ФАКТОРИ ЗА РЕШАВАЊЕ КОСМЕТСКОГ ПРОБЛЕМА
Сила новац и право Ниједна европска држава не би дозволила некој својој етничкој мањини право на отцепљење и формирање независне државе Косметски проблем, тј. односи између две супротстављене стране могу се посматрати са три становишта: са гледишта односа силе, на основу финансијске моћи једне и друге стране, као и са становишта права уопште, посебно међународног права. У прва два аспекта косметски Албанци имају изразиту предност, ако би сила и новац били једини одлучујући чиниоци. Ако су у питању правни односи, Срби могу да рачунају да ће задржати Космет као део своје територије. Што се тиче односа силе, проблем није ипак тако једноставан. Ако би се посматрала само величина (војне) силе са којом располажу једино косметски Албанци, без спољне војне подршке и помоћи, ми би смо имали одлучујућу предност. Ослободилачка војска Косова (ОВК) била је практично у расулу у другој половини 1998. Да није пружена брза и одлучна страна војна помоћ у време деловања групе тзв. међународних верификатора, на челу са Американцем Вокером, да није било НАТО бомбардовања Југославије, организован албански терористички покрет био би највероватније ликвидиран. Остале би само мање групе наоружаних терориста, које би избегле коначан пораз, нешто слично ЕТИ, терористичкој сепаратистичкој организацији баскијског народа у Шпанији. Да је НАТО интервенција имала у ствари као свој главни циљ стварање независног КиМ, потврђује и најновија изјава Ларија Росина, заменика шефа Унмика. Он је рекао да косметски Албанци имају права на независност ако испуне неке европске стандарде („условна независност”). Ова Росинова изјава може се схватити и као прецизирање Соланине изјаве, дате један дан раније у време његове посете Космету, да „у Европи има места и за нове државе уколико поштују европске вредности” („Политика”, 9. децембар). Другим речима, Космет не може остати у оквиру Србије као њен аутономни део, без обзира на то како се схвати реч „аутономија”, као велика, средња или мала, као суштинска или мање суштинска, о чему наши политичари воле да распредају. Како онда протумачити најновије изјаве америчких званичника, да САД немају унапред заузето гледиште? Да ли су они у релативно новим међународним околностима и с обзиром на постојање нове демократске Србије одступили од свог искључивог става (силе против међународног права), или је то само дипломатско прикривање ранијег става? Ако се схвати као могуће одступање, у том случају би значило да су Американци почели да се дистанцирају од косметских Албанаца, да они нису више једина терористичка група у свету са којом имају још увек добре односе. Ова евентуална промена америчког става задржала би и даље њихов страх од врло могуће терористичке побуне косметских Албанаца. Да тај страх постоји и код других чланица НАТО, показало је њихово кукавичко реаговање на дивљање албанских националиста 17. марта 2004. када су се немачки војници сакрили „у мишју рупу”. Има неких индиција које показују да се бар донекле мења став америчких званичника према косметском проблему. Имам у виду њихове честе изјаве у последње време да ЕУ треба да преузме главни терет у процесу доношења одлука о будућем статусу српске покрајине и посебно у каснијем периоду. Уосталом, могуће је да је и америчка администрација извукла неке закључке из њене поразне интервенције у Ираку, која је такође „открила” да неке значајне европске државе, чланице НАТО нису подржале америчку интервенцију. Што се тиче односа новчане (финансијске) моћи предност још увек имају Албанци, који су уложили велике новце, углавном мафијашког порекла, да придобију америчке званичнике за њихову ствар. Њихов лоби је знатно јачи од српског лобија у Америци. То показује и готово невероватна чињеница, да су приликом последњег сведочења у Конгресу САД о Космету били присутни сви чланови албанског лобија, док ниједан од 29 конгресмена који чине „српски кокус” није дошао на сведочење („Политика”, 12. децембар). За овакво, бар на први поглед, несхватљиво понашање америчких конгресмена, „српских пријатеља” сносе одговорност и представници српске дијаспоре. И не само они, него бар посредно и српска влада. Она није нашла могућност да издвоји милион долара, колико би годишње, према мишљењу једног угледног вашингтонског лобисте, износила финансијска подршка за успешно деловање српског лобија у Америци. Што се тиче односа права између две супротстављене стране, ствари су довољно јасне и не захтевају шире доказивање. Ниједна европска држава не би дозволила некој својој етничкој мањини право на отцепљење и формирање независне државе. Истовремено, ниједна међународна инстанца не подржава, нити уопште разматра такве мањинске захтеве у европским државама (сепаратистичке тежње Баскијаца у Шпанији, Корзиканаца у Француској, или Чечена у Руској Федерацији). Зашто би се то дозволило само у случају настојања Албанаца на Космету? Остаје једно крупно питање, зашто се Срби и њихови политичари сналазе лоше у последњем периоду? Не ради се само о готово сталном нејединству између наших политичких лидера. Oграничићу се на две сугестије. Пошто сила и претња силом нису престали да играју значају улогу у данашњем свету уопште, требало би подсетити међународну јавност да и Резолуција СБ 1244 садржи право и могућност, да одређене снаге наше војске и полиције интервенишу на Космету ради заштите безбедности и интереса Срба у овој српској покрајини. Потребно је и истовремено довољно да тзв. међународна заједница престане да пружа подршку албанским терористима и нелегитимним захтевима за независност уопште. Друго, ако би Албанци имали право да на Космету образују и другу албанску државу, зашто Срби у БиХ не би имали право да се одвоје од постојеће и прикључе српској држави? У једном случају дозвољава се једном народу да формира две независне државе, једну поред друге, а другом народу се спречава да се припоји својој већ постојећој држави. Космет се не може одбранити само дипломатски углађеним речима и резолуцијама него пре свега делом и то у пуном смислу те речи. Михаило В. Поповић Професор Универзитета у пензији http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
