http://www.svedok.co.yu/
Zašto državni vrhovi mlako reaguju na pokušaje ugrožavanja suverniteta i
integriteta zemlje?
INSAJDERI MEĐU NAMA
Opet je prvi i opet jasno i glasno, ovog puta i najkrace što može
biti, a istovremeno sveobuhvatno, reagovao Nebojša Covic, šef Koordinacionog
centra za Kosmet. "Strašno", ocenio je Covic potpis Gorana Svilanovica na
dokument svetskih eksperata iz Medunarodne komisije za Balkan kojim se traži
da Kosmet dobije nezavisnost. Bilo je to pre gotovo dve nedelje, tek što su
17 bivših visokih državnih funkcionera iz SAD i Evrope, medu kojima i
negdašnji šef naše diplomatije, obznanili 12. aprila u Vašingtonu svoj plan
cije su sve cetiri faze - skandalozne. Potvrduju nasilje.
Šok visokog intenziteta još ne pokazuje tendenciju opadanja u ovoj
zemlji ciju teritoriju hoce da odcepe na direktno siledžijski nacin. Ne bi
taj pokušaj otišao mnogo dublje i šire od uobicajenog principijelnog otpora
zbiranju još jednog drskog pritiska na naš suvernitet i teritorijalni
integritet, da ovaj nije posedovao razornost posebne vrste. Daljinskim
politickim upravljacem aktiviran je, naime, svetski a naš insajder,
donedavni šef diplomatije Svilanovic. Usledile su brojne slabosti samih
vrhova državne politike - neuverljive da ce da ostvari zavetni i
plebiscitarni interes da sacuva Kosmet. Videlo se, kao na dlanu, da
Svilanovic nije bio sam, i dok je zvanicno vodio našu saveznu i srpsku
diplomatiju, ali da ni sada nije jedini insajder koji ugrožava naš
nesumnjivi nacionalni prioritet. Nacin kako ga brani njegov Gradanski savez
to uverljivo pokazuje - blagu cak kritiku kršenja politickog konsenzusa i
ugrožavanja prvog nacionalnog interesa, da ne kažemo obicnu izdaju, njegove
stranacke kolege nazivaju - kampanjom. Vidi se da smo cak dobro prošli dok
su Svilanovic i kompanija vodili našu spoljnu politiku, a jasno je da
finalni cin njegove insajderske aktivnosti nije još dobio pune i prave
ocene.
Ispaljeno je, istina, dosta oštrih retorickih rafala najviše iz
hodnika Skupštine Srbije. Osudujuci predlog Medunarodne komisije za Balkan o
davanju nezavisnosti Kosmetu i naglašavajuci potrebu jedinstvenog delovanja
svih politickih i državnih faktora u suprotstavljanju takvim planovima,
partijski prvaci u srpskom parlamentu delovali su uglavnom sa stranackih
pozicija, prozivajuci jedni druge. Iz DSS su prozivali DS i Tadica, radikali
i Tadica i Koštunicu, a odgovarano je nacelno - isticanjem formule "više od
autonomije, manje od nezavisnosti". Na primedbe da je Svilanovic aktuelni
poslanik sa liste DS, iz protivnickog tabora su podsetili da je poslanik, a
ne partija, vlasnik mandata. Uzdržanost u prepucavanju poremetili su donekle
radikali prejakim pitanjem - da li Tadic i Koštunica "misle ono što
Svilanovic govori". Podneli su cak i krivicnu prijavu protiv Svilanovica.
Vatru su još više raspalili socijalisti žaokom da "ocigledno Svilanovic sada
govori ono na cemu je radio svih ovih godina". Socijalisti su, minule srede,
kad je Svilanovic ušao u salu Skupštine Srbije, u znak protesta napustili
zasedanje - na pet minuta.
Akademski nivo reagovanja nisu poremetili Koštunicini kriticki
stavovi, bez pominjanja Svilanovicevog imena, ali ni Tadiceva blaga izjava
posredstvom kabineta da se ne slaže sa stavovima Svilanovica. Drugi iz
državnih vrhova, na primer skupštinskog predsednika ili Ministarskog saveta
i njegove diplomatske službe, upornim cutanjem nisu remetili sopstveni mir,
ali ni smanjivali nemir gradana, izražen na razne nacine, pa i protestima
pred Skupštinom. Ni mediji se nisu baš pretrgli da kriticki osvetle necuven
Svilanovicev postupak, po mnogo cemu bez presedana. Insajder je cak hrabro
davao intervjuje, ipak ne uspevajuci da opravda svoje "anticipatorsko"
suprotstavljanje fundamentalnim stavovima državne politike. Izrekao je,
naprotiv, seriju gluparija, kakva je, na primer, analogija odnosa buduceg
nezavisnog Kosmeta sa maticom Srbijom onim koji Tajvan pokazuje prema Kini,
sam se ogradujuci da ipak "ima previše razlike", a da je prva što "Kosmet
nije ostrvo"...
Umesto nepotrebnog dokazivanja ovakve besmislene analogije, da
pomenemo samo da je Kosmet i u ovom trenutku deo Srbije i u njenim
granicama, pod privremenom upravom UN. Tajvan to nije, deo je Kine, ali
gotovo šest decenija, od pobede Maove revolucije, nasilno otcepljen, sa
iskljucivo kineskim stanovništvom i razlicitim društvenim sistemom od
maticne zemlje koja nikad nije odustala da ostrvo vrati pod svoj suvernitet,
ali to je neminovno... Svilanoviceva zbrka ne nastaje, medutim, u
uporedivanju s kineskim ili bilo kojim slicnim primerom, vec u ne lakom
suocavanju sa sopstvenom ulogom - dok je bio šef diplomatije SCG i
sadašnjom, kao clana Medunarodne komisije za Balkan i Pakta za stabilnost
Jugoistocne Evrope, ali i poslanika sadašnjeg sastava Skupštine Srbije. Od
oštre protivurecnosti ovih funkcija, u suocavanju medusobne iskljucivosti
stavova jedne licnosti, mnogi bi morali da pocrvene i obore pogled od stida.
Još dok je oficijelno vodio našu diplomatiju tražio je od politickog
kauboja Ricarda Holbruka - da "nas oslobodi Kosmeta". Sada to pokušava licno
u medunarodnim telima, verovatno sa visokim primanjma, ali i debelom
poslanickom platom koju "odraduje" suprotstavljanjem Planu vlade, stavovima
i zakljuccima te iste Skupštine koja ga placa. Ili, kako rece jedan
poslanik: "Ovih dana, ali i ranije kao ministar spoljnih poslova, putovao je
po svetu i, uprkos zakletvi da ce cuvati teritorijalni integritet i
suvernitet, prodavao parce svoje zemlje".
Sramota Svilanovicevog postupanja - za koja ce mu Srbi s Kosmeta,
cinicno, naravno, pokloniti albansku zastavu - nije samo u sadašnjem cinu
opredeljivanja za nezavisnost Kosmeta, vec i svega što je uradio da
postanemo diplomatski inferiorni pred politickim i doslovnim svetskim
trgovcima našom sudbinom. Nije manje sramota što njegovi istomišljenici iz
Gradanskog saveza, ali i Demokratske stranke, ciji je poslanik, kao i svih
iz bivšeg DOS-a, naravno i svih iz sadašnje vladajuce koalicije, što ne
traže njegovu poslanicku ostavku. Zbog onoga što je bilo, dok su ga
inaugurisali u vrh diplomatije, i ovoga sada dok cutanjem ili uopštavnajem
konkretne odgovornosti kao poslanika izbegavaju da se suoce ne samo sa
Svilanovicevom, vec i sopstvenom brukom.
Svilanovic je nasledio svoje delo, ali i njegove kolege svoje. On je
njihovo delo, onih pre i ovih sada. Sramotu je lakše skinuti nego je nositi.
Kako to ne osecaju - Skupština Srbije i državni vrhovi?!
POD MASKOM EVROPE
Tolerisanje Svilanovica potencirao bi i druge izazove nacionalne
politike. Ako bismo prihvatili kosmetsku nezavisnost, to bi znacilo širenje
prostora za nespokojstvo, nemire, sukobe, permanentnu nestabilnost regiona.
Blokiranjem formule "više od autonomije - manje od nezavisnosti" (uz
ocekivano bolje definisanje) sprecio bi se svaki pokušaj saradnje,
medusobnog poverenja i prave, prirodne, a ne nametnute multietnicnosti.
Šiptari i Srbi izgubili bi šansu da tolerantno žive jedni pored drugih, pa
jedni s drugima, kao u mnogim državama Evrope i sveta. Ako Kosmet postane
nezavisan, znacice to i bekstvo od pokušaja da u traženju statusa primenimo
evropske standarde...
Posebna je podvala što Svilanovic i njegove komisije i kompanije
traže, navodno, rešenje u integraciji Balkana, pa i Kosmeta, naravno i SCG,
u EU. Tada nece biti važne ni granice. Zašto ih onda menjamo? Silom delimo -
nedeljivo. Pod maskom Evrope skrivamo i odgovornost onih koji dele.
Svilanovic je licno u svemu tome gotovo nevažan - samo je sinonim za podvalu
svima, u Briselu, Prištini, Beogradu. I, pokušaj rušenja politickog
konsenzusa.
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
