Kakva se sudbina piše srpskoj kulturi, kao i srpskom narodu? Narod peva haške note
Preki sud za srpsku kulturu, 4. 12. 2005. Svi dosadašnji, i sadašnji, sistemi funkcionisanja ljudskih zajednica (država) su klasni ili zasnovani, osmišljeni politikom jedne ili više grupa (partija) koje sebi obezbeđuju status iznad ostalih. Demos, narod (u kolevki demokratije, dakle kod Helena, shvaćen selektivno) nije nikada priznavan za tvorca i konzumenta kulture. Tek se romantizam (19. vek) osvrnuo na tu stranu, priznao vrednim narodno stvaralaštvo: epika, lirika, lepe narodne rukotvorine. Kultura, uz sva blaga ovog sveta, pripadala je onima koji su bili visoko iznad "amorfne", narodne mase. Danas je doba procvata demokratije, toliko nasušne da se i bombama nameće (ne biraju se sredstva da se stigne do plemenitog cilja, vode se čak ratovi za demokratiju - u tuđoj kući i dvorištu). Demokratija, i samo demokratija, ne ispuštaju je iz usta političari, počev od onih koji su gospodari (velike svetske sile) do onih koji su im vazali (u mnogobrojnim državicama). Zato mi živimo u vreme najperspektivnije po slobodu čovečanstva i pojedinca. Samo da prođe ova tranzicija od raznih crnosvetskih diktatura (beda, jad i glad, rat, pakt i Hag). Ona (tranzicija) je za nas Srbe čistilište gde ostavljamo svoje staro, pocepano ruho i navlačimo odelo krojeno po meri svetskih demokrata, gde ćemo svoju napaćenu dušu, sa lirikom i epikom naših starih i novih nadanja i stradanja, lečiti kulturom nekih drugih duša (naroda) koje su imale neka svoja nadanja i stradanja, manje razočaravajuća i manje bolna od naših! Otuda, zbog te želje za takvim promenama, galama političara-vazala u strahu od političara-gospodara, zbog narodnih pesama o Mladiću i Karadžiću, "drskosti" da se one (jedna ili dve?) zapišu kao primeri savremenog narodnog stvaralaštva i kao takve nađu u odabranoj zbirci. Za nas (srpski narod) Mladić i Karadžić su organizatori i vođe srpskog otpora koji su, koliko-toliko, sprečili da se u ratu (1991-1995) ponovi sve isto i u istoj meri kao u Drugom svetskom ratu - egzodus i pogrom Srba na zapadu i u centralnoj Jugoslaviji. Mi, srpski narod, smatramo ih svojim braniteljima: nismo osvajali, tj. "oslobađali" tuđe, kao što to, npr. čine Albanci na Kosmetu, već branili svoje, na svojoj zemlji za koju smo uvek davali žrtve. Ne kao izdajnici, već branitelji! (Albanci, budući da su nov narod na Kosmetu, uvek su pristajali uz okupatora i samim tim dokazivali da im Kosmet nije rodna gruda već nova zemlja, kolonija!) Vratimo se demokratiji, čiji miris i ukus ove, 2005. jako podseća na onu, "vlast naroda" iz 1945. I tada, i sada, strani faktor je bio odlučujući. Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj, pitao se jedan naš pesnik. (Kakva drskost!) Večno pitanje, uz korekciju da je sloboda (demokratija) samo fikcija ili kako se to danas kaže (za nešto čemu se teži, a ono se stalno izmiče), šargarepa na štapu. Zato je demokratija da narod, kao i vlast, peva na haške note. Danka Višekruna http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Get fast access to your favorite Yahoo! Groups. Make Yahoo! your home page http://us.click.yahoo.com/dpRU5A/wUILAA/yQLSAA/NfOolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
