[SNN] Mocni kucni prijatelji i kumovi tresu Srbiju

Sat, 07 May 2005 17:16:11 -0700

VERICA BARAĆ, PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE


Moćni kućni prijatelji i kumovi tresu Srbiju

Skloni smo ili pesimizmu ili optimizmu, a najmanje smo spremni da budemo uporni jer korupciju najuspešnije možemo savladati upornošću – kao građani i kao predstavnici vlasti. Mi u Savetu za borbu protiv korupcije ne želimo da u građanima koji nam se obraćaju gledamo očajnike, izgubljene u pustinji, u kojoj se njihov glas ne čuje. Nastojimo da im pomognemo javnim delovanjem i pritiskom na Vladu da suzbija korupciju, tako što će dopuniti zakonodavstvo i stvoriti institucije koje će smanjiti mogućnost da oni koji su postali moćni zahvaljujući tome što je država razorena tokom ratova, svoju moć demonstriraju i ubuduće. Borba protiv korupcije je uvek i borba za državu. Ima veoma mnogo sumnjivih boraca kojima su usta puna države, obrazlaže zadatak Saveta za borbu protiv korupcije njegova predsednica Verica Barać.
Danas, tri godine nakon osnivanja ovog vladinog savetodavnog tela koje su neki napustili, a neki se uporno bore i dalje, Verica Barać u razgovoru za “Dnevnik” ističe da se u našem društvu ništa nije učinilo da se ovo najveće zlo spreči, da nisu doneti ključni zakoni, da ne postoje uslovi za nezavisnost pravosuđa i drugih institucija, te da se one dovode u poziciju zavisnosti od aparata na vlasti. U takvoj situaciji, ističe Barać, nalazi se i sam Savet.
lBorba protiv korupcije glavna je tema svih stranaka u borbi za vlast, ali ne i po dolasku na vlast. Koliko na to utiču centri moći za koje često čujemo da vladaju Srbijom?
- Naši “finansijski centri moći” nastali su u tesnoj vezi sa tadašnjim režimom, u uslovima ratova, sankcija i privilegovanih bliskih veza sa režimom, što je jedan od osnovnih oblika korupcije. Oni su navikli na takvo poslovanje. Zato pokušavaju, na razne načine da taj status i uslove zadrže. Zato su i dalje bliski režimu, bilo kao članovi i finansijeri stranaka, ili kao bliski prijatelji ljudi u vrhu izvršne vlasti, što bi se kad nas reklo, kućni prijatelji i kumovi. Da nije tako, oni bi ogromni kapital, odnet iz ove zemlje, iskoristili da počnu biznis na nekom drugom mestu. Ali, tamo je korupcija strogo zabranjena i kažnjiva i može biti isplativa samo dok se ne otkrije.
lSavet za borbu protiv korupcije od svog osnivanja imao je priliku da čak sa tri vlade nađe zajednički jezik za sprečavanje i zaustavljanje korupcije, ali i pored desetina izveštaja koje je sačinio i u kojima je označio korupciju kao i mogućnost zloupotreba, konkretnih rezultata izuzev pojedinačnih krivičnih prijava protiv samih članova Saveta, nije bilo. Zašto je to tako?
- Pre svega jer ne postoje osnovni uslovi za nezavisno, kompetentno i efikasno sudstvo. Izvršna vlast još uvek pravosuđe drži u potpunoj zavisnosti, a samo pravosuđe breme nezavisnosti i odgovornosti ne može da ponese. Pravosuđe nema svoj nezavisni budžet, nema potrebnu opremljenost, a nema ni potreban kadrovski potencijal da se nosi sa tako velikim problemima.
lMože li se desiti da zbog nereagovanja vlasti i sudstva na otvorene slučajeve korupcije srpski tajkuni ubrzo zauzmu najvažnija politička mesta i tako legalizuju sve ono što su u prethodnim godinama stekli, da pomoću novca dođu i do vlasti?
- Da, i mislim da se to uglavnom već dogodilo. Još je Skerlić, pre više od sto godina, govorio da ne mogu veliki liferanti koji daju zajmove državi, da određuju njenu politiku. To bi se danas označilo kao sukob interesa, ali suština je ostala ista.
lU svojim izveštajima pominjali ste umešanost nekadašnjih ali i sadašnjih političara u razne afere, ali na to niko nije reagovao niti su se mediji ozbiljnije bavili ispitivanjem vaših navoda. Tek kada krene politički stranački obračun, iz “rukava” se izvuku afere na koje ste vi mnogo ranije ukazivali. Da li se o slučajevima korupcije u Srbiji govori samo kada se stranke međusobno obračunavaju, a ne zato da bi se ovo zlo suzbilo?
- Nema potrebne političke volje da se sistemska, krupna korupcija otkrije, istraži i kažnjava. A možda ima i nemoći i straha. Mi imamo iskustvo da je predsednik Vlade ubijen u sred bela dana pred vratima Vlade zato što je bio čvrsto rešen da Srbija bude uređena evropska država i što je imao viziju, znanje i sposobnost da to ostvari. Danas oni koji su bili blisko povezani sa ubicama i očito znali za njihove namere i dalje primaju državne plate i penzije. Mi živimo posledice tog zločina. Građani su osudu tog zločina i svoj stav prema zločincima pokazali posle Đinđićevog ubistva i na njegovoj sahrani. Ali režim ima mogućnost u Srbiji da ne uvažava volju svojih građana, odnosno građani nemaju instrumente da vlast kontrolišu i stvaraju odgovornu i nekorumpiranu vlast. Šta to konkretno znači?

