Cyrillic (Windows)

Прилог истини о сукобима у бившој СФРЈ


„Злослутно одсуство самокритике”, 30. 3.


Ауторски прилог Јана Оберга, председника Фондације за мир (TFF), заслужује посебну пажњу и признање читалаца за познавање узрока и последица разбијања СФР Југославије, њихово уравнотежено и објективно вредновање. Од избијања кризе на нашим просторима почетком деведесетих година прошлог столећа било је мало таквих трезвених, независних, добронамерних, истинских и објективних истраживача и аналитичара, како на домаћој, тако и на међународној сцени.

Већ од самог почетка оружаних сукоба на тлу бивше Југославије на њеном подручју боравила је екипа истраживача и сарадника Јана Оберга, који су пришли свом раду без икаквих предрасуда. Обилазили су терен на обе зараћене стране, обавили су бројне разговоре и „анкетирања” са широким спектром релевантних личности од интереса за прикупљање значајних чињеница.

Већ на самом почетку текста Јан Оберг констатује да су сукоби који су довели до рата и распада бивше Југославије обликовани седамдесетих и почетком осамдесетих година, док је њихово порекло много старије.

По њему, лидери бивших југословенских република урадили су све чиме су могли да униште федерацију. Међутим, данашња ситуација је истовремено и подједнако резултат неуспеха међународне заједнице да реши четири сукоба у Хрватској, БиХ, Македонији и на Космету.

Наглашава се да ниједан од мировних споразума не функционише као што се то очекивало. Регион је поларизованији и етнички чистији него раније. Указујући на последице, Оберг исправно констатује да се избеглице нису вратиле у великом броју, док толеранција, праштање, помирење и друштвена обнова готово да нису ни почели. Он, надаље, указује да нису основане никакве комисије за истину или помирење.

Наиме, по нашем мишљењу и оне које су формално основане са том претензијом нису дале никакве опипљиве ни конкретне резултате. Оне су биле априори осуђене на неуспех, било због некомпетентних или „неадекватних” личности, било због патроната или страних „ментора” по чијем диктату и сугестијама су изабране и финансиране. Полазна основа им је била правна пресумпција (претпоставка) о искључивој или „претежној” одговорности једне стране. Сличну судбину су доживеле и неке емисије на телевизији на тему „помирења”.

Говорећи о проблему избеглица он констатује да је у питању око 800.000 Срба који су протерани из Хрватске, БиХ и са Космета. Они до данас нису добили помоћ да се врате својим кућама.

Упркос чињеници да се на Космету налазе јаке снаге НАТО, УН, ОЕБС и преко стотину невладиних организација, они сарађују само са албанским руководством које је протерало преко 250.000 избеглица (Срба, Рома, Турака, Горанаца, Бошњака, Хрвата и Јевреја). Са истим тим руководством сарађује и Запад... И поред изразито наглашеног војног присуства Кфора није заустављено етничко чишћење нити је успостављен ред и закон, што потврђује и чињеница да је мафија сада снажнија него икада раније.

Након рата и бомбардовања, 1999. године, сва замислива и изводљива решења из деведесетих година су изгубљена. Запад намерно изоставља девет милиона људи у Србији из послератне перспективе. Јан Оберг доводи у питање циљеве пакта за стабилност са инструментима војно-политичке и економске принуде и свих других сукцесивних и континуираних условљавања према нашој земљи јер се та политика не води истинским хуманитарним разлозима.

Државе региона морају да прихвате слободна тржишта, доктрину НАТО, милитаризацију ЕУ, селективна људска права за изабране и демократију у облику „слободних” избора. Морамо да прихватимо НАТО (а не ни УН ни ОЕБС) као јединог мировњака у власти једине суперсиле. На крају, он закључује да је одсуство самокритике на Западу злослутно.

Јовица Продановић,
Нови Београд



http://www.politika.co.yu/





Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште