[SNN] Davljenje u kompleksima

Sun, 08 May 2005 08:05:10 -0700

 
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml

Glas javnosti,

PISMA

Nesrazmerna ravnopravnost

"Davljenje u kompleksima", 4. maj 2005.

Uvaženi pisac g. Marko Smukov iz Beograda požalio se čitaocima Glasa javnosti na restriktivan odnos u jednoj od bivših jugoslovenskih republika prema srpskoj ćirilici. Verujemo da su mu vratili pismo ispisano ćirilicom. Doduše, koliko mi znamo, ne vraća se pošta ispisana ćirilicom iz bivših bratskih republika. Mislimo da su Slovenci i Makedonci u tome nešto tolerantniji i da oni ipak uručuju primaocima pisma ispisana ćiriličnim pismom. Mi imamo slučaj vraćanja pisma iz Hrvatske. Istina, nama nisu, kao piscu Smukovu, napisali da je ćirilica "zabranjena", nego su naveli da to "nije u skladu s međunarodnim propisima".

No, manje je važno kako se drugi ponašaju prema našem pismu. Nama mora biti važnije šta mi činimao da sačuvamo svoje savršeno pismo. Uvaženi g. Smukov se s pravom raduje što u "tolerantnoj Srbiji" živi, ali je sam naveo primer da je svih svojih prvih dvanaest knjiga štampao na latinici! A kada se setio da "otkako zna za sebe piše i potpisuje se ćirilicom", onda je "zamolio" urednika u izdavačkoj kući da mu nešto od knjiga objavi i na ćirilici. I uspeo je da na svom pismu objavi sledeće tri knjige.

To je jedan vrlo poučan primer. Čovek, otkako zna za sebe, piše i potpisuje se ćirilicom, a svih 12 prvih knjiga objavljene su mu na hrvatskom pismu! To je ta naša čuvena "ravnopravnost pisama" u Srbiji. Zato se ćirilica i snizila - samo od 2000. do 2004. godine, na primer, sa 18,5 na 2 odsto u javnim ispisima u Novom Sadu, a u Beogradu sa 38,1 na oko 10 odsto. U drugim mestima u javnim ispisima stanje je tek nešto bolje ili dosta gore. Ako se nastavi ovakva "ravnopravnost pisama", ćirilica u Srbiji teško može biti u javnosti posle 2010. godine.

Prema tome, nije problem u tome što se kod nas i dalje "ćirilica koristi ravnopravno s latinicom", kako piše uvaženi Smukov, po Ustavu Srbije u službenoj upotrebi je ćiriličko pismo, nego što od spomenute "ravnopravnosti" nema ni "r". U slučaju prvih 15 knjiga pisca Smukova, ćirilica i latinica su "ravnopravne" u odnosu 12:3 na štetu ćirilice. Ćirilica, u stvari, i u Srbiji nestaje jer smo mi Srbi zaboravili koje je je naše pismo. Ako mi nećemo da pišemo svojim pismom, šta ima da se čudimo što ćirilicu ne vole u "bratskim republikama"? Oni brinu o svom jeziku i pismu. Što mi ne hajemo za svoje - nisu nam oni krivi. Oni su videli naš odnos prema ćirilici, pa se i oni prema njemu slično nama ponašaju. Zato nije tačno ono što veli Smukov da se drugi "dave u kompleksima".

Oni se ne dave u "kompleksima" te vrste, nego se mi davimo u "kompleksu" neznanja koje je naše pismo i stidimo se da njim pišemo. Mi možemo reći da je i engleska latinica naša, kao što kažemo da je "naša" gajevica, ali Englezi i Hrvati, i ne samo oni, odlično znaju da su to njihova matična pisma. Mi ne možemo sakriti ni od sebe ni od drugoga činjenicu da u svakodnevnoj upotrebi svog jezika koristimo hrvatsko pismo. Zato se Hrvati danas čude kad im pošaljemo pismo na ćirilici. Nismo ih na ćirilicu navikli ni dok su bili s nama. Zato se naša pisma od njih "vraćaju".

Dragoljub Zbiljić, predsednik IO
Udruženja "Ćirilica", Novi Sad
Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште