четвртак 16.02.2006.
Томислав Николић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка
веома пажљиво прати понашање државних функционера, чланова преговарачког тима,
који у име Србије иступају износећи ставове, који би требало да буду знак до
које мере Србија је спремна да прихвати измену свог уставног поретка, изазвану
ситуацијом на терену и изазвану понашањем Уједињених нација у последњих шест
година.
Основ за њихово иступање мора да буде резолуција Народне скупштине
Републике Србије. А резолуција је потпуно јасна. Народна скупштина Републике
Србије, свесна околности у свету, доминације силе, предвидела је могућност
наметања решења за Косово и Метохију и унапред рекла да Србија такво наметнуто
решење неће да прихвати. Дала је мандат да се разговара о различитим
модалитетима, уређења простора Косова и Метохије, али је рекла да наметнутих
решења, а посебно независности Косова и Метохије, што се сагласности Србије
тиче, неће бити.
Ја сам имао прилику да осетим како то изгледа кад Србију браните од
Срба. У последњих неколико дана, на мене су, зато што преносим ставове Народне
скупштине, ставове Српске православне цркве, ставове већине грађана Србије,
навалили душебрижници, углавном политички опоненти, па чак и професори права,
или један кога називају председником Уставног суда, заборављајући на своју
науку, спремни искључиво да износе политичке ставове. Некима у Србији смета
термин окупација, коју сам употребио да означим стање на делу територије
Србије, стварањем независне државе Косово. При том се нико није потрудио да
прочита Устав Србије, који у члану 51. забрањује било коме да прихвати или
призна окупацију било ког дела територије Републике Србије. Србија мора да буде
онолика колика је данас. Свака измена тог стања била би окупација. Увећање
територије Србије било би знак да је Србија некога окупирала. Смањивање
територије Србије је знак да је неко Србију окупирао или део њене територије. И
ту нема много приче. Неки кажу да нема окупације док окупатор не изјави да је
окупирао територију. Неће више нико рећи да је окупирао територију, него ће
рећи да је дошао да ослободи од режима. Ирак је сада земља коју ослобађају од
режима. Тамо нема окупације, иако има и можда сто хиљада туђих војника.
Ја очекујем седницу Народне скупштине. Није задатак те седнице да
одређује шта ће бити са Србијом, зато што ће на тој седници на дневном реду
бити извештај преговарачког тима. Немојте да очекујете да ја тражим да се
Скупштина изјасни о томе да ли ће бити окупација независно Косово и Метохија.
Ово је мој став, а тражићу да Скупштина о томе гласа, уколико евентуално дође
до независности Косова и Метохије. Али ће бити јако занимљиво да ли ће на
седницу доћи Борис Тадић, Војислав Коштуница, и да ли ће говорити и како ће
говорити кад ја и тамо употребим термин окупација и упознам их са њиховим
дужностима и правима.
Ја не ширим дефетизам и не позивам у рат. Ја реагујем на оно што
нам се очигледно припрема. Данас је сасвим јасно да Америка и Енглеска
заступају тезу о независности Косова и Метохије. Америка је рекла да је то
решење најближе остварењу, Енглез је био још конкретнији, а Петерсен је рекао
да мора да се поштује воља 90 одсто становника Косова и Метохије. Председник
тог Косова њиховог, председник Владе, председник Скупштине, одбијају разговор о
било чему осим о независности Косова. Откуд нама права да се о томе не
изјаснимо? И да није било реакције Српске радикалне странке, Запад би на миру
могао да обавља свој посао. Овако морају да размишљају. У осуди моје реакције
нисте чули изјаву Војислава Коштунице, нисте чули ни изјаву Бориса Тадића. Чули
сте, као и увек, кабинете. Ово није тема за кабинете. Ово није тема за људе
које уопште не познајете и који ће нестати из јавног живота кад им шефови сиђу
са политичке сцене. Ово је тема за шефове странака, посебно ако је један од њих
председник државе а други председник Владе. Ја бих волео да ме они осуде, а не
да мисле као и ја, па не смеју да кажу, обојица. А волео бих и да неко од вас
пита, па макар и те из кабинета, да ли је позив у рат изјава Бориса Тадића да
Косово и Метохија не може да буде независно? Да ли је позив у рат изјава
Војислава Коштунице да неће прихватити наметнутно решење? Како то да је само
моје реаговање позив у рат? Како то свима одговара и веома лако залепе за
Српску радикалну странку причу о рату, кад год дамо неку изјаву? Да би нам
смањили број гласова у Србији? Е, нашли сте и ви и они чиме да нам смањите број
гласова. Јер кад су националне теме у питању, нико нам није дорастао ни до
колена. А о криминалу, економији, нећете ваљда са овима који су сад на власти
да разговарате? У шта они да вас убеде? Једино у то да не ваља Српска радикална
странка. Читав политички живот у Србији свео се да власт извршна, па чак и
судска на неки начин, чека изјаву Српске радикалне странке да би је нападала.
Ово је постала земља у којој власт чека шта ће опозиција да каже да би је
напала. А власт нити шта говори, нити шта честито чини, већ само крије своје
прљаве трагове.
Из излагања Бориса Тадића могли сте да чујете, а то је изјавио и
Вук Драшковић, да је Милошевић чинио зверства и злочине на територији Косова и
Метохије. Нису они тако блесави па да не знају шта причају. Хајде, Вук
Драшковић и јесте блесав, али Тадић није баш толико блесав. Тадић зна да тиме
оптужује Србију да је чинила зверства и злочине на Косову и Метохији. Али он
каже – знате, ако је Милошевић чинио зверства, немојте сад нас да кажњавате.
Још поздравља председника Косова, мило му што су заједно дошли. У принципу,
ставови које је заступао, могли би да буду прихватљиви. Немам ја наочаре за
Тадића и Коштуницу које ми говоре само оно што је негативно, као што они имају
за мене. Ја сам спреман и да похвалим оно што је добро, ја сам спреман да поџим
јавно оно што је добро, али њихов приступ није добар. Њихов приступ је
дефетистички. Њихов приступ је – не можемо ништа да урадимо, али хоћемо да
добијемо изборе. Е сад, још се и њих двојица такмиче ко ће имати баш за један
глас више од оног другог на следећим изборима, јер тај ће бити председник Владе
по вољи Запада. Јер су убеђени да радикали још увек не могу 126 посланичких
места да имају. А ово није тема за пребројавање посланичких места.
Видели сте изјаву председник општине Прешево - чекамо проглашење
независности Косова, да донесемо одлуку о присаједињењу новој држави. Нико не
реагује у земљи. Нико не сме да каже том човеку – шта ти имаш да чекаш у
Србији. Јер сме неко да га позове на информативни разговор? Шта је чин
велеиздаје? Он сада говори да ће да прикључује део територије Србије некој
новој држави. И нико не сме ништа да каже.
У Србији све можете да кажете ако је уперено против Србије. Све.
Даће вам и кола и обезбеђење, шта год хоћете. А ко се усуди да штити Србију, на
њега ће сви да скоче. И сад ми овде немамо јединствен став, сад се ми овде
свађамо око тога да ли ћемо да одбранимо Србију, а чекамо да нас Русија
одбрани. Сва ова путовања на запад су бесмислена. Путовања наших политичара на
запад су бесмислена. Кога ће то тамо да убеде? У шта да убеде? уздамо се у
Русију и у Кину. А шта смо учинили да са њима сарађујемо? А шта смо учинили да
они не направе преседан, па кажу – па добро, шта год хоћете урадите са Србијом,
само немојте на нашим територијама то да радите? Не може на Србији да буде
установљен принцип да ако си мали и слаб, може свашта да ти се чини. Јер свет
још од племенског уређења није тако заснован. Немојте да нас убеђују после да
постоје Уједињене нације или Европска унија, или евроатлантске интеграције. То
све постоји изгледа, али не постоји за Србију, и сва правила у свету постоје,
али не постоје за Србију. Па, ако се Србија не уклапа у та правила, што нам
онда измишљају да можемо да будемо ту члан. Или бисте нашли неког Србина да
гласа да се некој земљи узме део територије. Ако нас такве желе, онда шта ћемо
ми са њима. Ако сила и моћ преузимају свет, шта ћемо ми у том друштву. Нити смо
силни, нити смо моћни. Да будемо робови? Па, бићемо на било који начин, само
нећемо добровољно. Хоће да нам узму Косово и Метохију? Узеће, само немој да се
ми сложимо са тим, немој да нам буде мило, и немој да наша деца забораве да је
то наша територија. Зато што то ниједан народ у свету не би урадио. Ја у
Стразбур путујем на седницу Парламентарне скупштине Савета Европе, и он није
Стразбур него је Штразбург. И цела територија Немачка по ознакама, по
традицији, по кулинарству, по култури, али је у Француској. После отимања,
установио се светски поредак и онда су рекли Французима – ово је ваша
територија. И ту живе Немци и потпуно нормално живе, нису више у Немачкој, у
Француској су, па им не хвали длака са главе.
