Rusija puna stranih spijuna Dok americki predsednik Dzordz Bus izjavljuje kako je bio odusevljen vojnom paradom na nedavnoj proslavi Dana pobede u Moskvi, Kremlj nije impresioniran sve vecim americkim prisustvom iza nekadasnje gvozdene zavese. Iako je vise od dve decenije proslo od zavrsetka hladnog rata, spijunske igre izmedu Vasingtona i Moskve nikada nisu prestale.
U izlaganju pred poslanicima u Dumi Nikolaj Petrusev, sef Federalne sluzbe bezbednosti (FSB), izjavio je da je ta sluzba u Rusiji otkrila spijunske aktivnosti obavestajnih agencija SAD, Velike Britanije, Kuvajta i Saudijske Arabije pod paravanom nevladinih organizacija. On je za spijunske aktivnosti optuzio "Pis korps", grupu koja se povukla iz Rusije 2003. godine, britansku medicinsku humanitarnu organizaciju "Merlin", "Saudijski polumesec" i kuvajtsko Drustvo za drustvene reforme. - Aktivnosti obavestajnih sluzbi ovih zemalja na teritoriji Rusije sprovode nevladine organizacije, a uz netradicionalne metode one koriste i klasicne spijunske tehnike - rekao je Petrusev. Sve ove grupe su ostro demantovale optuzbe. Pres sekretar Bele kuce Skot Meklelan izjavio je da "nije obavesten" o optuzbama sefa ruske bezbednosti. Kremlj je izuzetno osetljiv na sirenje stranog uticaja u Rusiji, ali i u regionu, narocito imajuci u vidu da se priblizavaju izbori 2007. i 2008. Revolucija poput onih u Gruziji i Ukrajini svakako je poslednje sto bi zvanicna Moskva zelela da vidi na svojoj teritoriji. Izlaganje Petruseva, sefa naslednice nekadasnjeg KGB-a, usledilo je samo dva dana posle Busove posete Gruziji, koju mnogi vide kao pokusaj sirenja americkog uticaja u toj bivsoj sovjetskoj republici. Petrusev, blizak saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je i sam bio operativac KGB-a i sef FSB-a, objasnjava kako se te organizacije bave spijunskim aktivnostima: - One lobiraju za interese stranih drzava prikupljanjem raznih informacija pod maskom humanitarnog rada, kao i kroz programe edukacije. Sef FSB-a istice da su strane sluzbe bile veoma umesane u promene vlasti u bivsim sovjetskim republikama: - Revoluciju ruza u Gruziji pratila je revolucija u Ukrajini, a posle nje je dosla revolucija u Kirgistanu. Nasi protivnici konstantno pokusavaju da oslabe uticaj Rusije u Zajednici nezavisnih drzava. To je jasno pokazano tokom desavanja u ovim drzavama. Zabrinutost u Rusiji izazvala je i izjava ukrajinskog predsednika Viktora Juscenka koji je najavio da ce Ukrajinci na referendumu odluciti da li njihova zemlja treba da se prikljuci Evropskoj uniji i NATO. Ostru reakciju Moskve izazvala je najava gruzijskog predsednika Mihaila Sakasvilija da ce ruskim vojnim bazama na teritoriji Gruzije, ukoliko se ne povuku, biti uvedene sankcije. Iz Moskve je odgovoreno da Gruzija ima sredstava i nacina da zastiti svoje interese. Bezobzirno sirenje uticaja na Istok zapadne drzave bi moglo skupo da kosta u slucaju budenja nacionalizma u Rusiji, a predstojeci izbori bice pravi test za obe strane koje svakako zele da izbegnu novu hladnoratovsku podelu sveta u eri globalne opasnosti od terorizma. A. Petrovic http://www.blic.co.yu Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