Obrazloženja koja ne razumeju ni profesori

lImate li utisak da se Vlada maltene pokajala što je formirala Savet za borbu protiv korupcije?
- Ne znam, ali su potpuno marginalizovali rad Saveta, i pokušavaju da ga predstave kao grupu nekompetentnih ljudi. Što bi rekao ministar Dinkić ”babe narikače”. Kad ne možete osporiti nečije izveštaje jer za to nemate argumente, onda probate da diskreditujete onoga ko je izveštaj napisao. Bilo bi mnogo bolje i korisnije da se o izveštajima Saveta organizuje razgovor uz prisustvo novinara koji prate određenu oblast. Da razgovaramo o činjenicama koje Savet uzima kao relevantne za svoje tvrdnje i o onima koji te tvrdnje osporavaju. To bi pomoglo i borbi protiv korupcije i Vladi. Da pokaže da ne beži od istine, da uvažava mišljenje javnosti, da želi poštovanje zakona i standarda.
Vlada, međutim, na prigovore na postupak privatizacije odgovara time što one koji prigovore ideološki diskvalifikuje kao neprijatelje privatizacije, ili ministri iz Vlade daju tako stručna obrazloženja koja ne razumeju ni njihovi profesori sa fakulteta. Vlada pokušava da nas ubedi da oni rade tako stručne poslove koje niko ne može da razume, ili da čuva tajne koje niko ne sme da zna, ni stručna ni obična javnost, i tako ruši svoj kredibilitet kod građana. Do te mere da i kada ima dobru nameru, ne može da je sprovede jer joj više niko ne veruje.


Da je parlament insistirao da Vlada u okviru svojih nadležnosti – preko nadležnih ministarstava i policije, a pravosuđe pokretanjem istrage – istraže sve navode koje smo u parlamentu čuli o uvozu struje, akumulacijama, uglju i mazutu, da je Vlada preko članova upravnih odbora pokrenula postupak za sve slučajeve kršenja zakona i ugovora u Mobtelu, da je bilo valjane provere slučajeva pranja novca, da su pokrenuti krivični postupci za ustupanje na besplatno korišćenje i kasniju prodaju poslovnog prostora ZOP-a i sve druge slučajeve ozbiljnih sumnji na korupciju koji se ovde ne mogu ni nabrojati, stanje u Srbiji bi bilo bitno drugačije.
Znači da mnogi koji se bave politikom to više ne bi mogli, ili više ne bi imao ko da ih finansira. Tajkuni od naših, odnosno državnih para finansiraju stranke, koje sprovode njihovu a ne narodnu volju, finansiraju medije koji nemaju za cilj da prenesu tačnu i proverenu informaciju već da zbune i obmanu građane. Da li građani znaju kako je prodat poslovni prostor ZOP-a krajem prošle godine i za činjenicu da je Vlada u svom saopštenju, faktički priznala da se radilo o nameštenom oglasu, i znaju li da se sada sve nabavke za policiju vrše po uredbi Vlade, a ne po Zakonu o javnim nabavkama i slično.
lDa li se za tri godine išta u Srbiji promenilo u odnosu na borbu protiv korupcije i ko je glavni krivac za to što u ovoj oblasti nisu doneti ključni zakoni bez kojih se ne može stati na put ovoj najvećoj društvenoj opasnosti?
- Neki, veoma važni zakoni su doneti, ali se veoma malo i selektivno primenjuju. Poseban problem je što se određene oblasti samo u jednom delu regulišu zakonom. Na primer, da bi se javne nabavke zaista kontrolisale, potrebno je pored postojećeg, doneti i zakon o nezavisnoj revizorskoj instituciji koja bi kontrolisala planiranje nabavki i realizaciju zaključenih ugovora. Zakon o ovoj instituciji je u parlamentu, ali se čeka njegovo usvajanje. Primena Zakona o javnim nabavkama je pokazala najviše slabosti u nemogućnosti za nezavisan stav Komisije za zaštitu prava ponuđača.
Takva su i uporedna iskustva zemalja u okruženju. Komisiju treba osloboditi tutorstva izvršne vlasti a telo formirati kao nezavisnu parlamentarnu instituciju. Vlada je ovlašćena da predloži izmene zakona, ali to nije učinila. Ministar za kapitalne investicije je jednom rasturio Komisiju, predsednik Komisije je zbog uvreda i pritisaka podneo ostavku, ministar nije odgovarao, pa može to učiniti i drugi put, a može i neki drugi ministar. Vlada to nije uočila kao slabost u zakonu.

LJubinka Malešević

http://www.dnevnik.co.yu/



Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште