiji uÄinilo netaÄnim i irelevantnim. NeÄe biti da je MiloÅeviÄ u Hagu bez ikakve liÄne odgovornosti, samo zato Åto neko preuveliÄava srpsku odgovornost za graÄanski rat, i njegov pokuÅaj da se sakrije iza Srba u Hagu verovatno neÄe uspeti ni politiÄki, ni pravno. No to joÅ ne znaÄi da u poslednjih desetak godina nije bilo demonizacije Srba u zapadnoj javnosti, kao Åto ne znaÄi da je etniÄka demonizacija neÅto Åto su Srbi izmislili za svoje kratkoroÄne potrebe. Samo tri dana nakon sudskog neslaganja u Hagu, Bi-Bi-Si je u Londonu bio prinuÄen da se javno izvini Izraelu zbog agencijske vesti koja je, po miÅljenju britanske jevrejske zajednice, "demonizovala Izrael". Bi-Bi-Si je preneo reÄi jednog svog saradnika, sveÅtenika DÅona Bela, koji je tvrdio da mu je muslimanski vojnik u vojsci Izraela ispriÄao kako je uhapÅen zato Åto je odbio da puca u palestinsku decu. Jevreji u Velikoj Britaniji pobunili su se da je to izmiÅljotina ispriÄana sa ciljem da se demonizuje Izrael: Bi-Bi-Si se izvinio kada se ispostavilo da ne moÅe da dokaÅe navode sveÅtenika Bela. Kad je Kosovo u pitanju, Srbija ima moÄne i uticajne protivnike koji svoj sud viÅe ne podvrgavaju nikakvoj ÄinjeniÄnoj probi â odluku o tome na Äijoj su strani davno su doneli. Iz tog ugla posmatrano, necelishodno je i smeÅno izliÅno da se KoÅtuniÄini i TadiÄevi savetnici u zemlji prepiru oko toga ko je prvi rekao autonomija ili decentralizacija. Ni udruÅeni neÄe moÄi mnogo protiv sto puta jaÄih od sebe. Ali bi bilo lepo da svest o tome podele sa graÄanima Srbije. http://www.nspm.org.yu/PrenetiTekstovi/2005_ljiljasm_haradinaj.htm Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
