BEOGRAD - Na teritoriji Crne Gore registrovano je 18.047 raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Namerno ili ne, njih su, smatraju u Savezu udruženja raseljenih, izbeglih i prognanih i Crnoj Gori, zaboravili Srbija i međunarodne organizacije koje su od UN dobile mandat da o njima brinu do stvaranja uslova za povratak u pokrajinu. Raseljenici su, rekao je Glasu Milenko Jovanović, predsednik Saveza koji okuplja deset raseljeničkih udruženja, prepušteni sami sebi.
- Koordinacija naših Udruženja okupljenih u Savezu, ali i samog Saveza sa Koordinacionim centrom za KiM morala bi da bude na mnogo većem nivou, ali iz Beograda kao da ne žele da pomognu. Naša matična država Srbija ne samo da se nije potrudila da nam život učini podnošljivijim, nego nam je uskratila osnovna građanska i ljudska prava - tvrdi Jovanović.
|
Većina je za povratak -Prema anketi koju smo sproveli sa Američkim komitetom za izbeglice, 81 odsto prognanih sa KiM koji su u Crnoj Gori, opredeljeno je za povratak, dok ostali teže integraciji ili trećim zemljama. Te podatke predočili smo ministru za povratak u Vladi Kosova Slaviši Petkoviću na sastanku u Podgorici, i od njega zatražili angažman prema međunarodnoj zajednici i institucijama KiM da se stvore uslovi za povratak, pre svega bezbednosni. Stekli utisak da se ministar trudi da dođe do pomaka na planu stvaranja uslova za povratak - naglasio je Jovanović. |
||||
Raseljeni sa KiM na svim dosadašnjim izborima za organe vlasti svoje države nisu imala pravo da glasaju, dok su vlasti Srbije, prema tvrdnjama Jovanovića, "vršile neviđen pritisak da se odazovu svim izborima za organe vlasti okupiranog Kosmeta (izuzev poslednjim), iako se znalo da će oni značiti legalizovanje albanske majorizacione skupštine". Činjenica da su, za razliku od njih, pravo glasa imala raseljena lica koja borave u Srbiji, a na poslednjim predsedničkim izborima i naši državljani iz dijaspore Jovanoviću jasno signalizira da ih neko namerno zapostavlja, budući da su se mnogo puta tim povodom obraćali institucijama Republike Srbije, ali nisu dobili odgovor.
- Uskraćena su nam i prava iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Raseljenicima koji borave u Crnoj Gori nije omogućeno da ostvaruju pravo na dečje dodatke, niti imamo pravo da se besplatno lečimo u Srbiji ( u CG ostvarujemo zdravstvenu zaštitu). Problem dečjih dodataka delimično je rešen, čemu su doprinos dali Udruženje "Kosmet" iz Sutomora i Koordinacioni centar, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike RS. U međuvremenu, zbog smanjenja međunarodnih donacija ugašeni su skoro svi kolektivni centri u Crnoj Gori, a humanitarnih organizacija koje se bave pružanjem pomoći u hrani raseljenicima odavno nema na ovom području - rekao je Jovanović.
Naš sagovornik je istakao dobru saradnju sa institucijama u Crnoj Gori i Komesarijatom za izbeglice. Predstavnike Saveza nedavno je primio i predsednik Republike Filip Vujanović. Tom prilikom su inicirane aktivnosti na planu pomoći raseljenima, a predsednik je upoznat i sa njihovim čvrstim opredeljenjem za povratkom na Kosmet. Vlada CG je nedavno usvojila Strategiju za raseljena lica i izbeglice, i Jovanović veruje da će njome mnogo toga biti rešeno, ukoliko u praksi zaživi sve što je planirano. Povratak na Kosmet je deo te strategije, što im je dodatni motiv da učestvuju u njenoj implementaciji.
Lj. Staletović
Dan pobede na Kosmetu skoro zaboravljen
Dana pobede nad fašizmom na Kosovu i Metohiji, od zvaničnika, setio se, izgleda, samo šef Unmika Soren Jesen-Petersen koji je, uoči 9. maja, u Prištini rekao da je perspektiva Kosova u Evropi i da se ljudi na Kosovu osećaju Evropljanima.
Srbi iz Gračanice okupili su se na jednom proplanku da bi
simboličnim paljenjem vatre obeležili 9. maj.
Dan pobede nad fašizmom, ipak,
neće proći nezabeleženo, rekli su Glasu jedan od vodećih albanskih političara iz
osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Mahmut Bakali i predsednik
Udruženja književnika Kosova Adem Demaći. S danom zakašnjenja, u Prištini će se
danas sastati nekoliko desetina preživelih boraca Drugog svetskog rata da bi na
skromnoj svečanoj akademiji obeležili Dan pobede.
- Akademiju za danas u podne zakazali su veterani NOB-a i pozvan sam da sa suprugom prisustvujem ovom skromnom skupu - kratko je rekao Bakali.
- Otkako je, pre dve godine, umro Fadilj Hodža, zaboravljeni su svi datumi vezani za antifašističku borbu. Oni malobrojni antifašistički borci, nekadašnji partizani i skojevci, skromno će obeležiti Dan pobede. Što se ostalih tiče, ni ranije nisu slavili. Prvo se nije obeležavalo jer su slavili Rusi, kao da su oni najvažniji za pobedu nad fašizmom, a onda se nastavilo kao da je samo Jugoslavija ratovala. Ljudi su mrzeli komunizam, pa su zaboravili i antifašizam. Mi, književnici, tradicionalno smo, svakog 9. maja, održavali Miting poezije u Đakovici, ali smo odlučili da tu manifestaciju ove godine pomerimo za 20. maj - saznali smo od Demaćija.
Lj. Staletović
Albanci se lako ne odriču fašizma
Na primedbu da se u Prištini planira izgradnja memorijalnog
centra posvećenog albanskim fašistima, Bakali je rekao da nije upoznat sa
odlukom SO Priština, ali da to smatra nelogičnim, s obzirom na to da su Džafer
Deva, SS divizija "Skenderbeg" i žandarmerija bili podređeni fašističkoj
okupacionoj vlasti. I to, primećuje Bakali, ne može da se poredi s četnicima i
partizanima.
Demaći je čuo za inicijativu Društva istoričara "Ali Hadri" i
odluku o izgradnji memorijalnog centra fašistima, ali je kratko prokomentarisao
da se još ne zna šta će od toga ispasti.
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