Видели сте шта каже Сервер. На примедбу да би то била прва држава у
којој један народ има две државе, први пример, он каже – а како Аустрија и
Немачка. Он изједначи Аустријанце са Немцима, и длака му са главе није пала. И
није имао ко да га пита – а што сте онда ујединили две Немачке. Ако један народ
може да има две државе, што сте ујединили Немачке. Откуд тежња Немаца да имају
само једну државу? И ко то сме да каже да Косово и Албанија неће бити једна
држава? Ко нас сад то лаже? Не дај Боже, створе ли независно Косово, за три
месеца ујединиће се Албанија. Ко ће да их спречи? Неће постојати жеља да буду
спречени.
Ми се никад нећемо помирити са независним Косовом и Метохијом.
Никада. Постоји идеја о референдуму. На наш захтев, та идеја је убачена у
резолуцију у Народној скупштини. Само као могућност. Јер ако будем сигуран да
се против резолуције, којом бисмо прогласили стање окупације, противе само
Драшковић, Чедомир Јовановић, Свилановић и Г17 плус, није нам потребан
референдум. Али, ако се ту умеша бар једна од ових двеју демократских странака,
па и она буде против, ићи ћемо и на референдум. Србија није толико убијена, да
њени грађани признају окупацију Косова и Метохије. Ако имате неко питање,
изволите.
Новинар: Да ли можете да прокоментаришете овај предлог Европске
уније за референдум у Црној Гори? Шта мислите, колико је потребно грађана у
Црној Гори да би успео референдум?
Томислав Николић: Па, то зна сваки грађанин у свету, и Европска
унија, и грађани Црне Горе, и грађани Канаде, 50 одсто уписаних бирача плус још
један глас, потребно је на референдуму, да би неко добио државу. То је основно.
Значи, 49,9% грађана може да буде незадовољно, зато што је 50 одсто плус 1
одлучило да држава промени статус. Али, још једна ствар, ми ћемо позвати,
имаћемо, Српска радикална странка у Црној Гори имаће састанке са осталим
странкама које су за заједнички живот ових дана. Ми ћемо позвати бираче у Црној
Гори, као и остале политичке странке, да уопште не прихвате референдум. Ако
овакви буду услови, да не прихвате референдум. Нека Мило Ђукановић сам изађе на
референдум. Али да зна да и у тој Црној Гори може да се створи још једна
држава. Српски народ ће да крене да ствара државу у Црној Гори. Ко ће онда да
каже да не може? Ко ће да заустави тај процес разградње до последњег
становника? Ако свако ко има већину на једном делу територије, може да добије
државу, то ће ићи у недоглед, по општинама ће ићи. И шта добија Европа тиме?
Боље би јој било да европске стандарде примењује на Србију и Црну Гору, него да
за нас измишља блаже стандарде. Много би јој боље било. Против смо тога. Све
испод 50 одсто плус један уписаних, што би било за на референдуму, за нас није
меродавно, и ја мислим да са таквом државом створеном на силу, Србија не би
требала да има било какве односе. Тим пре што ће та држава почети да прогања
све оне који су били за заједничку државу. Тамо се сви грађани знају. Ви знате
о ком броју се ради. У бројкама, то је 20 или 30 хиљада бирача више или мање.
То је тако мало, да ја не знам што Мило не прихвати и 60 одсто уписаних бирача.
Са десет милиона евра може да добије тај референдум. Али он зна да то није
примењиво стање. То је оно. Шта можете да примените на територији Црне Горе? Да
одвојите Црну Гору од Србије? Ја мислим да је физички немогуће.
Хвала вам.
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
