BLIC EUROPA
3. jul
POLITIKA
Nebojša Čović za „Blic“ kaže da će se do statusa Kosova doći kombinacijom
Ne smemo se igrati s granicama
Pregovori o konačnom statusu Kosova biće zasnovani na nečemu što smo mi
na ovim prostorima već doživeli, a to je šatl diplomatija. Neće biti
pregovaračkog stola, već će tim iz međunarodne zajednice da razgovara sa obe
strane. Pregovori bi trebalo da počnu u oktobru, a morali bi da se okončaju do
maja ili juna naredne godine. To su planovi međunarodne zajednice kada je reč o
budućem statusu Kosova, kaže u intevjuu za „Blic“ Nebojša Čović, predsednik
Koordinacionog centra za Kosmet.
Šta bi taj tim pregovarača mogao da ponudi Albancima i Srbima?
- Pregovarački tim međunarodne zajednice bi išao od jedne do druge strane
u pregovorima i nastojao da nađe kompromisno rešenje između postavljenih
zahteva. Onda bi, posle određenog vremena, dao nacrt na koji bi strane davale
primedbe i komentare. Sve to bi trajalo od šest do osam meseci, počev od
oktobra, osim ako ne bude nemira.
Znači, ispunjenje standarda će biti zapostavljeno?
- Jasno je da se specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Kai Aide
neće baviti ostvarenjem standarda, već će da procenjuje situaciju na Kosmetu.
Pravog bavljenja standardima neće ni biti. Po saznanjima koja imam, raspored
aktivnosti bi bio sledeći: Razgovori sa strankama na Kosmetu već su završeni u
junu. Obilazak zemalja Kontakt grupe je planiran za kraj jula i početak
avgusta. Tokom jula Aide će biti u Prištini, Beogradu, na terenu da bi došao do
procene situacije po sistemu „ako bude ovo, biće ono“. U avgustu dolazi
američki podsekretar Nikolas Berns, kreće intenzivno pisanje izveštaja
međunarodnih organizacija. Krajem avgusta i početkom septembra ministarski
sastanak EU, kao i sastanci Kontakt grupe i UN. Posle toga usledila bi najava o
pregovaračima, a nakon toga u oktobru kreću pregovori.
Analiziramo sve javne i tajne informacije koje do nas dolaze. Neka druga strana
zna da znamo.
Da li je u stvari plan Z4 koji je predlagan za Srbe u Hrvatskoj u
središtu formule „više od autonomije, manje od nezavisnosti“?
- Plan Z4 je sporazum koji podrazumeva da je Hrvatska nezavisna država i
da kao takva na jednom svom delu ima nešto što se zove Krajina. Taj deo plana
Z4 je nešto o čemu se razmišlja. Treba da nađemo rešenje koje neće ugroziti
granice. Tu se ne bih igrao pričama o nepromenjivosti granica Kosmeta, već
postoji samo nepromenjivost granica međunarodno priznatih država. To može da
bude SCG ili Srbija i Crna Gora zasebno. A prostor Kosova i Metohije može da
dobije autonomiju koja je za dlaku manja od republike, uz sve uvažavanje
činjenica da su Albanci većina i da nemaju poverenja u zvanični Beograd, da je
bilo međusobnih sukoba...
Da li u međunarodnoj zajednici podržavaju Z4 kao rešenje za Kosovo?
- Niko ne podržava niti odbija ceo taj plan, ali pojedine segmente
podržavaju. Suverenitet treba sa jedne strane gledati kruto, balkanski, jer se
mi još bijemo za među, a sa druge strane fleksibilno, po pravilima EU, gde je
granica manje bitna, ali nije zaboravljena. Z4, Ohridski sporazum, Dejton,
Rambuje, iz svih tih dokumenata uzimaće se delovi. Ne možete da prepakujete ceo
Z4 i primenite na Kosovo. Zato ga niko u celosti i ne podržava.
Hoće li Srbi ipak ući u kosovske institucije?
- Na sastanku državnog vrha odlučeno je da još nije vreme za to. Malo je
verovatno da ćemo ući u Skupštinu Kosova do 6. jula. Mora se videti kako
napreduje proces decentralizacije. U decentralizaciji moramo da budemo
konkretni šta Srbi na Kosovu dobijaju - koliko opština, kakve granice, šta kod
policije, pravosuđa, obrazovanja, zdravstva. Stvar se komplikuje kao da je
decentralizacija kosmička tehnologija.
EU ne dozvoljava dovođenje u vezu budućnosti Kosova i status Republike
Srpske, iako srpske vlasti na to ukazuju?
- Znam da naši međunarodni partneri imaju problem sa tim. Proces statusa
se neće otvoriti dok se ne okonča proces centralizacije BiH, a on treba da uđe
u završnu fazu krajem ove godine. Oni bi kod BiH da spreče domino efekat,
odnosno da izbegnu da se primene isti principi na RS kao i kada je reč Kosovu.
Oni će to hteti da eliminišu, ali to neće moći.
Da li referendum u Crnoj Gori može da utiče na razgovore o budućem
statusu Kosmeta?
- Prema podacima koje imamo, referendum je planiran za treću nedelju
aprila naredne godine. U slučaju dezintegracije SCG 2006. godine, nastale bi
okolnosti koje manje odgovaraju Beogradu kada je o Kosovu reč.
Najavili ste da će stranka čiji ste lider - SDP, da se širi.
- Ova politička opcija ima tradiciju od preko sto godina. Posle skupštine
stranke u nedelju, napravićemo preraspodelu vremena i svaki član organa stranke
imaće konkretne zadatke. Ministar rada moraće da čuje mišljenja građana o
reformi penzijskog osiguranja. Nećemo podržati takav zakon ako ugrožava
izmučene penzionere.
Ali upravo vaš ministar stoji iza tog zakona.
- Ministar nije iza tog zakona, on ga dodatno objašnjava. Bio je pokušaj
da se naš ministar iskoristi i pusti da on objasni samo neprijatne stvari. E,
onda se ministar finansija ili hortikulture pojavi i kaže da je to što je
pričao taj iz SDP predstavlja samo crne misli, a da on ima pare.
Krenuću i ja da se malo bavim ekonomijom i obilaskom Srbije, isto kao što to
rade druge kolege. Dvadeset i nešto godina sam u privredi, a nisam uspeo da
privatizujem nijednu firmu. Stvarno se divim nekim ljudima.
Hoće li biti ujedinjenja SDP i socijalista?
- SDP je firma, brend. Ujedinjenja neće biti, ali nije isključeno da
veliki broj socijalista ne pređe u naše redove. Među njima ima puno stručnih i
kompetentnih ljudi. Da li ih neko voli ili mrzi, šta je neko uradio do 5.
oktobra, a šta posle, druga je priča. SDP želi da na izborima pređe cenzus.
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
