БИВШИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ДИПЛОМАТА МИОДРАГ ЛЕКИЋ О КОСОВСКИМ ПРЕГОВОРИМА
Платформа Београда је аргументована Владе западних земаља су јавно образложиле да су 1999. године започеле рат због заштите људских права на Косову, а не за освајање територије и стварање нове државе Бивши југословенски дипломата и амбасадор Србије и Црне Горе у Риму, а сада професор међународног преговарања на римским универзитетима „Ла Сапиенца” и „Луис” Миодраг Лекић, говорећи о предстојећим разговорима преговарачких тимова о статусу Косова и Метохије, каже да ће јавност бити упозната само са једним делом преговора, док ће други део бити тајан. „У овој фази ће започети најављени преговори две стране у Бечу, уз посредство међународног медијатора, и то о одређеним питањима. Паралелно ће се одвијати такође комликована дипломатска игра, са елементима преговарања између дипломатских представника држава које су по разним основама укључене у преговарачки процес. Док ће преговори делегација Београда и Приштине у Бечу бити углавном јавног карактера, о овим другим, бар у овој фази, знаће се нешто мање”, каже он. С обзиром на то да су позиције преговарачких тимова битно различите, да ли је међусобни споразум уопште могућ. Како оцењујете платформу Београда? – Утисак је да је платформа Београда уравнотежена, озбиљно аргументована и без ранијих цикличних крајности – ароганције и инфериорности. Примарно инсистира на међународним принципима и документима, уз истовремену спремност за тражење и компромисних решења, чиме се потенцијално признаје легитимност умерених албанских аспирација, наравно уколико се оне као такве артикулишу. Дакле, ако би и страна косовских Албанаца признала основне унутрашње и међународне принципе, као што је територијални интегритет државе у којој живе, дакле Србије и СЦГ, онда би се отворио преговарачки процес у којем неко компромисно решење није немогуће. Недавно је политички директор британског Форин офиса Џон Сојерс рекао да ће будући статус Косова бити независност и да у оквирима тог статусног решења српска заједница треба да тражи своје место. Да ли овакве и сличне изјаве могу да утичу на преговарачи процес? – Такве изјаве, под претпоставком да су добро интерпретиране, нису најсрећније јер пре почетка преговора настоје да прејудицирају исход, и то супротно основним међународним документима. С друге стране, не изражавају ставове неких других чланица Контакт групе и Савета безбедности. Владе западних земаља су свом јавном мњењу јавно образложиле да су 1999. године започеле рат због заштите људских права на Косову, а не за освајање територије и стварање нове државе. За све оне који се озбиљно баве косовским проблемом основна питања у овом тренутку су заштита драматично угрожених људских права на Косову и дефинисање статуса покрајине. Став међународне заједнице је и да нема повратка на ситуацију пре НАТО интервенције. – Ситуацију пре 1999. године карактеришу оружани сукоби и акције ОВК-а, које је Савет безбедности у Резолуцији бр. 1160, 31. марта 1998. квалификовао, цитирам, „терористичким”, али и акције владиних полицијских снага, које су оцењене као прекомерно репресивне. Сасвим је разумљив апел да нема повратка на такво стање, и такав став не прејудицира коначни статус покрајине. Сматра се да ће посебно бити тешко пронаћи решење за северни део Косовске Митровице. У „нон пејпер” документу америчке администрације помиње се и дистрикт Брчко као решење. – Утисак је да у БиХ има толико експериментално-оригиналних решења да би их можда тек након пробе времена требало предлагати као модел. Иако нисам присталица форсираних историјских аналогија, занимљиво је да је питање статуса Косовске Митровице било накратко предмет савезничког спорења 1941. године. између Берлина и Рима, на самом почетку окупације земље. Наиме, на инсистирање Немачке, током састанка Рибентропа и Ћана 22. априла 1941 у Бечу, дефинитивно је одлучено да Косовска Митровица припадне окупираној Србији, док су Косово и Метохија остали у саставу Велике Албаније у орбити фашистичке Италије”. Изгледа да се историја, посебно на Балкану, понекад, као јунак Достојевског Раскољников, враћа на место злочина. Чињеница да о статусу Косовске Митровице данас одлучују, између осталих, демократске државе, па ваља очекивати да ће се пронаћи праведна солуција која ће бити саставни део укупног решења. Специјални изасланик УН Марти Ахтисари је почасни председник Међународне кризне групе која лобира за независност Косова. И његов избор је, бар у почетку, био споран. – Реч је о искусном политичару са интернационалном искуством. Ахтисари је заједно са Черномирдином понудио мировни план којим је заустављен рат почетком јуна 1999. године. У понуђеном споразуму су стајале и одредбе о поштовању територијалног интегритета Србије и СРЈ. Касније је ова одредба ушла и у Кумановски споразум и Резолуцију 1244 Савета безбедности. Треба очекивати да се ови битни међународни споразуми поштују, посебно од оних који су их дефинисали и усвајали. Ипак, неизвесности остају. Неизвесности које дипломате прикривају амбивалентном реченицом да ће све зависити од унутрашње и спољне динамике процеса. У овој фази делују медијатори и дипломате, у оној завршној ће одлучивати политичко-државни врхови инволвираних земаља, надам се заједно са државним врхом наше земље и легитимним представницима народа на Косову. Н. Ковачевић http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
